USPESNO OKONCANA POSETA KOALICIJE "ZAJEDNO" VASINGTONU
Danas srpsko-albanski razgovori u Njujorku
Resavanje kosovskog problema glavni preduslov za vracanje
Jugoslavije u svet. "Sjedinjene Drzave cvrsto podrzavaju
demokratsku tranziciju Srbije, ukljucujuci pri tom reformu
izbornog sistema, kao i oslobadjanje medija drzavne kontrole",
rekao portparol Stejt dipartmenta Nikolas Berns
Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona
I gosti i domacini saglasni su u onome sto je najvaznije: da
su razgovori lidera demokratske opozicije Srbije Vuka
Draskovica, Zorana Djindjica i Vesne Pesic sa americkim
drzavnim sekretarom Medlin Olbrajt i njenim saradnicima bili
korisni, sadrzajni i uspesni - kao i da koalicija "Zajedno" ima
punu podrsku SAD u procesu demokratizacije, koji je (uz sadejstvo
Studentskog pokreta) zapocet na visemesecnim demonstriranjem na
ulicama, da bi sad presao na teren politicke konfrontacije sa
Milosevicevim rezimom i njegovim satelitima.
"Bio je to izvanredan susret. Sjedinjene Drzave cvrsto
podrzavaju demokratsku tranziciju Srbije, ukljucujuci pri tom
reformu izbornog sistema, kao i oslobadjanje medija od drzavne
kontrole" - rekao je novinarima tim povodom predstavnik za
stampu Stejt dipartmenta Nik Berns, naglasavajuci da je sa
americke strane posebno osudjeno odlaganje vlasti u Beogradu da
ispuni i ostale zahteve OEBS, pored priznavanja rezultata
opstinskih izbora od 17. novembra (otvaranje dijaloga sa
opozicijom, deblokada medija, promena izbornog sistema).
"Taj susret bio je veoma uspesan. Upoznali smo gdju Olbrajt sa
unutrasnjepolitickim i spoljnopolitickim programom koalicije
'Zajedno', a posebno je bilo reci o (ne)primeni Gonsalesovog
izvestaja od strane rezima g. Milosevica u Srbiji. U tom smislu,
gdja Olbrajt ocenila je kao zaista demokratski nas predlog o
odrzavanju okruglog stola" - rekao je predsednik SPO Vuk
Draskovic, ocenjujuci nakjucerasnji susret u Stejt dipartmentu kao
ohrabrujucu i "znacajnu podrsku" nastojanjima koalicije "Zajedno"
da se izbori za demokratizaciju Srbije.
U razgovoru sa odskorasnjim sefom americke diplomatije (kao
i prilikom susreta koji je prethodio, sa njenim pomocnikom Dzonom
Kornblumom), gostima iz Beograda je - prema informaciji iz
americkog izvora - posebno ukazivano da je za ocuvanje buducnosti
zapocetog procesa reformi neophodno odmah angazovati sve
raspolozive snage kako bi se sprecilo da akciono jedinstvo
demokratskih opozicionih snaga u Srbiji bude dovedeno u pitanje u
daljim politickim konfrontacijama sa rezimom i ucvrscivanju
osvojene vlasti na lokalnom nivou.
Lideri koalicije "Zajedno", sa svoje strane, zatrazili su od
Olbrajtove uklanjanje takozvanog "spoljnog zida" medjunarodnih
sankcija koje prema Jugoslaviji drzi Zapad (predvodjen Amerikom),
ali - kako se saznaje - jedino sto su na tom terenu uspeli da
postignu u petak u Vasingtonu bilo je da je u Stejt dipartmentu i
Savetu za nacionalnu bezbednost, pazljivo saslusano njihovo
obrazlozenje da je Slobodan Milosevic "zasluzio ovu medjunarodnu
blokadu, ali da to nije slucaj i sa narodom u Srbiji i Crnoj Gori
koji placa ceh za politiku vodjenu iz Beograda".
Draskovic, Djindjic i Pesiceva nisu uspeli dalje da odu kad je
rec o ovom "spoljnom zidu" sankcija prema Jugoslaviji, ali se,
iskreno govoreci, u ovom vasingtonskom susretu nije moglo nista
drugo ni ocekivati, imajuci vec ko zna koliko puta ispoljenu
cvrstu resenost Klintonove administracije da zadrzi ovaj svoj
poslednji instrument pritiska dok Milosevic ne ispuni ovdasnje
poznate zahteve za normalizovanjem polozaja albanskog
stanovnistva na Kosmetu, saradnjom sa Haskim tribunalom,
medjusobnim priznavanjem i uspostavljanjem punih diplomatskih
odnosa sa svim drzavama iz sastava nekadasnje SFRJ, kao i sa
otpocinjanjem dijaloga sa demokratskom opozicijom u Srbiji i
ostalim zahtevima iz paketa koje je vlastima Srbije ispostavila
pre tri meseca Gonsalesova komisija OEBS.
Kad je rec, inace, o Kosovu - tacki broj 1 sa ove americke liste za
Milosevica - americka strana je i, povodom susreta koalicione trojke "Zajedno" sa
Medlin Olbrajt izrazila ogorcenje zbog odbijanja SPS da posalje svog predstavnika
na srpsko-albanske razgovore koji danas pocinju u Njujorku.
"Milosevicev rezim ocigledno ne zeli da pokrene vazno pitanje polozaja
Albanaca na Kosovu, sto predstavlja glavnu smetnju za popravljanje odnosa
izmedju Sjedinjenih Drzava i Srbije" - rekao je tim povodom novinarima
predstavnik americke administracije Nik Berns, uz konstataciju da glavni razlog za
separatisticke pokrete na Kosovu predstavlja "brutalnost srpske policije, aktivna
diskriminacija prema Albancima, kao i odbijanje srpskih vlasti da otpocnu
ozbiljan dijalog o brojnim problemima albanskog stanovnistva na Kosovu."
SAD apsolutno ne podrzavaju zahteve za otcepljenjem i proglasavanjem
nezavisnosti Kosova - sto je u Stejt dipartmentu javno ponovljeno i u petak,
povodom posete lidera demokratske opozicije Srbije, zvanicnom izjavom da je
Kosovo za ovu americku administraciju "deo Srbije i Crne Gore, ciji teritorijalni
integritet postuju SAD." I ta izjava, medjutim, bila je kompletirana upozorenjem da
se od vlasti u Beogradu ocekuje - kako je to u petak saopstio Nik Berns - "bolji
tretman albanskog stanovnistva na Kosovu, u vidu obustavljanja policijske
brutalnosti i diskriminacije, kao i u obezbedjivanju svih osnovnih prava i svih
uslova da ovo stanovnistvo u potpunosti moze da ucestvuje u politickom i
ekonomskom zivotu drzave Srbije i Crne Gore".
Tim povodom lideri koalicije "Zajedno" bili su u petak izlozeni ne malom
pritisku americke administracije da i oni (svojim licnim angazovanjem) daju
doprinos sto vecem uspehu srpsko-albanskih razgovora koji danas pocinju u
Njujorku, u organizaciji i pod patronatom Amerikanaca (nevladina organizacija
"Projekat za etnicke odnose" iz Pitsburga).
Sto se toga tice, Zoran Djindjic se opravdao dolaskom u NJujork
potpredsednika DS Miroljuba Labusa, tako da je on u subotu otputovao iz
Vasingtona u Beograd. Vuk Draskovic je u petak ujutru, na konferenciji za
stampu u vasingtonskom Nacionalnom pres klubu odbio da se pod postojecim
uslovima pojavi za njujorskim okruglim stolom (obrazlazuci tu svoju odluku
neucestvovanjem predstavnika vladajuce partije Srbije i nivoom albanskih
predstavnika), ali je kasnije tokom dana - posle posete Stejt dipartmentu - postao
oko toga znatno fleksibilniji. Najavio je prvo da ce, sa suprugom, sledecih par
dana boraviti u Njujorku "najverovatnije sasvim privatno", da bi potom, u jednoj
izjavi, obznanio da jos nista nije definitivno odlucio, jer (kako je rekao) "packe
rezimskih medija da odlazak na razgovore u Njujork predstavljaju izdaju, mogu
samo da me podstaknu da ucestvujem na tom skupu."
Iz vodjstva koalicije "Zajedno", prema tome, u ovom trenutku izvesno je
jedino za predsednicu Gradjanskog saveza Vesnu Pesic da ce se od danas do srede
pojavljivati u zgradi Karnegijeve korporacije u Njujorku na razgovorima o
buducnosti Albanaca sa Kosova. Pored nje, tu ce se jos nalaziti potpredsednik DS
Miroljub Labus, predsednik Nove demokratije Dusan Mihajlovic, predsednik
Demokratskog centra Dragoljub Micunovic i direktor Instituta drustvenih nauka iz
Beograda Dusan Janjic, dok je zasad poznato da se u sedmoclanoj delegaciji iz
Pristine nalaze predsednik Parlamentarne partije Kosova Adem Demaci,
potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Fehmi Agani i glodur "Kohe" Veton
Suroi.
Za sve ostalo - tek ce se cuti i videti.
VASINGTONSKE IZJAVE
Djindjic: Izboricemo se za izborne uslove
Draskovic: Ako treba, idemo ponovo na ulicu
U petak - na konferenciji za stampu u vasingtonskom Nacionalnom pres
klubu - liderima demokratske opozicije Srbije bilo je postavljeno i pitanje kakve
su sanse koalicije "Zajedno" da ostane i dalje ujedinjena i na zajednickom kursu,
imajuci u vidu njihovu na tom skupu izrecenu razliku oko redosleda sledecih
predizbornih poteza.
U odgovoru na to pitanje, od predsednika Demokratske stranke i Srpskog
pokreta obnove (prema stenogramu Nacionalnog pres kluba) culo se sledece:
Z. Djindjic: Ja mislim, da bismo se izborili za dobre uslove, da nam treba
podrska svih demokratskih snaga u Srbiji. Tu podrsku cemo dobiti ne za svoju
kandidaturu, nego samo ako se borimo za generalne uslove. Ovaj protest od tri
meseca bio je uspesan zato sto ga je vecina ljudi shvatila kao borbu za generalne
demokratske principe, a ne samo za nasu izbornu pobedu. Mi smo se izborili samo
za jedan deo tih demokratskih principa, a to je da se priznaju izborni rezultati. Ali,
ja mislim da se isti nacin borbe i organizacije mora nastaviti dok ne uspemo da
izborimo i te druge principe. To znaci, sa studentima, sa Univerzitetom, sa
glumcima, sa javnoscu, sa svima njima zajedno borimo se za te izborne uslove.
Ako imamo jednog kandidata, bilo ko da je on, mi ne mozemo oko njega da
okupimo sve te snage, jer ce veliki broj ljudi da shvati da cemo mi vec ucestvovati
na izborima i da ta borba za izborne rezultate u sustini nije losa, ali da ona nije
sustinska. To je moje misljenje.
V. Draskovic: Sedam godina nista drugo ne radim, nego se borim za
demokratske uslove u Srbiji. Na srpskoj politickoj sceni niko to nije tako surovo
platio kao ja. U svakom trenutku, kad procenimo, idemo ponovo na ulicu. Nema
zemlje na svetu koja danas proklamuje akciju "raspustamo armiju" dok ne vidimo
da li postoji mogucnost da ce zemlja biti u ratu. Armije moraju postojati,
komandanti armija moraju postojati - pa makar nikada ne bilo rata. Mislim da je u
pitanju malo neprecizno izrazavanje gospodina Djindjica.
Njegova partija je najavila pocetak predizborne kampanje 10. maja. Ja
mislim da je to malo kasno. Moramo krenuti ranije. Svi problemi moraju da se
resavaju istovremeno. Mi se pripremamo za izbore, ali se istovremeno pripremamo
da ponovo obnovimo i pistaljke, i trube i mozda jos po nesto. I, na kraju, vi znate
da su svi izbori za predsednika ili za predsednika vlade, izbori za jednu licnost - a
ne izbori za kolektiv.
|
|