ALEKSA BUHA, POTPREDSEDNIK VLADE RS I VD "PREDSEDNIKA SDS U INTERVJUU ZA "NASU BORBU" I NISKE "NARODNE NOVINE" O NEKIM NESLAGANJIMA POVODOM SPORAZUMA O SPECIJALNIM VEZAMA SA SRJ

Sporazum je trebalo da sadrzi i odbrambeni vojni savez izmedju RS i SRJ i klauzulu o dvojnom drzavljanstvu. Republika Srpska ce se pridrzavati Dejtonskog sporazuma. Medjunarodna zajednica ne bi dozvolila novi rat i krvoprolice u Bosni, rekao je Buha

Zorica Miladinovic

Pale. - O "varnicenjima" u odnosima izmedju Republike Srpske i Jugoslavije, RS i medjunarodne zajednice i u samom vrhu Srpske demokratske stranke RS u zajednickom intervjuu za "Nasu Borbu" i niske "Narodne novine" govori potpredsednik i ministar spoljnih poslova u Vladi RS i vd predsednika Srpske demokratske stranke RS.

"Nasa Borba": Da li je bilo i zasto pravih varnicenja povodom sporazuma o specijalnim vezama izmedju SRJ i RS?

Aleksa Buha: Da, bilo je varnicenja, kako rekoste, a njega je proizvela brzina kojom je sporazum nastajao i ono sto u sporazum nije uslo, uprkos tome sto je ovakav dokument to mogao i trebalo da sadrzi. Do sporazuma se doslo za ciglo cetiri dana, radjeno je neobicno brzo i u vezu s tom nepotrebnom brzinom dovodim i njegove mane. Ukratko, sporazum je trebalo da jos sadrzi odbrambeni vojni savez izmedju SR Jugoslavije i Republike Srpske, klauzulu o dvojnom drzavljanstvu za Srbe u RS, a nije trebalo klauzulu po kojoj ovaj dokument ide na ratifikaciju u parlamentarnu skupstinu BiH, dok je Savet morao biti drugacije komponovan. No, i takav kakav je sporazum sadrzi neke elemente kojima se srpski narod u RS raduje i koji su ucinili da nakon svega malo odahnemo.

NB: Kome je to bila potrebna ovolika brzina?

A. B.: Jos uvek za svoj dio nisam utvrdio kome stvarno treba takva brzina. Slusajuci objasnjenja jednom mi se cini da je ta brzina trebala Jugoslaviji, a drugi put poverujem da je trebala RS. Verovatno je istina negde po sredini.

NB: Izgleda da je ovaj sporazum izazvao varnicenja i u vrhu SDS?

A. B.: Imate pravo. Doslo je do neslaganja i unutar rukovodstva stranke i rukovodstva drzave. Pre svega u pogledu potpisnika sa nase strane. Predsednica (Biljana) Plavsic smatra, ja mislim sa pravom, da je sporazum trebalo da potpise ona. Jer, to je sporazum izmedju RS i SRJ, a RS po Ustavu zastupa predsednik republike. Spor se odnosio i na klauzulu koja nas gura u parlamentarnu skupstinu BiH, mada Dejtonski sporazum za ovakve dokumente ne predvidja obaveznu ratifikaciju u zajednickoj skupstini. Najzad, neslaganje je proizveo i nacin komponovanja saveta za njegovo provodjenje. Sledeci logiku "rodilo se, mora se ljuljati", ja sam na Glavnom odboru zastupao stav da ce i od ovakvog sporazuma RS imati vise koristi nego sto bi bilo stete da sad, post festum isterujemo pravdu. Tako vam je u politici, pravdu nekada zaskoci drzavni rezon i korist za drzavu i ona se mora povuci pred snagom drzavnog rezona. Verujem da smo ova neslaganja prevazisli, cak mislim da je ovaj povod ucinio da se razjasne i prevazidju i neka ranija neslaganja. Da smo u ranijem rezimu, mogli bismo uskliknuti kako smo iz ovoga " izasli ojacani".

NB: Kako komentarisete ocene da je iz ovakvog "posla" izasla "ojacana" Socijalisticka partija Srbije pred ovogodisnje izbore u toj republici?

A. B.:Vjerovatno sam jedan od velikog broja ljudi koji je bio ojadjen i rastuzen odbijanjem Jugoslavije da slican sporazum potpise ranije. Jos od marta l994. godine mi smo imali odresene ruke da napravimo konfederaciju, buduci da je federacija BiH, po tada donetim vasingtonskim dokumentima, usla u konfederaciju sa Republikom Hrvatskom. Nikada mi nece biti jasno odsustvo nacionalno-drzavnicke hrabrosti zvanicnih predstavnika Jugoslavije, koje nas je kostalo i u nacionalnom i u svakom drugom pogledu. Ali bolje ikad nego nikad, i bolje ista nego nista. A vi znate kome je to u ovom trenutku bilo potrebnije u cisto stranackom smislu.

NB: Koje su novosti u seriji pregovora oko Brckog u kojoj redovno ucestvujete?

A. B.: Predsednica Plavsic i ja smo se sastali sa supervizorom za Brcko gospodinom Farandom i sa zadovoljstvom smo konstatovali da je sa nase strane obezbedjena zgrada za njegov ofis u Brckom i da je RS izvrsila pripreme za primenu odluke arbitraznog veca. Kao sto znate, doslo je do produzenja termina za otpocinjanje primene Odluke, mada iskustvo pokazuje da je medjunarodna zajednica do sada u tom pogledu bila vrlo revnosna. Moj je utisak da je ambicije u vezi sa Bosnom prolaze, da se zasitila teme "BiH" i da sve vise samo otaljava posao. Skripi, dakle, na drugoj strani, a kada oslusnete prirodu tog skripanja, razabirete da ono dolazi zbog nedostatka novca. Tako je za Brcko vrlo ambiciozno planirano vise od 300 miliona dolara, a vec je na Konferenciji u Becu nastalo prenemaganje oko toga ko bi te novce dao. Arbitraza oko dela medjuentitetske linije podrucja Brcko nije odlukom arbitra Robertsa Ovena definitivno zavrsena, ali verujem da je srpska opstina Brcko u sustinskom smislu definitivno ostala u RS. Ne postoji ni kao pretnja u Odluci arbitra mogucnost da se izmeni bilo sta u pogledu suvereniteta nad ovom teritorijom. Suverenitet ostaje definitivno suverenitet RS. Pred nama je godinu dana provodjenja, po jednom ubrzanom ritmu, nasih dejtonskih obaveza s obzirom na slobodu kretanja i na pravo izbeglica na povratak.

NB: Da li je moguc opstanak "mirne Bosne" kao prilicno neobicne konfederacije ili unije, ili je realnije obnavljanje ozbiljnih ratnih sukoba?

A. B.: Vec je u toku komesanje koje je rezultat takvih pitanja. Sto se RS tice mi cemo se drzati Dejtona, po kojem je izricito zabranjeno da vojska jedne drzavne jedinice prelazi na teritoriju drugog entiteta bez izricite saglasnosti Vlade tog entiteta. Zna se da bi takav prelazak bio nasilan i verovatno da bi medjunarodna zajednica takav cin okvalifikovala kao agresiju. Uveren sam da je medjunarodna zajednica, na zalost sa tragicnim zakasnjenjem, naucila glavne lekcije o BiH i da ne bi dopustila novo krvoprolice. Nase je da ne sedimo skrstenih ruku: vojnicki se reorganizujemo i nasa vojna moc je najveca garancija da nece doci do novog rata.

NB: Da li je moguce i da hapsenje Radovana Karadzica ili Ratka Mladica dovede do novog oruzanog sukoba?

A. B.: Sinoc sam citao dva razgovora: jedan sa Iglbergerom, a drugi sa Holbrukom. Jedan od njih se protivi zahtevima da medjunarodne snage obave posao kidnapovanja osumnjicenih za ratne zlocine, a zna se na koga su ti zahtevi prevashodno usmereni. On veli da bi to dovelo do novog rata, a mir nam je vazniji od svega. Ja se nadam da je medjunarodna zajednica uzela u obzir hrpe dokumenata koji su sa nase strane odaslati Haskom tribunalu, a koji bi, da je pravde, doveli do povlacenja optuznica protiv Karadzica i Mladica.