INOSTRANI CLAN SANU IZ SAD DR BOGDAN MAGLIC O MEDJUNARODNOM POLOZAJU JUGOSLAVIJE I SITUACIJI U SRBIJI

Mozemo ponovo da igramo Titovu politiku izmedju cekica i nakovnja, da se malo udvaramo Nemackoj, a malo Americi u probudjenom rivalstvu ove dve zemlje. U poslednjoj godini doslo je do velikog obrta na evropskoj sceni, jer nije vise Nemacka, nego je Velika Britanija opet najjaca zemlja

Dragan Bisenic

Preraspodela svetske moci: Henri Kisindzer i Bogdan Maglic

- Srbi bi bolje prosli da su republikanci u Americi ostali na vlasti - kaze inostrani clan SANU, fizicar koji vec decenijama zivi u SAD, dr Bogdan Maglic. Profesor Maglic nedavno je boravio u Beogradu gde je odrzao predavanje o borbi protiv podzemnih mina u poslednjim poduhvatima koji se u toj borbi primenjuju. U jednom obimnom projektu koji je finansiran od americke armije ucestvuje i sam dr Maglic. Njegova sustina je da se delovanje zraka koji detektuje mine ispituje na mnogo vecoj brzini, cime bi se omogucilo kretanje vozila koje bi nosilo detektor. Jedan od istrazivackih problema postavlja se u vezi mogucnosti konstruisanja takvog vozila koje bi se uopste kretalo po veoma nepristupacnim terenima, poput onih u Bosni, a gde ima mina. Za sada, kao prototip, uzimaju se vozila konstruisana za kretanje po Marsu, ali ni ona nisu trajnije resenje.

Svoje uverenje da bi republikanci kao americka vlast imali vise razumevanja za srpske probleme, Maglic zasniva na oceni da su to "manje podmitljivi ljudi s mnogo principijelnijom politikom". Demonstracije u Beogradu uspele su da u Americi promene raniju medijsku sliku o Srbima, tako da je "s nas skinuta ljaga kao o jednom divljackom i primitivnom narodu", kaze Maglic. Tema naseg razgovora stoga je pogled na stanje u kojem se nalazi Jugoslavija i ocene ne samo akademski zainteresovanog profesora, mada bi i o minama moglo da se prica.

- Ranije, dok su postojale dve sile koje su rezale jedna na drugu, vodili smo Titovu politiku koja je bila jako dobra. Balansiralo se izmedju Istoka i Zapada. Sada je Rusija privremeno iscezla konkurencija, ali Nemacka je ta koja je sada trn u oku Amerike. Nemacka primenjuje Niceovu parolu iz 1890.

"Ako se Nemacka i Rusija ujedine, nece biti americkog veka". Tada se govorilo da ce 20. vek biti vek Amerike. Amerika je sada shvatila da je rec o jednoj novoj Nemackoj koja zeli da napravi savez s Rusijom zbog sirovina, prostora i svega drugog. Nemacka je ulozila mnogo vise novca u Rusiju. Ako se Nemacka i Rusija ujedine, onda zaista nece biti americkog veka. Amerikanci su to kasno shvatili. Mi, prema tome, opet mozemo da igramo ulogu izmedju cekica i nakovnja, izmedju dve sile, da se malo udvaramo i Nemackoj i Americi, da igramo Titovu igru, u probudjenom rivalstvu ove dve zemlje. Nasa istorija, medjutim, pokazala je da bi svakom ko bi bar malo bio pronemacki orijentisan, vrlo brzo otisla glava. Iako je racionalna politika imati dobre odnose sa Nemackom, verovatno zbog uticaja Francuza i Engleza, taj koji bi to sprovodio, otisao bi dovraga.

Kao u partiji bridza

- Sledeci vek bice vek kompleksniih situacija. Moderan covek, covek narednog veka, podize se u duhu suocavanja i vodjenja kompleksnih problema. Staromodni tipovi su oni koji uproscavaju, koji sve svode ne to da su neki dobri, a neki losi. Stoga i navodim da bi tebalo da igramo izmedju Amerike i Zapada. Postoji, medjutim, jos jedna nova sila u Evropi, a koje niko nije svestan. Doslo je do velikog obrta. Britanija je danas najjaca ekonomska sila u Evropi. Imaju najmanju nezaposlenost, najveci prihod po glavi stanovnika, najvece investicije u Americi. Engleska je jos uvek imperija. Kanada i Australija su clanice Komonvelta. Kako to sve odigrati? To postaje kao partija bridza u kojoj se pamte svi moguci potezi i jake karte da bismo ih iskoristili u pravo vreme.

Sta proistice iz tog, kako kazete, americkog shvatanja rusko-nemackog saveznistva?

- Sirenje NATO-a deo je toga, odnosno, politike kontrole Evrope kroz Atlantski pakt. Sirenje je cisto americka inicijativa, a Nemci bi bili srecni da ne bude NATO-a. NATO je poslednja legalna mogucnost da se americke trupe nadju u Evropi. Da nema NATO-a, ostvario bi se nemacki san isterivanja Amerike iz Evrope.

Postoji, naravno, i ozbiljnijih razloga da Amerikanci ostanu u Evropi. Da li bi SAD, uopste, bile spremne da napuste Evropu?

- Po misljenju nekih republikanaca, Evropa je stari konj. Mozes da ga bijes koliko hoces, a on ne moze da vuce. Stvari se danas uopste vise ne odigravaju u Evropi, nego u Pacifickom prstenu. To je potpuno nova civilizacija, sa ogromnim porastom, uz veliki japanski i neznatni americki uticaj. Zasto? Iz Los Andjelesa do Dzakarte ima 22 sata leta. Koji americki biznismen, ili politicar, hoce da sedi 22 sata u avionu? Amerikanci su izgubili taj deo sveta, a tu raste stanovnistvo i privreda. Republikanci to shvataju i smatraju da se treba fokusirati na taj deo sveta, a ne na Evropu.

Puno je i onih koji se protive cepanju nacionalne drzave, pre svega u Britaniji.

- I pola mene isto se protivi, ali druga polovina govori da je nepotrebno trositi energiju na ocuvanje tako velikih tvorevina. Izuzetak je, donekle, i Francuska koja je revolucionarna tvorevina. Francuski, kao i srpski otac, zudi za tim da mu sin bude drzavni funkcioner. U SAD ocevi zele da im deca budu biznismeni i preduzimaci. Koncept drzave u Francuskoj mnogo je jaci.

U Srbiji nailaze izbori. Kakva je Vasa prognoza kao posmatraca sa strane?

- Svako bi bio bolji od Milosevica. Ja sam razgovarao s Draskovicem, ali nisam siguran da me je on razumeo. On neprestano govori da je protiv komunizma. Komunizam ne postoji, to je jedan apstraktni pojam. Margaret Tacer je izabrana tri puta zato sto je imala stomak da kaze da je protiv socijalizma. Treba biti protiv socijalizma, a ne protiv komunizma.

Skok iz tiganja u vatru

- To bi bilo skociti iz tiganja u vatru. On bi zaveo, skoro sigurno, jedan totalitarni rezim.

Molim?

- On je jedan totalitarac. On je predsednik korporacije, a korporacija je kao vojska. Tu se samo slusaju naredjenja.

Pa bi od Srbije napravio korporaciju?

- Pa, da. Ako to zelimo, onda ce biti tako. Mi nemamo tradiciju otpora totalitarcima. Ko god bi dosao na vlast kao totalitarista, umesto da zahtevamo ogranicavanje vlasti, pocinje ulizivanje, ocekivanje koristi. Moglo bi se desiti da bi vi voleli da dodje jedan Panic, da budemo ponovo pod cizmom.

Sada je mir. Moze li se sada ocekivati promena americkog stava prema Jugoslaviji?

- Postoji neka vrsta otopljavanja prema Srbima, ali ne Srbima na vlasti. Posle susreta s prestolonaslednikom Aleksandrom, gospodja Olbrajt bila je impresionirana njegovim sarmom. Ameriku nista ne moze da pokrene da promeni stav, osim obecanja da ce time nesto dobiti, ili pretnje da ce nesto da izgubi. Ako bismo poceli s jedne strane malo da flertujemo s Nemackom, a s druge da Srbi iz Srbije grade mostove sa umerenim Muslimanima u Sarajevu, nase stanje umnogome bi se poboljsalo. Jedan od glavnih uzroka naseg loseg medjunarodnog polozaja u svetu jeste tako otvorena antinemacka orijentacija.

Neko bi morao da im se malo udvara. Neko ce morati da se zrtvuje. Na drugoj strani, Srbi imaju tradiciju dobrih odnosa s Muslimanima. Mi smo pogodniji za mir s bosanskim Muslimanima, od bosanskih Srba, jer tamo je pala krv i trebace generacije da se to zaboravi.

Put moze da nam otvori i inicijativa o saradnji u jugoistocnoj Evropi, SECI. Turska je jos jedna od vaznih zemalja s kojom bi se morali graditi odnosi.