EKSKLUZIVNO: STA PREDVIDJA NACRT ZAKONA O KONCESIJAMA VLADE SRBIJE

Koncesioni akt Skupstina Srbije donosi i kod davanja na koriscenje mineralnih sirovina i izgradnje zeleznickih pruga a za ostalo nadlezna Vlada Srbije. Koncesije najduze na 30 godina

Zakonom o koncesijama, ciji Nacrt jos uvek nije konacno definisan, pored koriscenja prirodnih bogatstava bice regulisano i angazovanje domaceg ili stranog kapitala, odnosno davanje dozvola za izgradnju i koriscenje puteva, pruga i drugih infrastrukturnih objekata znacajnih za drustvo.

Zanimljivo je da je koriscenje mineralnih sirovina, koje su posle usvajanja novog Ustava postale vlasnistvo drzave, vec regulisano Zakonom o rudarstvu, ali da se u ovom zakonskom propisu striktno ne pominje koncesioni odnos, vec je odredjen postupak zakljucivanja ugovora. Zakonom o rudarstvu, takodje, je predvidjen i postupak licitacije. Osim za prirodna bogatstva i dobra u opstoj upotrebi koncesije ce biti davane i za objekte, uredjaje i postrojenja koja koriste javna preduzeca, ako ona ne mogu da obezbede njihovo racionalno koriscenje.

Nacrtom ovog zakona predvidjena su dva oblika koncesije. Pored koncesije za eksploataciju mineralnih sirovina i prirodnih bogatstava predvidjena je i mogucnost ustupanja izgradnje objekata po B.O.T. sistemu (built - operate - transfer, odnosno, izgradi - koristi - predaj sistemu). Ovaj poseban oblik koncesije podrazumeva ugovor (izmedju koncesionara - investitora i drzave, koju zastupa Vlada) o izgradnji i finansiranju kompletnog objekta. Ugovorom treba da budu precizirani i uslovi koriscenja, i po isteku ugovorenog roka (koji ne moze biti duzi od 30 godina) predaja tog objekta drzavi. U ovih 30 godina nece se racunati period potreban za pripremne radnje i izgradnju objekata, mada Zakon o koncesijama predvidja da ove predradnje budu orocene ugovorom.

Pored toga sto moraju postovati odredbu o racionalnom koriscenju prirodnog bogatstva firma ili pojedinac - koncesionar moraju voditi racuna o tehnicko- tehnoloskom unapredjivanju delatnosti, a kada je rec o putu ili kakvom drugom infrastrukturnom objektu treba da njime racionalno gazduju, brinu o tehnicko- tehnoloskom jedinstvu sistema i njegovom efikasnom funkcionisanju. U Zakonu o koncesijama posebno mesto je posveceno zastiti i unapredjenju zivotne sredine.

O strucnim poslovima vezanim za koncesije, kao sto je, na primer, priprema dokumentacije za koncesiju, licitacija, sklapanje ugovora i realizacija posla brinuce Agencija za ulaganje u delatnosti od interesa za Republiku. Ova Agencija ce saradjivati sa nadleznim ministarstvima, a najmanje jednom godisnje treba Vladi da podnosi izvestaj o najvaznijim detaljima vezanim za samu koncesiju.

Tok davanja koncesije predvidjen je tako da prica pocinje sa stavom vlade o samoj nameri davanja koncesije. Agencija sa nadleznim ministarstvom (energetike ili gradjevine) priprema potom takozvani koncesioni akt sa osnovnim podacima posle finansijske, socioloske i ekoloske analize. Predlog za donosenje koncesionog akta za komunalne objekte ili komunalnu delatnost priprema nadlezni organ lokalne samouprave i dostavlja ga Agenciji. Sam akt treba preciznije da definise predmet koncesije, rok trajanja, pravilnik o davanju koncesije, kriterijume za izbor najpovoljnije ponude (na licitaciji mora biti najmanje dve), iznos koncesione naknade, vrstu i visinu garancije. Samo u izuzetnim slucajevima nema licitacije, vec se prikupljaju ponude zainteresovanih potencijalnih koncesionara.

Za koriscenje mineralnih sirovina (osim nemetala i sirovina za gradjevinske materijale), izgradnju zeleznickih pruga, autoputeva, telekomunikacionih objekata i aerodroma koncesioni akt ce donositi Skupstina Srbije a za ostale koncesije ce biti nadlezna Vlada Srbije.

J. Putnikovic