EVROPSKA STAMPA O "NEMOGUCEM IZBORU" U ISTOCNOJ SLAVONIJI

"Mond": Napusteni od Srbije i ne verujuci hrvatskim obecanjima, Srbi oklevaju da se opredele. "Indipendent": Suocavanje sa posledicama Miloseviceve medvedje usluge svom rodu. Filip Arnold: Slavonija nema svog Karadzica, sto smanjuje rizik egzodusa

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Novi egzodus ili nacionalno pomirenje: Grafiti u razrusenom Vukovaru FOTO: D. Banjac

"Srbi su tuzni: izgubili su rat, osecaju se napustenim od Srbije i ne veruju hrvatskim obecanjima..." Tako izvestac pariskog "Monda" opisuje juce stanje duha u Vukovaru - pet i po godina nakon sto je grad osvojen i iz njega proterano hrvatsko stanovnistvo, tri dana uoci lokalnih izbora, te tri meseca pred istek mandata Untaes i pune reintegracije Istocne Slavonije u Hrvatsku.

Srbi su tuzni i razocarani, ali su im se u medjuvremenu neke stvari razbistrile - pise juce evropski urednik londonskog "Indipendenta". Naime, "sa gorkom jasnocom zakasnelog uvidjanja, mnogi Srbi sada shvataju da je predsednik Milosevic ucinio medvedju uslugu svom rodu u Hrvatskoj kada je 1991. podstakao njegove nacionalisticke strasti. Sada imaju najgore od oba sveta: suoceni su sa nepoverenjem i neprijateljstvom u Hrvatskoj, te ravnodusnoscu i odbacivanjem u Srbiji".

Nasavsi se pred takvim izborom, Srbi oklevaju da se opredele. U Vukovaru, pise "Mond", "svi pakuju kofere, ali cekaju zadnji trenutak pred egzodus". Pariski dnevnik citira anonimnog zapadnog eksperta koji smatra da je egzodus neminovan: "Ima Srba koji su pocinili zlocine tokom rata; ima onih koji odbijaju da njihova deca pohadjaju hrvatske skole; ima ih koji zive u hrvatskim kucama. A najvise je onih koji oklevaju i koji ce slediti pokret ostalih, u strahu da ne ostanu sami u neprijateljskom okruzenju. Ostace samo nesto staraca..."

U istom izvestaju, medjutim, pariski dnevnik citira i Filipa Arnolda, sefa za politicke poslove Untaes, koji kaze da je "oprezni optimista", buduci da Slavonija "nema svog Karadzica i da Beograd nema zelje da do ovde dodje". Teskoca je, po njemu, sto Srbi "prvi put posle 1918. treba da prihvate da zive kao manjina u stranoj drzavi. Neki to nece prihvatiti, ali niko iz Srbije ne poziva taj narod da se prikljuci 'majcici zemlji'. A to smanjuje rizik egzodusa."

Prema "Indipendentu", problem nije samo u tome sto ce slavonski Srbi biti manjina u stranoj drzavi, vec i u tome sto ta drzava "ima vrlo jadne rezultate u promociji gradjanskih prava i zastiti etnickih manjina." Londonski dnevnik navodi procene zvanicnika Untaes po kojima bi oko 25.000 Srba moglo napustiti region pre njegove pune reintegracije u Hrvatsku, ali ne iskljucuje ni mogucnost ponavljanja "sarajevskog slucaja" iz prvih meseci prosle godine. "Indipendent", naime, primecuje da i sada u Slavoniji, kao prosle godine u Sarajevu, srpski ekstremisti pokusavaju da provociraju egzodus sireci glasine o neminovnom hrvatskom osvetnickom napadu.

Problem, medjutim, nije samo u ekstremistickoj proizvodnji straha i paranoje, vec i u tome sto bi, u ovom slucaju, "paranoicima" zaista neko mogao da radi o glavi. Kao ni lokalni Srbi, naime, ni evropski mediji ne veruju previse u svecana obecanja hrvatske vlade. "Da li ce Hrvatska postovati ta obecanja, postace jasno tek kada snage UN napuste istocnu Slavoniju." A tada bi, za one koji ostanu, moglo da bude prekasno. Uz to, bas kao i lokalni Srbi, i evropski mediji ne iskljucuju da bi medju hrvatskim izbeglicama, koje ce se narednih meseci vratiti u rusevine Vukovara - cije "bezobzirno razaranje i masakre civila koji su sledili", smatra "Indipendent", "malo ko ikada moze zaboraviti" - moglo da bude i onih raspolozenih i spremnih na osvetu. Jer su, kako dodaje "Mond", u ratu i godinama izbeglistva "uzasno patili, i cesto postali veoma nacionalisticki."

Koferi su, za svaki slucaj, spremni, a opredeljenje izmedju "najgoreg od oba sveta" odlaze se za poslednji trenutak.