NOVINE U DRUGOJ RADNOJ VERZIJI ZAKONA O JAVNOM INFORMISANJU

Iz Druge verzije zakona o javnom informisanju izbacene sporne antimonopolske odredbe i "zuta traka za strane placenike", ali maksimalno povecana odgovornost novinara

Nova verzija zakona o javnom informisanju oslobodjena je najspornijih odredbi - o ogranicavanju emitovanja programa privatnih elektronskih medija i ozloglasene "zute trake", obaveze da mediji svakodnevno obavestavaju javnost o tome da primaju pomoc iz inostranstva. Druga verzija se, medjutim, tesko moze nazvati liberalnom, jer je zakonodavac uveo niz odredbi kojima se ogranicava rad novinara.

Ukoliko odredbe koje se odnose na rad novinara ostanu i u konacnoj verziji zakona, oni nece moci da objave cak ni pretpostavku koja bi, eventualno, mogla da uvredi trecu osobu, ili da ugrozi njen integritet, a da ne budu pozvani na krivicnu i materijalnu odgovornost. Zakon propisuje da za istinitost objavljene informacije odgovara i lice koje daje informacije i autor informacije, pa su brojni novinari koji su prisustvovali prezentaciji zakona insistirali da se razjasni da li ce oni odgovarati i ako informaciju, za koju se ispostavi da je netacna, saznaju na konferenciji za novinare.

Natasa Curcic, pomocnik ministra za informisanje, precizirala je da je novinar odgovoran za tacnost informacije samo onda kada se iz njegovog priloga ne vidi ko je izvor informacija. Mada Curcic tvrdi da se u ovom slucaju radi samo o pravilnom tumacenju zakona, novinari su bili sumnjicavi, jer imaju bogato iskustvo sa raznim "tumacenjima" propisa i sa "nezavisnim" domacim sudstvom.

Na primedbu da se iz zakona ne moze videti da li postoji neka zastita i za novinare, ministarka Milentijevic je odgovorila da njih "stiti istina, kodeks novinarskog ponasanja i javnost" i preporucila da ne treba biti toliko "nepoverljiv prema sudijama".

Novina u odnosu na prvu radnu verziju jeste i odredba po kojoj su drzavni organi i organi lokalne samouprave duzni da svim sredstvima javnog informisanja obezbede pristup informacija, pod jednakim uslovima. Kako nema predvidjenih sankcija u slucaju da organi vlasti ne omoguce novinaru da dodje do podataka, ovaj clan bi se pre mogao shvatiti kao jedan od ukrasnih detalja. Slican "ukras" je i odredba po kojoj su mediji koji se finansiraju iz javnih prihoda duzni da obezbede blagovremeno i nepristrasno informisanje. Milentijeviceva nije mogla da precizira sta ce se desiti u slucaju da informisanje bude neblagovremeno i pristrasno, pa se stice utisak da ce se sve zavrsiti samo na dobrim namerama.

U odnosu na prvu verziju, liberalizovane su i odredbe o upisu javnih glasila u registar. Rok za upis u registar skracen je na sedam dana sa 15, kako je bilo predvidjeno prvom radnom verzijom. Izbacena je i obaveza da se u registar unese uredjivacka koncepcija medija, a promena uredjivacke politike nece biti razlog za gasenje medija, kao sto je to bilo predvidjeno prvom verzijom zakona. U novu verziju je, medjutim, uvedena obaveza stampara da jedan primerak stampe dostavi, izmedju ostalog i nadleznom javnom tuziocu. Ovakva odredba postoji i u sada vazecem Zakonu o javnom informisanju, ali je nije bilo u prvoj radnoj verziji novog propisa.

Iz zakona su izbacene i sporne odredbe o posebnom oznacavanju medija koji dobijaju pomoc iz inostranstva. Podaci o finansijskoj i drugoj pomoci iz inostranstva prijavljivace se Ministarstvu za informacije, koje ce najmanje jedanput godisnje objavljivati podatke o tome.

Takozvane antimonopolske odredbe iz prethodne verzije, prema kojima pojedinac ne moze posedovati vise od 20 odsto svih dnevnih listova, ili emitovati radio i televizijski program koji pokriva vise od 25 odsto stanovnistva Srbije, u novoj varijanti su svedene na propis da monopolsko ponasanje u javnom informisanju nije dozvoljeno. Zastita od monopola bice, kako je Milentijevic precizirala, sprovodjena na osnovu saveznog antimonopolskog zakona, ali je ostavila mogucnost i da bude usvojen poseban republicki antimonopolski zakon.

Pored resenja datog u prethodnoj verziji, da kriterijume za sticanje statusa novinara utvrdjuju "sporazumno udruzenja novinara", novi predlog sadrzi i alternativu da te kriterijume donosi "Udruzenje novinara Srbije u saradnji sa ostalim udruzenjima novinara".

Na pitanje zasto se odustalo od spornih resenja iz prethodne verzije, Milentijevic je odgovorila da je "sve podlozno kritici i promeni", i dodala da bi ona licno zadrzala propis da svaka radio i tv stanica moze svojim programima pokrivati samo 25 odsto stanovnistva, ali da "javno mnjenje razmislja drugacije". Ona je takodje rekla da je "ubedjena" da ce donosenje novog zakona o javnom informisanju "stvoriti atmosferu u kojoj svi skupa nastavljamo u pravcu demokratizacije i vece profesionalne odgovornosti".

V. Radivojevic
N. Bogovic