BIH, 500 DANA POSLE DEJTONA

Politicke snage, koje su bile dominantne na politickoj sceni uoci i za vreme rata, nastavljaju delovanje na rastakanju i podeli BiH na nacionalnoj osnovi

Ucesnici Medjunaodne konferencije o toku implementacije opsteg sporazuma o miru, odrzane u organizaciji Unije bosanskohercegovackih socijaldemokrata u Sarajevu, 2. aprila, ocenili su da je osnovni znacaj Dejtonskog sporazuma u tome sto je nakon tri i po godine nevidjenih stradanja i patnji doneo mir gradjanima BiH. Bilansom proteklih 500 dana primene Dejtonskog sporazuma, po oceni ucesnika Konfrencije, niko ne bi trebalo da bude zadovoljan.

Konferenciji su prisustvovali predstavnici socijaldemokratskih partija sa prostora Federacije, Republike Srpske, Republike Hrvatske, nekih zemalja Evrope, a iz SRJ predstavnici Reformske demokratske stranke Vojvodine. U ekipi reformista bili su: predsednik Izvrsnog odbora RDSV Aleksandar Popov, potpredsednik RDSV Miroslav Sproh i clan RDSV profesor Fuada Stankovic.

Da Dejtonski sporazum ima svoje kontradiktornosti primetio je predsednik Izvrsnog odbora UBSD i premijer vlade u senci Sejfudin Tokic. U proteklom periodu sve politicke opcije u BiH, bez obzira da li su za integraciju ili dezintegraciju, mogu govoriti o delimicnoj pobedi njihovih ideja i koncepata.

Sve tri strane otezavaju

- Medjunarodna zajednica je imala vise snage da ukloni tenk u BiH, nego sto je pokazala spremnost da vrati komsiju - misljenja je bila potpredsednik Helsinskog komiteta za ljudska prava i ministar vlade u senci Senka Nozica. Prema njenoj oceni, ljudska prava su najugrozenija u RS, u delu Federacije, na teritoriji vladavine HDZ, vidna je ukljucenost u ekonomski, informativni i svaki drugi sistem Hrvatske, dok se na teritoriji pod kontrolom Armije Federacije ljudska prava nesto lakse ostvaruju. Najvise problema ima u regulisanju vracanja imovine i povratku ljudi u svoje stanove. Sve tri strane su se potrudile da put do resenja bude sto tezi.

- I nakon Dejtonskog sporazuma, proces etnickog ciscenja nije zaustavljen. Svedoci smo da je nakon potpisivanja mira 500 Bosnjaka moralo napustiti Banjaluku, a da Srbi odlaze iz okoline Sarajeva, jer se sve cesce direktno fizicki napadaju ili se indirektno stavljaju u nezavidan polozaj - oduzima im se imovina i osporavaju svaka gradjanska prava - rekla je Senka Nozica.

Potpredsednik vlade u senci Zeljko Ivankovic govorio je o medijskom prostoru BiH, naglasavajuci da je podeljen na tri dela kojima su dominantne tri vladajuce partije.

Taoci medijskog prostora

Iz jugoslovenskog ugla, o Dejtonskom sporazumu govorio je predsednik Izvrsnog odbora Aleksandar Popov.

- Vojvodjanima je ova tema bliska, jer zive u visenacionalnoj zajednici. I u Vojvodini je u vise navrata bilo destabilizovanja nacionalnih odnosa. Izbeglice iz BiH se nalaze u Vojvodini i mi zajedno sa njima delimo njihove probleme i ocekujemo konacno realizovanje Dejtonskog sporazuma - rekao je Popov.

Ucesnici Konferencije su se slozili da je Dejtonskim sporazumom otklonjena opasnost od obnavljanja rata, ali da to ne znaci trajan i stabilan mir. Nosioci ideja o tome da narodi u Bosni i Hercegovini ne zele i ne mogu da zive zajedno su, na odredjen nacin, porazeni potpisivanjem sporazuma. Ali, na zalost, oni su, uprkos, odgovornosti za nevidjena ratna stradanja, na septembarskim izborima zadrzali pozicije koje im dopustaju da destruisu mirovni proces. Politicke snage, koje imaju stvarnu vlast na delovima teritorije BiH - one iste koje su bile dominantne na politickoj sceni uoci i za vreme rata - nastavljaju delovanje na rastakanja i podeli BiH na nacionalnoj osnovi. Na toj istoj liniji one koce i onemogucavaju izgradnju zajednickih institucija BiH, sprecavaju povratak izbeglica i nose odgovornost za ugrozavanje temeljnih ljudskih prava.

Branislava Opranovic