U ZEMLJI SVEOPSTEG STRAHA I BEZNADJA

Velimir Ilic

Beograd i drzava cvetica i leptirica iz dnevnickih belezaka Mire Markovic definitivno - ne postoje! Postoji samo obecanje predsednika Srbije da ce se boriti protiv kriminala. I postoji kriminal koji se bori protiv svih nas. Jer, zemlja u kojoj za kafanskim stolom tako lako, uz treptaj oka, moze biti ubijen zamenik ministra unutrasnjih poslova i vrlo visoko rangiran i uticajan covek u vrhu policijskog i drzavnog aparata - prestaje da bude zemlja nade u obecani mir i prosperitet i postaje zemlja sveopsteg straha i beznadja.

Ubistvo Radovana Stojcica Badze ce, nesumnjivo, proizvesti na stotine spekulacija, "pouzdanih izvora" i nagadjanja - ko, kako, zbog cega i po cijoj volji i(li) nalogu je povukao okidac u restoranu "Mama mia". No, to je "posao" carsije, istraga je nesto drugo, zapravo - nesto prvo i u ovom slucaju ishod ce biti od viseznacne vaznosti. Politicke, pre svega.

Malo je verovatno da covek tako visokog ranga i uticaja u ovim bezumnim vremenima bude, recimo, bez obezbedjenja, jos manje verovatno da obezbedjenju - naravno, ako ga je bilo - promakne, po izjavama ocevidaca, maskirani ubica. Jos manje verovatno je, takodje, da visoki duznosnik policije, po opisu posla kojim se bavio, bas nikome nije "smetao". Razloge upravo ovakvog ishoda, naravno, treba da utvrdi istraga. Utoliko pre sto su seriju poslednjih beogradskih ubistava, narocito nekih, mnogi iz raznih pobuda spremni da zaodenu plastom cak i politickih razloga i interesa.

U efikasnost policije upravo zbog toga u ovom slucaju ne bi trebalo sumnjati. Naravno, pod uslovom da postoji samo jedan razlog kojim ce se rukovoditi i politicki i policijski vrh i Srbije i Jugoslavije - da presece sve spekulacije i nagadjanja kako ovo ubistvo ima makar i natruha politickog u sebi. Ako ni zbog cega drugog onda zbog niza okolnosti koje podsticu sumnju da je nekom, ipak, pokojni Stojcic svojim minulim radom bio kakav-takav trn u oku. Te okolnosti su, izmedju ostalih ili pre ostalih: prestanak rata na prostorima bivse Jugoslavije; postdejtonsko svodjenje racuna u Bosni, Hrvatskoj i Srbiji, sa Haskim tribunalom kao jednim od znacajnijih katalizatora posleratnog ponasanja balkanskih gospodara i (sa)ucesnika rata i mira; uloga policije u procesu demokratizacije Srbije...Utoliko pre sto ratni zlocini ne zastarevaju pa tako ni odgovornost njihovih pocinilaca i saucesnika. Za politiku, politicare i policajce Srbije i Jugoslavije, u recenim okolnostima, najbenignija varijanta bi bila ako istraga utvrdi eventualnu banalnost ubilackih razloga jos uvek nepoznatog ubice. Ili je to, mozda, najbezazleniji moguci ishod istrage?

Hriscanski kanoni morala, sroceni u deset bozjih zaposvesti i misionarske poruke inih duhovnika, ocigledno, nigde u svetu ne vaze pa je tako i kod nas. A ljudski zivot se, videli smo to i u tek minulom ratu i u potonjem miru, svodi na vrednost manju od obicnog dugmeta. Tako i toliko da bogobojazljivim i ostalim pravednicima ne ostaje nista drugo nego da veruju kako "ima neko gore" ko vodi racuna o grehu i kazni.

Istraga je u toku.