Ponedeljak, 7. april 1997.

MOST RADIJA SLOBODNA EVROPA O OPLJACKANIM STEDISAMA U SRBIJI I HRVATSKOJ

Sefovi za nekontrolisani uvoz oruzja

Mladjen Dinkic: Drzava je nasla ljude spremne da rizikuju. Oni jesu uvozili oruzje i to uglavnog "Jugoskandik", Dafiment banka vise je bila zaduzena za vojnu opremu.

Zvonimir Hrabar: Cinjenica je da su mnogi voditelji agencija izjavljivali da je najveci dio novca trebao Hrvatskoj da se brani od agresije

Omer Karabeg: U danasnjem Mostu razgovaracemo o sudbini opljackanih stedisa u Srbiji i Hrvatskoj koji su 1991. i 1992. godine ulagali novac u banke i agencije koje su davale ogromnu mesecnu kamatu, pa su potom propale i ljudi ostali bez novca. U Srbiji su to bile famozne banke Dafiment i Jugoskandik, u Hrvatskoj je to bio lanac agencija koji se bavio takozvanim finansijskim inzenjeringom. Nasi sagovornici su u Beogradu Mladjen Dinkic, asistent Ekonomskog fakulteta, a u Zagrebu Zvonimir Hrabar, clan odbora Udruge ulagaca financijskog inzenjeringa.

Gospodine Dinkicu, koliko su po vasim procenama izgubile stedise u Srbiji nakon kraha Dafiment banke i Jugoskandika?

Mladjen Dinkic: Ukupno milijardu i trista miliona nemackih maraka, oko milijardu je odnela Dafiment banka, a oko trista miliona Jugoskandik.

Omer Karabeg: Gospodine Hrabar, koliko su, po vama, izgubili ljudi koji su novac ulagali u agencije koje su se bavile finansijskim inzenjeringom?

Zvonimir Hrabar: Nesto manje, ali procjene su oko 550 milijuna njemackih maraka, a osteceno je negdje oko pedeset tisuca gradjana koji su ulagali novac u sezdeset i dvije agencije koje su djelovale na podrucju Republike Hrvatske.

Omer Karabeg: Koliko su, po vama, gospodine Dinkicu, te agencije i banke bile povezane sa vlascu?

Mladjen Dinkic: Bile su veoma povezane sa vlascu. Jasno je da je Dafiment banka bila lutka u rukama rezima. Cak se govori da je jedan veoma visoki funkcioner Narodne banke Srbije izbacio na povrsinu Dafiment banku i kasnije njom upravljao. Uostalom, Narodna banka Srbije je i snabdevala ovu banku takozvanim "sivim" novcem, to jest nelegalno emitovanim novcem koji je njenim dilerima omogucavalo da kupuju i devize i rade druge transakcije. Ako istrazujemo izvore finansiranja ovih banaka, onda vidimo da je najznacajniji izvor finansiranja bilo pranje novca, pa se na osnovu toga moze utvrditi da je drzava i te kako bila umesana, jer se pranje novca ne moze raditi bez dozvole drzave.

Omer Karabeg: Koliko znam, gospodja Dafina, vlasnica Dafiment banke, se pojavljivala na televiziji u drustvu najvisih drzavnih funkcionera. Cak je, i kad je bilo jasno da ce banka propasti, bila cest gost dnevnika drzavne televizije odakle je slala poruke stedisama da se ne brinu i da i dalje ulazu novac.

Mladjen Dinkic: Jeste. Evo, paradoks je da je gospodin Radoje Kontic ponovo izabran za saveznog premijera, bez obzira sto je slika njega i Dafine Milanovic obisla celu zemlju vec ko zna koliko puta.

Omer Karabeg: Gospodine Hrabar, koliko su agencije u Hrvatskoj bile povezane sa vlascu?

Zvonimir Hrabar: Pa, mi nemamo ovakva saznanja kao gospodin Dinkic. Medjutim, cinjenica je da su agencije osnovane uz saglasnost drzavnih institucija. Cinjenica je da je Sluzba drustvenog knjigovodstva, sadasnji Zavod za platni promet, vrsila pregled poslovanja i uz manje primjedbe odobrila to poslovanje. Isto tako je nesporna cinjenica da je svakodnevno preko televizije i drugih sredstava informiranja reklamiran rad tih agencija. Agencije su imale kamatu od dvanaest do ekstremnih trideset posto. Aktualni ministar financija, gospodin Prka, u jednoj svojoj izjavi je rekao da je jedan od njegovih prethodnika na toj funkciji, a to se dogadjalo upravo u 1992. godini, bio prisiljen primati u najlon vrecicama novac od svercera. Znaci, da je drzava znala za to, ali nista nije preduzela da sprijeci to zlo, pa je na indirektan nacin odgovorna za takvo stanje.

Omer Karabeg: Zanimljiva je cinjenica da niko nikada sudski nije odgovarao za toliku finansijsku prevaru? Gospodine Dinkicu.

Mladjen Dinkic: U trenutku kada je dobila dozvolu za osnivanje banke Dafina je vec bila osudjena na uslovnu kaznu od dve godine zatvora i to bas zbog finansijskih malverzacija. Dakle, u trenutku kada je bila pod uslovnom kaznom njoj je bilo odobreno da otvori banku. A nakon kraha Dafiment banke ostala je na slobodi jednostavno zbog toga sto mnogo zna.

Omer Karabeg: Gospodine Hrabar, da li je u Hrvatskoj iko sudski odgovarao?

Zvonimir Hrabar: Kada slusam gospodina Dinkica primjecujem da je u obje zemlje gotovo identicna situacija. Svi ovi neposredni izvodjaci radova, da ih tako nazovem, danas slobodno setaju gradom. Neki od njih su bili privedeni, ali su pusteni navodno zbog nedostatka dokaza, iako postoje brda materijala koji dokazuju njihovu odgovornost. Isto tako je evidentno da gotovo svi imaju vrlo burnu kriminalnu proslost. Mnogi od njih su po sto i vise puta odgovarali za prekrsajne postupke. Jedan do njih, Dzani Jasarevski, dao je preko sto tisuca, a po nekim izjavama i sedamsto tisuca maraka, da ga puste iz istraznog zatvora. Oni se slobodno setaju, neke od njih cuvaju tjelohranitelji, izjavljuju da su radili za drzavu i da, ukoliko bi oni progovorili, onda bi trebali progovoriti i neki iz najvisih drzavnih organa. Dakle, gotovo identicna situacija. Sudski postupci se vode, ali se toliko razvlace da ljudi gube volju i jednostavno usljed visokih taksi, odvjetnickih i sudskih, dolazi do zamora i ljudi dizu ruke od svega. Medjutim, nasa Udruga ulagaca financijskog inzenjeringa, koja je formirana da stiti interese preko pedeset tisuca gradjana, intenzivno radi na tome. Svojevremeno smo dobili podrsku preko pedeset zastupnika u parlamentu. Medju potpisnicima te interpelacije bili su i clanovi vladajuce stranke. Ta interpelacija je rezultirala vrlo rezolutnim zakljuccima Sabora Republike Hrvatske. Medjutim, u novom sazivu Sabora ti zakljucci su potpuno odbaceni i sada se sve negira.

Omer Karabeg: Vi ste, gospodine Dinkicu, pomenuli da su se te banke bavile pranjem novca. Ima li uopste dokaza za to?

Mladjen Dinkic: Treba znati da su se visoke kamate, koje su davale ove banke, finansirale iz tri izvora. Prvi izvor je takozvana piramidalna sema - svaki novi ulagac finansira obaveze prema prethodnom ulagacu i sto vise ima novih ulagaca toliko vise moze da se isplati obaveza prema prethodnim ulagacima. Na taj nacin se piramida siri. To je takozvani lanac svetog Antuna. Medjutim, to je bio samo jedan od izvora finansiranja visokih deviznih kamatnih stopa. Drugi izvor finansiranja ovih banaka, sto je jako vazno za razumevanje celog problema, bili su profiti na monopolskoj prodaji odredjenih proizvoda, kao sto je bilo oruzje, nafta i cigarete. Isto to se dogadjalo i u Albaniji. Medjutim, oba ova izvora nisu bila dovoljna da pokriju sve vece i vece obaveze ovih banaka prema stedisama, tako da se pribegavalo i pranju novca. Pranja novca bilo je i u Albaniji, pranja novca bilo je i u Srbiji. Tokom trajanja sankcija Srbija je postala jedna od zemalja sa najintenzivnijim pranjem novca u istocnoj Evropi.

Omer Karabeg: Gospodine Hrabar, imate li vi saznanja da su agencije Hrvatskoj sluzile za pranje novca?

Zvonimir Hrabar: Kod nas je vise bila prisutna ova piramidalna sema o kojoj govori gospodin Dinkic. Jer, cinjenica je da su agencije naprasno prekinule rad krajem 1992. godine kada je ulaganje bilo najintenzivnije i kada je ulagacima trebalo vratiti najveci dio kamata i glavnica.

Omer Karabeg: Bilo je prica da su Dafiment banka i Jugoskandik u stvari bili finansijeri rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Koliko ima istine u tim pricama, gospodine Dinkicu?

Mladjen Dinkic: Istina je da su oni uvozili oruzje. S obzirom da su sankcije bile uvedene protiv Jugoslavije, onda je drzava nasla ljude koji su bili spremni da rizikuju, a koje bi kasnije, ako zatreba, lako mogla optuziti. Oni jesu uvozili oruzje i to uglavnom Jugoskandik. Dafiment banka je vise uvozila vojnu opremu. Inace, za finansiranje rata koriscene su devizne rezerve nasledjene od bivse SFRJ.

Omer Karabeg: Gospodine Hrabar, vi ste nedavno izjavili da je svojevremeno predstavnike vase Udruge primio jedan od tadasnjih potpredsednika HDZ-a i da vam je dao do znanja da je deo novca otisao na kupovinu oruzja.

Zvonimir Hrabar: Tocno je. Ali isti je zamolio da ga se ne spominje i mi se tog obecanja pridrzavamo, s obzirom na odnose koji vladaju u vladajucoj stranci. Ali, takodjer je cinjenica da su mnogi neposredni izvrsioci, dakle, voditelji agencija, izjavljivali, jedan cak i na televiziji, da je najveci dio novca trebao Hrvatskoj da se brani od agresije.

Srbi, Hrvati i Albanci

Omer Karabeg: Kad imamo u vidu sta se ovih dana desavalo i sta se desava u Albaniji, neverovatno je kako su opljackane stedise u Srbiji i Hrvatskoj, reklo bi se, hladno progutale toliku pljacku.

Zvonimir Hrabar: Pa, bilo je, ali ne u ovom smislu kao sto je u Albaniji. Bilo je protestnih skupova sa preko tisucu, dvije, tri, jednom i pet tisuca ljudi. No, mi sada imamo jedan ogroman pritisak, vjerojatno uzrokovan i dogadjajima u Albaniji, da se izadje na ulicu, da se ide na demonstracije, da se povezemo i sa drugim gradjanima, jer u Hrvatskoj nisu osteceni samo ulagaci u agencije koje su se bavile financijskim inzenjeringom, u Hrvatskoj je proces pretvorbe jedna od najvecih pljacki stoljeca. Prema tome, nisam siguran, s obzirom na cinjenicu i da je predizborno razdoblje, da ce se sve to tako mirno promatrati. Mi kao udruga zelimo da to razrijesimo na legalan nacin. Podnijeli smo tuzbu Vijecu Evrope. Na zalost, Hrvatska nije verificirala deklaraciju o pravima covjeka, pa su nam odgovorili da se to do daljnjega ne moze procesuirati. Ali je nesporno da cemo svim mogucim raspolozivim sredstvima inzistirati da se gradjani obestete.

Omer Karabeg: Vi ste, gospodine Hrabar, nedavno izjavili da ce ulagaci u najskorije vreme odluciti hoce li se povesti za primerom u Albaniji i izaci na ulice?

Zvonimir Hrabar: Pa, uskoro imamo skupstinu, tocnije 5. ili 6. slijedeceg mjeseca i skupstina ce odluciti o tome.

Omer Karabeg: Gospodine Dinkicu, da se, recimo, prevara sa Dafimentom i Jugoskandikom sada dogodila, da li mislite da bi gradjani drugacije reagovali.

Mladjen Dinkic: Pa, mislim da bi reagovali nesto drugacije, mada ne tako burno kao u Albaniji. Ne kao u Albaniji zbog mentaliteta. Svako muci svoju muku i briga ga za muku drugog, tako da se onda ljudi tesko udruzuju.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /