SRPSKO-ALBANSKI DIJALOG POD CILJANOM BARAZNOM VATROM BEOGRADSKE PROPAGANDE

Predsednik Srbije ce, mozda, traziti neke nove izgovore i odugovlaciti sa ucescem sve dok ne stabilizuje svoju novu politicku poziciju, ali je i njemu odavno jasno da kamen o vratu zvani Kosovo, moze da se nekontrolisano otkaci i pokrene lavinu koja ce ga zatrpati. Zato ne bi trebalo da bude iznenadjenje ako se dogodi i novi obrt u njegovoj politici

Pise: Jovan Radovanovic

Bez obzira na propagandnu artiljeriju vladajuce stranke i serije opasnih teledirigovanih torpeda usmerenih preko Atlantika na srpsko-albanski okrugli sto odrzan u Njujorku, kao i na pocetne, vrlo udaljene stavove ucesnika u ovim razgovorima - prvi korak je ucinjen.

Posle dvogodisnjeg zastoja, za istim stolom, pod budnim okom visokih predstavnika americke administracije, tri dana su pocetkom ove nedelje, iza zatvorenih vrata Karnegijeve fondacije, otvoreno razgovarali relevantni politicki predstavnici kosovskih Albanaca i, ovoga puta predstavnici samo opozicione Srbije, jer je vladajuca stranka ovu priliku iskoristila za predizborni marketing, beskrupulozno satanizujuci svoje politicke protivnike.

Amerikanci, koji ne skrivaju ambicije da i u ovom balkanskom problemu odigraju odlucujucu posrednicku ulogu, otvoreno su pokazivali nameru da upravo ovim razgovorom otvore ozbiljne srpsko-albanske pregovore o resavanju kosovskog problema. To potvrdjuje ne samo prisustvo mnogobrojnih cinovnika Stejt dipartmenta, vec i najava da je Klintonova administracija spremna da u sledecu fazu pregovora, kao glavnog medijatora sa svoje strane, ukljuci takvu figuru kao sto je Sajrus Vens, isprobanog u resavanju srpsko-hrvatskih konflikata, smirivanju bosanskog rata i, na izvestan nacin, uspesnoj pripremi Dejtona. Sa potresima u Albaniji, Kosovo postaje opasno zariste koje moze ozbiljno ugroziti stabilnost ne samo SR Jugoslavije, vec citavu jugoistocnu Evropu. Amerikanci su zato oduvali prasinu s "kosovskog dosjea" i odlucili da ubrzaju resenje. Tajming im je, za sada, pokvario srpski predsednik.

Vrh SPS-a, tacnije predsednik Milosevic, nedolazak svojih predstavnika u Njujork pokusavaju da pretvore u pozitivan poen na unutrasnjopolitickoj sceni, pravdajuci ga navodnim patriotskim razlozima. Rezimski mediji su prepuni klisetiranih optuzbi predstavnika opozicije koji su - prema ovim tekstovima - slugeranjski potrcali da udovolje svojim americkim mentorima i prihvatili ucesce na pomenutom skupu, kao notorni izdajnici spremni da jevtino rasprodaju zemlju.

Razgovor o Kosovu kao unutrasnjem problemu Srbije i SR Jugoslavije, porucuju iz SPS-a, moze da se vodi samo u zemlji. Zaboravljaju pri tom barem dve cinjenice: da je srpski rezim svojom neodgovornom politikom na Kosovu stvorio sve uslove za mesanje tako mu mrske medjnarodne zajednice, koju silom globalnopoliticke realnosti na balkanskim prostorima, u poslednjim godinama reprezentuje jedina svetska sila - SAD. Druga, sporedna cinjenica, ali direktno vezana za "izdajnicke" razgovore u Njujroku, jeste da je njihov predsednik sam predlagao Ameriku kao "neutralni teren" za razgovore. Problem nastao onoga trenutka kada je bilo jasno da Nikolu Sainovica, kao visokog predstavnika srpske vlasti u srpsko-albanskim razgovorima, za razliku od opozicionih lidera, Draskovica i Pesiceve, nece primiti drzavni sekretar Madlen Olbrajt, vec funkcioneri Stejt dipartmenta nizeg ranga. Amerikanci su, po svemu sudeci, hteli da i ovom prilikom pokazu Milosevicu da jos nije prosao "popravni ispit" i da mora prethodno da ispuni neke uslove, e da bi njegovi ljudi mogli biti prihvaceni u Vasingtonu "na odgovarajucem nivou".

Kako vladajuca stranka, odnosno njen predsednik u zamrznutom, ali vrlo aktivnom stanju, nisu ni do sada preterano vodili racuna o necemu sto je svuda u svetu poznato kao zastita i ocuvanje drzavnih i nacionalnih interesa, poigravajuci se tim kategorijama samo za potrebe osvajanja i odrzavanja licne Miloseviceve vlasti, nikoga nije smelo da iznenadi bahato i, ozbiljnoj politici neprilicno, manipulisanje srpsko-albanskim razgovorima. Jer, odavno je i poslednjem politickom laiku u ovoj nesrecnoj zemlji jasno da je kosovski teret pretezak i preopasan za drzavu Srbiju da bi se njime i dalje smelo i moglo, bez ozbiljnih posledica, pogiravati.

Kao i sa citavom akcijom oko navodnih uspostavljanja specijalnih veza sa Republikom Srpskom, kada je Milosevic Krajisniku rekao kako su ga neki prerano otpisali i da ce to pokazati i protivnicima u zemlji i inostranim kriticarima, tako je i citava akcija njegove propagandne masinerije oko srpsko-albanskih razgovora u Njujorku, svima trebalo da pokaze i dokaze da je on jos uvek onaj koji u opasnim balkanskim igrama deli karte.

To ce ucesnici u njujorskim razgovorima, na izvestan nacin, priznati u zajednickom saopstenju u kojem, pored konstatacije da su "svesni svoje odgovornosti za buducnost Balkana, Jugoslavije i Kosova", naglasavaju da SPS "kao sadasnja vladajuca partija u Srbiji ima posebnu odgovornost za promociju demokratskog i mirnog resavanja problema na Kosovu".

Razgovori u Njujorku su zavrseni bez predstavnika srpskih vlasti, a u zajednickoj deklaraciji od tri tacke koju su potpisali svi ucesnici razgovora, najpre se priznaje sva tezina i ozbiljnost problema kao i potreba da se on resava na miran nacin, pregovorima i na kraju kaze: "Sprazum mora da bude zasnovan na principima demokratizacije, medjusobnog uvazavanja dveju strana, postovanja ljudskih prava, pojedinacnih i kolektivnih, kao i uspostavljanjem regionalne stabilnosti kroz postovanje Helsinskih principa koji se ticu granica. Takvo resenje trazi demokratsko Kosovo i demokratsku Srbiju."

Dakle, jasno je da ce se ubuduce razgovarati o statusu Kosova unutar Srbije, moguce i prekomponovane SR Jugoslavije, sto ce reci da, za dogledno vreme, secesija ove teritorije ne dolazi u obzir. To vodje Albanaca sa Kosova jako dobro znaju, koliko god da su u Njujorku ponavljali da nista sem nezavisnog Kosova za njih nije prihvatljivo. Zato ce se dalja bitka voditi oko toga kolike ce ustupke i kojim tempom jedna strana ciniti drugoj.

Razgovori bi trebalo da se nastave u Jugoslaviji, naizmenicno u Beogradu i Pristini. Predsednik Srbije ce, mozda, traziti neke nove izgovore i odugovlaciti sa ucescem sve dok ne stabilizuje svoju novu politicku poziciju, ali je i njemu odavno jasno da kamen o vratu zvani Kosovo, moze da se nekontrolisano otkaci i pokrene lavinu koja ce ga zatrpati. Zato ne bi trebalo da bude iznenadjenje ako se dogodi i novi obrt u njegovoj politici: da od onoga koji je do sada uglavnom pravio probleme u mogucem srpsko-albanskom sporazumevanju - posto je jos jednom pokazao da je "nezaobilazni faktor" bez kojeg, jos uvek, nema resenja - postane vrlo kooperativna i vrlo konstruktivna strana u formiranju istorijskog srpsko-albanskog kompromisa.