DR DRAGAN DJURICIN: ARGUMENTI PROTIV VAUCERSKE PRIVATIZACIJE I ZA AKCIONARSTVO ZAPOSLENIH

Nije moguca promena pravila usred transformacije

Vaucerska privatizacija nije garancija transformacije svojine. U Ceskoj, sest godina nakon otpocinjanja privatizacije, ostalo je oko 20 odsto drzavnog kapitala. Spoljni vlasnici su kratkorocno orijentisani hazarderi, a unutrasnji, preduzetnici sa dugorocnom vizijom, tvrdi dr Djuricin

Bojana Jager

U dosadasnjoj javnoj raspravi o Radnoj verziji novog republickog zakona o privatizaciji jedna od najvecih zamerki odnosila se na izabrani model insajderske privatizacije, koji je i u dobrom delu strucne javnosti ocenjen kao manje efikasan, spor i najzad kao nacin koji nece promeniti mnogo u poslovnoj klimi i upravljanju u preduzecima, niti ce doneti sveze pare u tako transformisanje firme, kao ni u fondove.

Na nedavno odrzanom okruglom stolu o ponudjenoj Radnoj verziji zakona na Univerzitetu "Braca Karic", na tvrdnje da postoji 80 argumenata protiv ovakvog nacina, a u prilog vaucerske privatizacije, dr Dragan Djuricin (clan radne grupe koja je radila na novom republickom zakonu) odgovorio je da isto tako postoji barem "80 razloga" koji govore u prilog akcionarstva zaposlenih. O njima govori za nas list.

"Vau-vau argumenti"

Dragan Djuricin: Bozidar Djelic je naveo da postoji "80 razloga" za vaucersku privatizaciju navodeci primer pesme "Vau-vau-vaucer" koja je bila nekoliko nedelja na vrhu muzickih top lista tokom privatizacije u Ruskoj Federaciji. Dr Djelic je propustio priliku da pored "vau-vau argumenata" navede jace razloge za vaucersku privatizaciju.

Zapoceo bih navodjenjem jakih razloga protiv vaucerske privatizacije. Prvo, iskustvo pokazuje da vaucerska privatizacija predstavlja spor metod privatizacije. Na primer, u Ceskoj koja se najvise oslonila na ovaj metod, samo priprema preduzeca za privatizaciju (procena, korporatizacija, emisija vaucera i licitacija) je trajala preko 2 godine. Takodje, postupak licitacije zahteva vreme. Konacno, vaucerska privatizacija zahteva infrastrukturu koju je nemoguce razviti bez strane ekspertize. U pitanju je ne samo berza, vec i institucionalni investitori (oko 450 u Ceskoj, na primer) kao i overivaci (ili garant) emisije akcija, nezavisni revizori i dr. Glavna pomoc razvijenog Zapada zemljama u tranziciji, pored otpisa i reprograma duga, bila je vezana uz tehnicku pomoc za razvoj odgovarajuce infrastrukture.

Drugo, vaucerska privatizacija ostavlja drzavu bez prihoda. Trece, vaucerska privatizacija nije garancija konacne transformacije svojine. Na primer, u Ceskoj je do sredine prosle godine (6 godina od otpocinjanja privatizacije) ostalo oko 20 odsto drzavnog kapitala neprivatizovano. Privatizacija nije zavrsena, uglavnom, u preduzecima koja su koristila vaucersku metodu.

Opste je poznato da se ni jedna zemlja u tranziciji nije iskljucivo oslanjala na metodu vaucera vec na kombinaciju metoda. Cak i u Ceskoj u kojoj je metoda vaucera imala najveci znacaj, od 50 milijardi dolara drzavnog kapitala vaucerima je privatizovano oko 10 milijardi dolara. Metod prodaje predstavlja dominatan metod u svim zemljama (posebno u Madjarskoj). Prodaja se moze kombinovati sa vaucerskom privatizacijom s obzirom da vauceri predstavljaju transakcioni novac kojim se mogu kupovati akcije preduzeca. Ukoliko prodaja ne uspe ide se na likvidaciju (u Poljskoj je oko 1/3 drzavnog kapitala transformisano na ovaj nacin).

Kako prodaja moze biti prodaja spoljnim i unutrasnjim kupcima, to je i jedan vid privatizacije prodajom i tzv "privatizacija iznutra" ili prodaja akcija zaposlenima. U Poljskoj je na ovaj nacin privatizovano oko 400 preduzeca, a u Madjarskoj oko 1200 preduzeca.

Domacinski duh

"Nasa Borba": Bilo je dosta primedbi da zakon u stvari nastoji da valorizuje pravo na "minuli rad" zaposlenima u drustvenom sektoru, i do sada povlascenoj drustvenoj grupi. Sta je motivisalo autore zakona da se opredele za akcionarstvo zaposlenih, kao "inicijalnu kapislu" u procesu privatizacije?

D. Dj.: Dosadasnja svojinska transformacija bazirala je upravo na akcionarstvu zaposlenih. Ta praksa je prosla kroz nekoliko faza (euforije, ponistavanja revalorizacijom, parnice sa drzavom). Iskustvo je pokazalo da su preduzeca koja su usla u proces transformacije, i pored neobaveznosti prethodnih zakonskih resenja, imala jaku stimulaciju da legalizuju svoj domacinski duh preuzimanjem preduzeca preko internih akcija. Analiza poslovanja preduzeca u postupku transformacije svojine pokazuje da su ona efikasnija od konkurenata, da su i dalje pristrasna prema investicijama kao i da postoji traznja za njihovim akcijama (na ekstrenom trzistu i u internoj flotaciji). Sve ovo govori o rastu vrednosti ovih preduzeca posle transformacije svojine.

NB: Ipak, sta ce zaposleni pre izabrati plate ili dividende? Neki kriticari u njihovom neivensticionom ponasanju vide ozbiljan razlog za odbojnost spoljnih investitora prema preduzecima sa preovladjujucim akcionarstvom zaposlenih.

D. Dj.: Istrgnut iz realnog konteksta, argument o konfliktu izmedju plate i dividende kod zaposlenih koji su istovremeno i akcionari, je formalno tacan. Medjutim, iskustvo opominje da su zaposleni u dobrim drustvenim preduzecima bili dugorocno pristrasni prema investicijama shvatajuci da je to uslov prezivljavanja i rasta. Ne vidim razloge za promenu stecene kulture ponasanja posle ukljucivanja zaposlenih u vlasnistvo. To posebno nije realno u svetlu cinjenice da su prava po osnovu vlasnistva mnogo sira nego prava po osnovu rada. Sta vise, smatram da spoljni investitori mogu da imaju vise poverenja u preduzeca ciji su vlasnici zaposleni zbog toga sto zaposleni radeci dobro za sebe rade i za spoljne vlasnike. Ukoliko spoljni vlasnici zele kontrolu, ona se moze ostvariti dokapitalizacijom ili kupovinom kontrolnog paketa akcija.

Bez promene kursa

NB: S obzirom na disperziju akcija, postoji li opasnost da preduzeca sa relativno malim paketom akcija budu preuzeta od strane sadasnje uprave?

D. Dj.: Uprava je po svemu u ravnopravnom tretmanu sa zaposlenima. U novom zakonu je sadrzana i promena u odnosu na prethodna zakonska resenja, u kojima je jedan od kriterijuma bio i doprinos stvaranju kapitala izrazen platama.

NB: Ovako zamisljena privatizacija bice spora i neefikasna, kazu kriticari. Koliko su u pravu?

D. Dj. Naprotiv, veliki broj ucesnika sa pravima na drustveni kapital, s jedne strane, i otvaranje svojinske transformacije na svim frontovima, uz orocenost pojedinih faza, je garancija relativno brze privatizacije bez ostatka.

Kada se tranzicija zavrsi imacemo pojave trajne vrednosti kao sto su svojina, upravljanje na bazi svojine i integralno trziste.

NB: Postoji li mogucnost da se na bazi javne rasprave bitnije promeni pristup transformaciji svojine i sta bi se dogodilo s obzirom na dosadasnju praksu u transformaciji preduzeca po ranijim propisima?

D.Dj.:Dozvolite mi da budem plastican. Promena pravila usred transformacije bi prouzrokovala slican efekat kao i kada bi ste u sredini partije preferansa promenili spil karata pa umesto sa 32 karte nastavili igru sa 52 karte. Kao kada bi Vam se u ruci iznenada nasle dvojke i trojke, na primer. Sta bi se desilo sa preduzecima koja su u postupku svojinske transformacije (oko 2000 preduzeca), ukoliko se bitno promene uslovi?

Privlacni sarm "narodnog kapitalizma"
- Od ranih 1980. godina kada se u harvardskoj poslovnoj reviji pojavio clanak profesora Jensena pod naslovom "Pomracenje javnih korporacija", poznat je argument aktivnog privatnog vlasnistva. Sustina je da su vlasnici mnogo aktivniji u odnosu na upravu ukoliko se nalaze unutar umesto van preduzeca. Spoljni vlasnici su kratkorocno orijentisani hazarderi (klade se na preduzeca prema informacijama sa berze), a unutrasnji vlasnici su preduzetnici sa dugorocnom vizijom. Glavna prakticna posledica pomenutog argumenta je talas privatizacije iznutra, odnosno, preuzimanja javnih korporacija od strane uprave, zaposlenih, strateskih partnera i drugih aktivnih vlasnika.
Pozitivno iskustvo sa ucescem zaposlenih u profitu i isplatama bonusa u akcijama je omogucilo da ova vrsta transformacije dobije snagu udarnog talasa. Pre svega, acionarstvo zaposlenih pruza veci stepen pravednosti u raspodeli dohotka cime se smanjuje otudjenost zaposlenih. Drugo, zbog podele rizika izmedju rada i kapitala dolazi do rasta tzv. "x-efikasnosti" usled vece inicijativnosti zaposlenih. Trece, delimicna svojina nad preduzecem povecava internu kontrolu i smanjuje troskove upravljanja.
Cetvrto, u uslovima kada postoji dohodak od rada i dohodak od kapitala povecava se sigurnost radnog mesta jer moze da se vodi elasticna politika raspodele (plata nije fiksan trosak). Peto, interes za napredovanje u okviru preduzeca raste sto dovodi do autonomnog razvoja humanog kapitala. Sesto, sirenje akcionarstva dovodi do veceg stepena drustvene pravde jer je stepen distribucije bogatstva u "narodnom kapitalizmu" mnogo veci u odnosu na klasican kapitalizam. Ne vidim razloge zasto se nas model transformacije svojine naslonio na ovaj trend ako u nasem preduzecu vec postoje elementi participativnog upravljanja, istice dr Djuricin.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /