Ponedeljak, 7. april 1997.

USPESNO OKONCANA POSETA KOALICIJE "ZAJEDNO" VASINGTONU

Danas srpsko-albanski razgovori u Njujorku

Resavanje kosovskog problema glavni preduslov za vracanje Jugoslavije u svet. "Sjedinjene Drzave cvrsto podrzavaju demokratsku tranziciju Srbije, ukljucujuci pri tom reformu izbornog sistema, kao i oslobadjanje medija drzavne kontrole", rekao portparol Stejt dipartmenta Nikolas Berns

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

I gosti i domacini saglasni su u onome sto je najvaznije: da su razgovori lidera demokratske opozicije Srbije Vuka Draskovica, Zorana Djindjica i Vesne Pesic sa americkim drzavnim sekretarom Medlin Olbrajt i njenim saradnicima bili korisni, sadrzajni i uspesni - kao i da koalicija "Zajedno" ima punu podrsku SAD u procesu demokratizacije, koji je (uz sadejstvo Studentskog pokreta) zapocet na visemesecnim demonstriranjem na ulicama, da bi sad presao na teren politicke konfrontacije sa Milosevicevim rezimom i njegovim satelitima.

"Bio je to izvanredan susret. Sjedinjene Drzave cvrsto podrzavaju demokratsku tranziciju Srbije, ukljucujuci pri tom reformu izbornog sistema, kao i oslobadjanje medija od drzavne kontrole" - rekao je novinarima tim povodom predstavnik za stampu Stejt dipartmenta Nik Berns, naglasavajuci da je sa americke strane posebno osudjeno odlaganje vlasti u Beogradu da ispuni i ostale zahteve OEBS, pored priznavanja rezultata opstinskih izbora od 17. novembra (otvaranje dijaloga sa opozicijom, deblokada medija, promena izbornog sistema).

"Taj susret bio je veoma uspesan. Upoznali smo gdju Olbrajt sa unutrasnjepolitickim i spoljnopolitickim programom koalicije 'Zajedno', a posebno je bilo reci o (ne)primeni Gonsalesovog izvestaja od strane rezima g. Milosevica u Srbiji. U tom smislu, gdja Olbrajt ocenila je kao zaista demokratski nas predlog o odrzavanju okruglog stola" - rekao je predsednik SPO Vuk Draskovic, ocenjujuci nakjucerasnji susret u Stejt dipartmentu kao ohrabrujucu i "znacajnu podrsku" nastojanjima koalicije "Zajedno" da se izbori za demokratizaciju Srbije.

U razgovoru sa odskorasnjim sefom americke diplomatije (kao i prilikom susreta koji je prethodio, sa njenim pomocnikom Dzonom Kornblumom), gostima iz Beograda je - prema informaciji iz americkog izvora - posebno ukazivano da je za ocuvanje buducnosti zapocetog procesa reformi neophodno odmah angazovati sve raspolozive snage kako bi se sprecilo da akciono jedinstvo demokratskih opozicionih snaga u Srbiji bude dovedeno u pitanje u daljim politickim konfrontacijama sa rezimom i ucvrscivanju osvojene vlasti na lokalnom nivou.

Lideri koalicije "Zajedno", sa svoje strane, zatrazili su od Olbrajtove uklanjanje takozvanog "spoljnog zida" medjunarodnih sankcija koje prema Jugoslaviji drzi Zapad (predvodjen Amerikom), ali - kako se saznaje - jedino sto su na tom terenu uspeli da postignu u petak u Vasingtonu bilo je da je u Stejt dipartmentu i Savetu za nacionalnu bezbednost, pazljivo saslusano njihovo obrazlozenje da je Slobodan Milosevic "zasluzio ovu medjunarodnu blokadu, ali da to nije slucaj i sa narodom u Srbiji i Crnoj Gori koji placa ceh za politiku vodjenu iz Beograda".

Draskovic, Djindjic i Pesiceva nisu uspeli dalje da odu kad je rec o ovom "spoljnom zidu" sankcija prema Jugoslaviji, ali se, iskreno govoreci, u ovom vasingtonskom susretu nije moglo nista drugo ni ocekivati, imajuci vec ko zna koliko puta ispoljenu cvrstu resenost Klintonove administracije da zadrzi ovaj svoj poslednji instrument pritiska dok Milosevic ne ispuni ovdasnje poznate zahteve za normalizovanjem polozaja albanskog stanovnistva na Kosmetu, saradnjom sa Haskim tribunalom, medjusobnim priznavanjem i uspostavljanjem punih diplomatskih odnosa sa svim drzavama iz sastava nekadasnje SFRJ, kao i sa otpocinjanjem dijaloga sa demokratskom opozicijom u Srbiji i ostalim zahtevima iz paketa koje je vlastima Srbije ispostavila pre tri meseca Gonsalesova komisija OEBS.

Kad je rec, inace, o Kosovu - tacki broj 1 sa ove americke liste za Milosevica - americka strana je i, povodom susreta koalicione trojke "Zajedno" sa Medlin Olbrajt izrazila ogorcenje zbog odbijanja SPS da posalje svog predstavnika na srpsko-albanske razgovore koji danas pocinju u Njujorku.

"Milosevicev rezim ocigledno ne zeli da pokrene vazno pitanje polozaja Albanaca na Kosovu, sto predstavlja glavnu smetnju za popravljanje odnosa izmedju Sjedinjenih Drzava i Srbije" - rekao je tim povodom novinarima predstavnik americke administracije Nik Berns, uz konstataciju da glavni razlog za separatisticke pokrete na Kosovu predstavlja "brutalnost srpske policije, aktivna diskriminacija prema Albancima, kao i odbijanje srpskih vlasti da otpocnu ozbiljan dijalog o brojnim problemima albanskog stanovnistva na Kosovu." SAD apsolutno ne podrzavaju zahteve za otcepljenjem i proglasavanjem nezavisnosti Kosova - sto je u Stejt dipartmentu javno ponovljeno i u petak, povodom posete lidera demokratske opozicije Srbije, zvanicnom izjavom da je Kosovo za ovu americku administraciju "deo Srbije i Crne Gore, ciji teritorijalni integritet postuju SAD." I ta izjava, medjutim, bila je kompletirana upozorenjem da se od vlasti u Beogradu ocekuje - kako je to u petak saopstio Nik Berns - "bolji tretman albanskog stanovnistva na Kosovu, u vidu obustavljanja policijske brutalnosti i diskriminacije, kao i u obezbedjivanju svih osnovnih prava i svih uslova da ovo stanovnistvo u potpunosti moze da ucestvuje u politickom i ekonomskom zivotu drzave Srbije i Crne Gore".

Tim povodom lideri koalicije "Zajedno" bili su u petak izlozeni ne malom pritisku americke administracije da i oni (svojim licnim angazovanjem) daju doprinos sto vecem uspehu srpsko-albanskih razgovora koji danas pocinju u Njujorku, u organizaciji i pod patronatom Amerikanaca (nevladina organizacija "Projekat za etnicke odnose" iz Pitsburga).

Sto se toga tice, Zoran Djindjic se opravdao dolaskom u NJujork potpredsednika DS Miroljuba Labusa, tako da je on u subotu otputovao iz Vasingtona u Beograd. Vuk Draskovic je u petak ujutru, na konferenciji za stampu u vasingtonskom Nacionalnom pres klubu odbio da se pod postojecim uslovima pojavi za njujorskim okruglim stolom (obrazlazuci tu svoju odluku neucestvovanjem predstavnika vladajuce partije Srbije i nivoom albanskih predstavnika), ali je kasnije tokom dana - posle posete Stejt dipartmentu - postao oko toga znatno fleksibilniji. Najavio je prvo da ce, sa suprugom, sledecih par dana boraviti u Njujorku "najverovatnije sasvim privatno", da bi potom, u jednoj izjavi, obznanio da jos nista nije definitivno odlucio, jer (kako je rekao) "packe rezimskih medija da odlazak na razgovore u Njujork predstavljaju izdaju, mogu samo da me podstaknu da ucestvujem na tom skupu."

Iz vodjstva koalicije "Zajedno", prema tome, u ovom trenutku izvesno je jedino za predsednicu Gradjanskog saveza Vesnu Pesic da ce se od danas do srede pojavljivati u zgradi Karnegijeve korporacije u Njujorku na razgovorima o buducnosti Albanaca sa Kosova. Pored nje, tu ce se jos nalaziti potpredsednik DS Miroljub Labus, predsednik Nove demokratije Dusan Mihajlovic, predsednik Demokratskog centra Dragoljub Micunovic i direktor Instituta drustvenih nauka iz Beograda Dusan Janjic, dok je zasad poznato da se u sedmoclanoj delegaciji iz Pristine nalaze predsednik Parlamentarne partije Kosova Adem Demaci, potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Fehmi Agani i glodur "Kohe" Veton Suroi.

Za sve ostalo - tek ce se cuti i videti.

VASINGTONSKE IZJAVE

Djindjic: Izboricemo se za izborne uslove
Draskovic: Ako treba, idemo ponovo na ulicu

U petak - na konferenciji za stampu u vasingtonskom Nacionalnom pres klubu - liderima demokratske opozicije Srbije bilo je postavljeno i pitanje kakve su sanse koalicije "Zajedno" da ostane i dalje ujedinjena i na zajednickom kursu, imajuci u vidu njihovu na tom skupu izrecenu razliku oko redosleda sledecih predizbornih poteza.

U odgovoru na to pitanje, od predsednika Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove (prema stenogramu Nacionalnog pres kluba) culo se sledece:

Z. Djindjic: Ja mislim, da bismo se izborili za dobre uslove, da nam treba podrska svih demokratskih snaga u Srbiji. Tu podrsku cemo dobiti ne za svoju kandidaturu, nego samo ako se borimo za generalne uslove. Ovaj protest od tri meseca bio je uspesan zato sto ga je vecina ljudi shvatila kao borbu za generalne demokratske principe, a ne samo za nasu izbornu pobedu. Mi smo se izborili samo za jedan deo tih demokratskih principa, a to je da se priznaju izborni rezultati. Ali, ja mislim da se isti nacin borbe i organizacije mora nastaviti dok ne uspemo da izborimo i te druge principe. To znaci, sa studentima, sa Univerzitetom, sa glumcima, sa javnoscu, sa svima njima zajedno borimo se za te izborne uslove.

Ako imamo jednog kandidata, bilo ko da je on, mi ne mozemo oko njega da okupimo sve te snage, jer ce veliki broj ljudi da shvati da cemo mi vec ucestvovati na izborima i da ta borba za izborne rezultate u sustini nije losa, ali da ona nije sustinska. To je moje misljenje.

V. Draskovic: Sedam godina nista drugo ne radim, nego se borim za demokratske uslove u Srbiji. Na srpskoj politickoj sceni niko to nije tako surovo platio kao ja. U svakom trenutku, kad procenimo, idemo ponovo na ulicu. Nema zemlje na svetu koja danas proklamuje akciju "raspustamo armiju" dok ne vidimo da li postoji mogucnost da ce zemlja biti u ratu. Armije moraju postojati, komandanti armija moraju postojati - pa makar nikada ne bilo rata. Mislim da je u pitanju malo neprecizno izrazavanje gospodina Djindjica.

Njegova partija je najavila pocetak predizborne kampanje 10. maja. Ja mislim da je to malo kasno. Moramo krenuti ranije. Svi problemi moraju da se resavaju istovremeno. Mi se pripremamo za izbore, ali se istovremeno pripremamo da ponovo obnovimo i pistaljke, i trube i mozda jos po nesto. I, na kraju, vi znate da su svi izbori za predsednika ili za predsednika vlade, izbori za jednu licnost - a ne izbori za kolektiv.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /