NAJVEROVATNIJE VEC 29. APRILA NA ZASEDANJU SAVETA MINISTARA
EU odobrava izvozne olaksice SRJ?
I zakljuccima bi se, prema predlogu nemacke diplomatije,
naglasilo da se mere odobravaju sa ciljem privrednog oporavka
Jugoslavije i da su time uvazeni apeli lidera koalicije "Zajedno"
Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela
Ukoliko Savet ministara EU 29. aprila u Luksemburgu odobri
tzv. autonomne trgovinske mere SR Jugoslaviji, to ne bi znacilo da
su "petnaestorica" odustali od Gonzalesovih preporuka, vec bi rok
za njihovu realizaciju, kao i za jos neke poteze Beograda, bio
produzen do kraja ove godine - saznaje "Nasa Borba" u briselskim
diplomatskim krugovima.
Glavno pitanje kojim se, trenutno, bave evropske diplomate
angazovane na jugoslovenskom dosijeu, nije da li Beogradu odobriti
izvozne olaksice, vec kako politicki prezentirati takvu odluku.
U opticaju je, kako saznajemo, nemacki predlog osnovnih "linija
prezentacije", koji bi u naredne tri nedelje trebalo
transformisati u politicku deklaraciju Saveta ministara ili
zakljucke njegovog predsedavajuceg, kojima bi se propratilo usvajanje
pomenutih mera.
Tri su osnovne "linije prezentacije" koju svojim evropskim
partnerima predlaze nemacka diplomatija. Kao prvo, istaklo bi se
da se pozitivne mere odobravaju sa ciljem podsticanja privrednog
oporavka Jugoslavije, odnosno prevazilazenja teske ekonomske
krize u kojoj se nalazi zemlja. Drugo sto bi se istaklo bilo bi da
je, opredeljujuci se za odobravanje trgovinskih olaksica, Savet
ministara uzeo u obzir apele lidera koalicije "Zajedno", koji su se
za to svesrdno zalagali u kontaktima koje su imali u evropskim
prestonicama.
Konacno, kao trece, u deklaraciji ili zakljucima bi se posebno
naglasilo kako ce tekuca godina biti test stvarnih namera
beogradskih vlasti da pokrenu proces demokratizacije, te da Savet
ministara, u tom smislu, ocekuje "znacajan progres". A "znacajan
progres" bi, prema nemackom predlogu, pored ostvarivanja svih
preporuka iz Gonzalesovog izvestaja (dijalog sa opozicijom,
oslobadjanje medija, revizija izbornog zakona), podrazumevao i
otvaranje istinskog dijaloga za resavanje kosovskog problema. S
tim u vezi, Beograd ce se podsetiti da se autonomne trgovinske
mere odobravaju na jednogodisnjoj bazi (sto vazi za sve drzave
bivse Jugoslavije, sa izuzetkom Slovenije koja je sa EU vec
uspostavila ugovorne odnose), te da njihovo obnavljanje krajem 1997.
godine nece biti automatsko.
U briselskim diplomatskim krugovima se ocenjuje da ce
nemacki predlog osnovnih "linija prezentacije" biti prihvatljiv za
sve zemlje-clanice EU. Jedino gde bi, predvidjaju, moglo da bude
izvesnih problema u traganju za prihvatljivim formulacijama, bila
bi "valorizacija uloge opozicije" u takvom opredeljenju Saveta
ministara. Jedno je, ukazuju nasi sagovornici, reci da to "nije
nagrada Milosevicu", ili da su "kontakti sa liderima opozicije
pomogli EU da se tako opredeli", ali je nesto sasvim drugo - i za
mnoge u EU neprihvatljivo - zakljuciti kako Savet ministara "to
radi da bi podrzao koaliciju 'Zajedno'..." Uvereni su, medjutim, da
ce i za taj "delikatan problem" do 29. aprila naci odgovarajucu
formulaciju.
|