Utorak, 8. april 1997.

PREMA PROCENAMA BRISELSKIH DIPLOMATSKIH KRUGOVA

Evropska komisija ne zuri sa izvoznim olaksicama za SRJ

Prva prilika da se o predlogu za eventualno odobravanje autonomnih trgovinskih mera SR Jugoslaviji povede politicka rasprava medju "petnaestoricom", bice kako "Nasa Borba" saznaje, sednica Politickog komiteta 21. aprila u Hagu

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Evropska komisija ne zuri da obavi "domaci zadatak" koji joj je 24. marta poverio Savet ministara: da pripremi "tehnicki" predlog za eventualno odobravanje tzv. autonomnih trgovinskih mera SR Jugoslaviji. Umesto da ga usaglasi na nekoj od redovnih sednica, koje se odrzavaju svake srede, Komisija je taj predlog pustila u "pismenu proceduru", sto ce reci da je nadleznim kabinetima i sluzbama ostavljen odredjeni rok da se o njemu izjasne. Nije iskljuceno da, u tom roku, neki od komesara zatraze da se o tome ipak povede rasprava u Komisiji.

Opredeljenjem za "pismenu proceduru", utisak je, Komisija je htela da se jos vise distancira od predloga koji joj je nalozeno da pripremi. Naime, kako nam je rekao jedan od njenih funkcionera, "Komisija ce taj predlog podneti, ali to nikako ne znaci da ona to predlaze"! Prva prilika da se o tom "predlogu koji se ne predlaze" povede politicka rasprava medju "petnaestoricom" bice, kako saznajemo, sednica Politickog komiteta 21. aprila u Hagu, kada ce se obaviti poslednje pripreme za zasedanje Saveta ministara, nedelju dana kasnije. Drugi "faktor prelamanja" je delovanje tzv. albanskog sindroma, odnosno bojazan da se u Srbiji ne ponovi totalni ekonomski kolaps albanskog tipa, pracen odgovarajucim politickim i socijalnim kolapsom. Prema evropskim ekonomskim analizama, Srbija nije daleko od toga, a izvozne olaksice bi eventualno mogle da ublaze posledice kolapsa, ali ne i da ga sprece.

Lideri opozicije traze olaksice

Rezervisanost Evropske komisije, prema procenama briselskih diplomatskih krugova, odudara od preovladjujuceg raspolozenja medju zemljama-clanicama EU. Njihova je, naime, procena da je ubedljiva vecina zemalja-clanica "prelomila" da - nezavisno od "negativnog razvoja" u Beogradu - odobri tzv. autonomne trgovinske mere, odnosno izvozne olaksice, SR Jugoslaviji.

U navodjenju faktora koji su doprineli pomenutom "prelamanju" u prilog odobravanja izvoznih olaksica, evropske diplomate na prvo mesto stavljaju upravo stav opozicije, odnosno cinjenicu da su njeni lideri uporno insistirali na tome u svim razgovorima koje su vodili u Rimu, Parizu, Bonu, Londonu, Kopenhagenu... To je, prema nasim sagovornicima, "najbitnija politicka cinjenica, zahvaljujuci kojoj su otklonjene rezerve vecine zemalja- clanica".

Konacno, pristalice odobravanja pomenutih mera isticu kako ce se time "uspostaviti ravnoteza u trgovinskom tretmanu republika bivse Jugoslavije od strane EU", buduci da ostale republike vec koriste iste preferencijale za izvoz na evropsko trziste. Ovaj argument bi mogao da bude od posebnog znacaja ukoliko neka od zemalja-clanica, ili recimo visoki predstavnik Bilt, na predstojecem Savetu ministara pokrenu pitanje krsenja Dejtonskih sporazuma zbog ratifikacije i pocetka implementacije famoznog "pakta Beograd-Pale". U tom bi se slucaju, rekao nam je juce diplomata iz kruga evropskih "prijatelja Srbije", moglo postaviti pitanje suspenzije izvoznih preferencijala Hrvatskoj i BiH, buduci da se ni one "nisu pretrgle u postovanju obaveza preuzetih u Dejtonu".

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /