DR TINDE KOVAC-CEROVIC, PSIHOLOG, SUOSNIVAC GRUPE MOST, O MEDIJSKOM SUCELJAVANJU VLASTI I OPOZICIJE

Razgovor za "okruglim stolom" BK TV pokazao je slozeni unakrsni disbalans moci koji proistice iz cinjenice da je na nivou Republike jedna grupacija na moci, a na nivou gradova - druga. Tako dolazimo u situaciju da je svako mocan i nemocan, a kada su osecanje ugrozenosti i mogucnost pretnje i demonstracije sile povezani, onda se stvaraju najdublji konflikti

"Dijalog kao oblik resavanja drustvenih sukoba je izuzetno slozen proces i za vodjenje i za ucestvovanje. Naime, prirodno je da strane u sukobu emituju negativnu energiju tokom razgovora. No, vodjenje dijaloga je neprirodno stanje, a uloga voditelja je da navede ucesnike da budu kadri da sede sa tenzijom samouzdrzavanja i da, tako, osigura konstruktivnu atmosferu. Ono sto smo videli na BK televiziji nije bio dijalog", kaze za "Nasu Borbu" u svojevrsnom socio-psiholoskom prikazu prvog posle duzeg vremena medijskog suceljavanja vlasti i opozicije, dr Tinde Kovac-Cerovic, psiholog i suosnivac grupe Most (udruzenja za saradnju i posredovanje u sukobima).

Na pitanje sta je to, zapravo, bilo na BK TV, kako bi ona to nazvala, dr Tinde Kovac-Cerovic odgovara da je to bila "izostrena, multilateralna polemika u kojoj su se suceljavali svi sa svakim, a to sigurno nije doprinelo ni izostravanju stavova, a pogotovu nije dovelo do resavanja problema. Jasno je moglo da se vidi kako vecina ucesnika i nije slusala ono sto su drugi imali da saopste, nego se bavila lovljenjem slagvorta za odgovor koji bi bio plasiran na takav nacin da to izazove neki efekat kod publike. To nije bio razgovor vec prikazivanje sebe kod publike."

Otud je, prema recima nase sagovornice, i jako opasno ukoliko se ovi razgovori koji se vode u poslednje vreme nazovu dijalogom - zakljucak bi mogao biti da je dijalog kod nas nemoguc. A to, po njenom misljenju, nije tacno.

Stvaranje dogadjaja

Jedna od zanimljivih dimenzija ovog razgovora bila je, prema recima gospodje Kovac-Cerovic, slozeni unakrsni disbalans moci koji proistice iz cinjenice da je na nivou Republike na moci jedna grupacija, a na nivou gradova - druga. Tako dolazimo u situaciju da je svako mocan i nemocan, a kada su osecanje ugrozenosti i mogucnost pretnje i demonstracije sile povezani, onda se stvaraju najdublji konflikti.

"Ako se taj razgovor sa pozicija moci ne eliminise nekim pazljivim vodjenjem, tu nece biti drugacijeg razgovora od onog sto smo videli", kaze drTinde Kovac-Cerovic, i dodaje: "Kada se osecate ugrozenim onda vise ne slusate, vec se bavite sopstvenim sadrzajem i pokusavate da se odbranite. A to je ono sto je bilo ocigledno u ovom razgovoru".

Moze da se kaze, navodi nasa sagovornica, da je u prvom razgovoru i bilo nekih konstruktivnih elemenata, ali ih u drugom nije bilo uopste. Jedino su Vojislav Kostunica i Vesna Pesic pokusavali da fokusiraju razgovor na nesto, da deluju smireno, da imaju neki konstruktivan pristup i da vode otvoren razgovor. Sve ostalo je bilo zatvaranje razgovora, jer interpretiranje i osramocivanje je nesto sto zatvara razgovor, i u takvoj atmosferi je zaista tesko biti konstruktivan.

Korektor ponasanja

"I kamera bi ipak mogla da podstakne na konstruktivniju vrstu ponasanja", kaze gospodja Kovac-Cerovic. Prema njenom predlogu, kao strucnjaka za vodjenje dijaloga, na samom pocetku ozbiljnog razgovora morala bi da se iznesu pravila oko toga kako ce se voditi razgovor, sta nije u cilju tog razgovora i, na taj nacin, omoguciti publici da cekira da li se ti ljudi koje oni gledaju pridrzavaju konstruktivnog tona dobre volje, na koji su se obavezali dolaskom na razgovor.

"Kada se u svetu pojavi potreba da se resi neki ozbiljan konflikt postoje strucnjaci koji se pozivaju da posreduju u tom konfliktu. To su medijatori, strucnjaci, cesto i ljudi iz akademskih institucija u ciju se strucnost i legitimitet ne sumnja i koji su finansijski nezavisni i od jedne i od druge strane. Ja sam vidjala i harvardske profesore koji se pojavljuju u ulozi moderatora. Ova vrsta razgovora, ukoliko bi to neko stvarno zeleo da se odigra, iziskivala bi takvog nekog moderatora koji bi imao autoritet da razgovor odrzi na nivou koji je dogovoren."

"Pitanje samog otvaranja medija mozda i nije tema za razgovore, posto se ona mora regulisati zakonom, no sigurno je da u okviru regulisanja medija i novinarske etike postoje teme o kojima je vodjenje dijaloga izmedju vlasti i opozicije potrebno. Da su, na BK, zaista hteli da razgovaraju tu bi postojala neka jasna tema, a i dijalog bi morao da ima neke faze. Prvo bi se dogovorili kako ce se medjusobno ophoditi, bez prekidanja, optuzivanja, imputiranja, interpretiranja. U drugoj fazi bi svi prvo iznosili svoje vidjenje problema. Zatim bi moralo da se osigura to da se svi medjusobno cuju, ne samo fizicki nego i mentalno", kaze dr Tinde Kovac-Cerovic.

Provera cujnosti

Da bi problem mogao da se resi on bi morao da prodje kroz dodatne faze razgovora, u kojima bi se videlo da li se suprotstavljene strane medjusobno razumeju, ili bar mogu da se uvaze, i tek onda bi se pojavila situacija u kojoj bi one mogle zajednicki da resavaju neki problem. "Problem bi tada mogli da izdvoje od nekih svojih medjusobnih odnosa. Tada bi se pojavio objektivan problem kada bi oni mogli da se pitaju kako da ga resavaju; konkretno - da potrebe svih budu u toj meri zadovoljene da ne odustanu od daljeg razgovora, i konacno, svakako bi se morao postici dogovor i oko toga kako da se postupa ukoliko se neko ne pridrzava postignutog dogovora", kaze dr Tinde Kovac- Cerovic.

"Ako smo upuceni na onog drugog i vezani za njega na jedan slozen nacin tako sto smo svesni da cemo sa tim drugim morati da zivimo zajedno, a u isto vreme ne mozemo da odustanemo od onoga do cega je nama stalo, tek onda krece konstruktivan razgovor. Ono sto zaista karakterise slozene razgovore jeste to da se ne tezi toliko kompromisu koliko tome da se pronadju nova resenja. Kompromis je jedna vrlo nestabilna forma resenja koja zavisi od trenutnog balansa sila, i cim se taj balans poremeti, odmah se revidira i taj kompromis", kaze nasa sagovornica o mogucnostima resavanja problema.

"Ako necemo da krenemo u tom pravcu, onda nista necemo izgraditi, a mi jesmo u ogromnom zaostatku za svetom u razvijenosti institucija. Otvaranjem okruglih stolova na sve javne teme mozda bismo mogli da nadoknadimo bar nesto od izgubljenog", zakljucuje dr Tinde Kovac-Cerovic.

Tatjana Kovacevic