Ponedeljak, 7. april 1997.

NA JUCERASNJI DAN PRE PET GODINA ZAPOCEO RAT U BIH

Ideologija nadvladala razum

Beograd, Beta. - Na jucerasnji dan pre tacno pet godina u Sarajevu, tokom demonstracija u centru grada, pale su prve zrtve koje su oznacile pocetak rata u BiH. Istog dana, Evropska unija je priznala nezavisnost BiH. U hronologiji zbivanja ostace zabelezeno da je l992. 21. februara - na Medjunarodnoj konferenciji o BiH u Lisabonu - ponudjen plan prema kojem bi Bosna bila drzava tri konstitutivna naroda na osnovu popisa '71, '81. i '91. godine. Od 29. februara do 1. marta odrzan je referendum o nezavisnosti i suverenosti BiH. Pripadnici srpske nacionalnosti bojkotovali su referendum. Nakon pucnjava na srpske svatove 1. marta na Bascarsiji po Sarajevu nicu barikade koje su postavili Srbi. Evropska zajednica je 6. aprila priznala nezavisnost BiH. Istog dana u Sarajevu su pale prve zrtve i oznacile pocetak rata u BiH. Dan kasnije, 7. aprila, Skupstina srpskog naroda u BiH na zasedanju u Banjaluci proglasava nezavisnost Srpske Republike BiH. Biljana Plavsic i Nikola Koljevic podnose ostavke u Predsednistvu BiH, poslanici srpske naionalnosti napustaju Skupstinu BiH, a ministri Vladu. Predsednistvo BiH 8. aprila, bez predstavnika srpskog naroda, proglasava stanje neposredne ratne opasnosti u BiH.

Cutanje o zlocinu je zlocin

Beograd. - Bez kaznjavanja zlocinaca i suocavanja sa sopstvenom odgovornoscu za rat u bivsoj Jugoslaviji nema demokratske buducnosti i zivota dostojna coveka, poruceno je sa subotnjeg skupa nevladinih organizacija odrzanog povodom pet godina od pocetka rata u Bosni i Hercegovini. Na skupu u Paviljonu Veljkovic govorili su Dimitrije Bajalica, Novak Pribicevic, Obrad Savic, Stasa Zajevic i zagrebacki univerzitetski profesor Lino Veljak.

Pocetak rata u BiH, aktivisti nevladinih organizacija obelezili su i protestnim jednosatnim stajanjem na Trgu Republike. Stotinak okupljenih su nosili parole: "Zaborav i cutanje o zlocinu je zlocin", "Mir je previse vazan da bi se prepustio politicarima", "Zlocin nema nacionalnost"... Izrazena je i solidarnost sa svima koji su za celovitu BiH.

U organizaciji ovih akcija pod zajednickim nazivom "Zaborav zlocina je zlocin" ucestvovali su Beogradski krug, Zene u crnom, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji, Centar za antiratnu akciju, Multinacionalno udruzenje Bosanaca i Hercegovaca, Fond za humanitarno pravo, Beogradski centar za ljudska prava i list "Republika".

I. K.

Povodom pet godina od pocetka rata u BiH, savetnik predsednika SPO Milan Bozic je ocenio rat u bivsoj Jugoslaviji kao "najgori i najodvratniji od svih ratova vodjenih na ovim prostorima", isticuci da su "krivci za rat jos na vlasti u republikama nastalim raspadom bivse Jugoslavije". "Oni koji su tada vladali, a koji i sada vladaju, nisu imali zelje, niti politickih niti intelektualnih sposobnosti da zastite narode bivse Jugoslavije i sacuvaju zemlju od raspada", kaze istim povodom Goran Svilanovic portparol GSS. Prema oceni portparola DS Slobodana Vuksanovica rat u Bosni vodjen je zato sto lideri bivse Jugoslavije nisu imali sluha i smisla za demokratsko resenje nacionalnog pitanja. Potpredsednik SRS Tomislav Nikolic izjavio je da je rat u Bosni "vodjen za najsvetlije ciljeve koje jedan narod i jedna drzava mogu da imaju". Rat u Bosni pokazao je dokle moze da ide nacionalna iskljucivost. Ono sto se dogodilo treba da bude opomena nacionalnim liderima i vodjama da ni jedna vlast nije vredna tolikog razaranja, ljudskih stradanja i patnji, rekao je Djordje Subotic, portparol vojvodjanskih reformista.

U ovom tragicnom ratu, prema podacima Zavoda za zdravstvenu zastitu BiH poginule su i nestale 156.824 osobe medju kojima je 16.854 dece. Najveci broj poginulih i nestalih zabelezen je 1992. godine - 129.907 i tada je stopa smrtnosti bila deset puta veca od prirodne smrtnosti, ili 60, 6 posto. Prema podacima Zavoda na podrucju Federacije BiH u toku rata ranjeno je 175.259 osoba, medju kojima je bilo 34.712 dece. Najveci broj ranjenih zabelezen je u prvoj godini rata - 137.173 osobe (27.767 dece). Na podrucju Sarajeva u toku rata ubijeno je ili nestalo 10.615 osoba (1.601 dete), ranjeno je 61.136 lica (14.946 dece).

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /