Rusenje makedonskih finansijskih piramida

Tesko lecenje lake zaraze

Ekspresni "bum" makedonske stedionice TAT nije bio moguc bez organizovanog kriminala, sa pipcima u mnogim znacajnim institucijama, a malo je falilo pa da ojadjene stedise Bitolj pretvore u Valonu

Dragan Nikolic

Za stedionicu TAT, koja je osnovana u novembru 1993, i koja je potresla makedonski monetarni sistem i vladu Branka Crvenkovskog kaze se da je tipicno piramidalna. Stedionica nekadasnje bankarske salterske sluzbenice, koja je osudjivana za manju proneveru, brzo je sirila "krug zaraze ekspresnog bogacenja", koju su neizbezno morali da plate oni koji su u krug prekasno usli, kao i oni koji su opijeni vrtoglavim porastom stednog uloga, previse oklevali da iz kruga izidju. Makedonski komentatori misle da takav ekspresni "bum" stedionice nije bio moguc bez organizovanog kriminala, sa pipcima u mnogim znacajnim institucijama. Nevolja guvernera Narodne banke Makedonije Borka Stanoevskog je nastala zbog toga sto je kljuc bitoljske stedionice bio u njegovoj instituciji, u dzepu njegovog zamenika Tometa Nenovskog, a da on to nije ni znao.

Holandski recept

Piramidalne stedionice, koje su, navodno, izmisljene u Holandiji pre dva- tri veka i kad ne bi obavezno zavrsavale katastrofom, razaraju ekonomiju zemlje vec samim tim sto novac gradjana usmeravaju u provaliju. Na taj nacin se pustosi ekonomija jedne zemlje. Osim pojedinaca, u provaliju usmeravaju svoj novac i firme. Nema te normalne privredne aktivnosti koja bi mogla obezbediti mesecni profit od 10 do 15 odsto. Provalija se ukaze svima na kraju, kad presusi ili se u visokom stepenu smanji dotok novih para, koje treba da pokriju iscezle. Preko noci "srecne stedise" uhvati panika i svi najedanput pozele da povuku i ulog i fiktivne kamate. Cak i normalna banka sa normalnim kamatama ne bi mogla da prezivi takav sok. Sok Bitoljcana, koji su izgubili i ono sto su mislili da imaju, bio je toliko veliki da se prognoziralo da ce Bitolj postati Valona i da ce celu Makedoniju zahvatiti haos albanskog tipa. Neke opozicione partije su verovale da je kucnuo cas da se uz pomoc prevarenih i socijalno ugrozenih ulicnim metodama srusi "pljackaska vlada" Branka Crvenkovskog. Takav projekat je imalo realne sanse za uspeh.

Tri licnosti, svaka na svoj nacin, zasluzne su sto do toga nije doslo - makedonski predsednik Kiro Gligorov, koji se obratio naciji, premijer Branko Crvenkovski, koji je obecao da ce iscupati iz tkiva drzave "oktopoda organizovanog kriminala" i otpoceti dijalog sa opozicijom o prevremenim izborima, kao i lider VMRO-DPMNE Ljupco Georgievski, koji je dzentlmenski odao priznanje svom politickom protivniku Branku Crvenkovskom za njegov hrabri istup i koji je odustao od namere da sa pljackaskom vlascu" pocne "drugim sredstvima", najverovatnije, koristeci se istancanim sluhom prilikom ocenjivanja stvarne tezine poruka Stejt dipartmenta i rezolucije EU o Makedoniji. U tim porukama nisu podrzana "druga sredstva", a najmanje je ohrabren "partijski avangardizam" vodja nezadovoljnih socijalnih slojeva. Zatrazeno je da se stvari vrate u regularne kolotecine. Dolazak grckog ministra spoljnih poslova Pangalosa u tom kriticnom trenutku za makedonsku drzavu bio je samo znak da su upozorenja Vasingtona i Brisela veoma ozbiljna.

Vece ili manje zlo
Postfestum se doznalo da je jedan od supervizora Narodne banke Makedonije (koji ce se kasnije, kao supervizor stedionice TAT, naci na prvim stranicama novina) Gazmend Kadriu, naslutio da stedionica TAT radi nesolventno, pokrivajuci se novim depozitima. Zbog toga je Kadriu napisao pismo zameniku guvernera Nenovskom, odgovornom za superviziju, u kome je trazio "supervizorski upad" u stedionicu TAT, tvrdeci da je manje zlo ako se tim upadom ucini krivicno delo i otkriju "crni depoziti", nego ako je postfestum otkrije da su depoziti iscezli. Kadriu je jos napisao da je licno spreman da ucini "krivicno delo upada" i da izvrsi kontrolu. U tom pismu ambiciozni Kadriu je trazio i saglasnost guvernera Borka Stanoevskog, ali pismo nikada nije izislo iz fioke zamenika guvernera Nenovskog.

Oktopod organizovanog kriminala

Opoziciona stampa spekulise da je premijer Branko Crvenkovski svojim istupima ucinio "kraj autoratarizmu" Kire Gligorova, priznajuci da je premijer Crvenkovski otvorio prostor demokratiji u Makedoniji. U ovoj stampi se cak tvrdi da premijer nije ni svestan koraka koga je ucinio. Razume se, ambicija je da se stvara jaz izmedju predsednika i premijera. O tome jazu se stalno govori, cak i da je predsednik posle atentata u stvari samo sa statusom "engleske kraljice". Nema, medjutim, indicija da takav jaz postoji niti da je spoljna i unutrasnja politika vlade u bilo kakvom sukobu sa politikom koju je proklamovao Gligorov. Prema informacijama koje prodiru u javnosti na poslednjem sastanku predsednistva vladajuce partije, Socijaldemokratskog saveza, Branko Crvenkovski je stvorio u vrhu svoje partije snazno jezgro koje ga do kraja podrzava. Nagli porast rejtinga premijera Crvenkovskog, ciji program reformi i ekonomske politike predsednik podrzava, za mnoge je potvrda da je predsednik Gligorov bio u pravu kad je podrzao premijera, sto je izazvalo konsternaciju celog opozicionog bloka; navodno, Gligorov nije predsednik svih gradjana i partija nego samo vladajuceg Socijaldemokratskog saveza.

Prema "Novoj Makedoniji" vreme opasno radi protiv Branka Crvenkovskog zato sto se on ne suocava samo sa aferom "TAT" i drugih propalih stedionica, nego i sa kriminalom na drugim kolosecima, kao na primer u procesu privatizacije.

Prema istom listu, u samom vrhu partije postoji struja koja ne podrzava Crvenkovskog i koja ga upozorava da bi mu moglo biti vraceno "milo za drago", ako predaleko ode tragom pipaka oktopoda. U svakom slucaju, premijer Crvenkovski je usao u avanturu od cijeg ishoda zavisi sta ce uciniti na predstojecim parlamentarnim izborima. Drama premijera je u tome sto on kuca na vrata organizovanog kriminala, a njemu na vrata kucaju parlamentarni izbori.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /