Prinudni povratak bosanskih izbeglica iz Nemacke

Dve trecine izbeglica, koje se nalaze u Nemackoj su Muslimani, koji poticu iz mesta na teritoriji Republike Srpske. Predstavnici UNHCR-a kazu da za ove ljude u Bosni nema alternative - Republika Srpska ne zeli da ih primi, a nemacki ministar unutrasnjih poslova smatra da im "u Nemackoj nije zavicaj"

Snezana Bogavac

U utorak je iz Berlina u Sarajevo odletela grupa od 34 sirocadi iz Bosne. Ova deca su u Nemacku stigla pre pet godina, a dolasku je prethodila spektakularna akcija evakuacije ciji je "pokrovitelj" bila pokrajina Saksonija- Anhalt. Natezanje oko njihovog povratka trajalo je dugo. Domacini su hteli po svaku cenu da ih zadrze. Bosanske vlasti htele su, opet po svaku cenu, da grupu dece bez roditelja vrate u zemlju u kojoj su njihovi "kulturni koreni". Deca su, dakle, vec nekoliko dana na tlu na kojem su rodjena. Domacinima je bilo stalo da ih zadrze koliko je bosanskim vlastima bilo stalo da ih vrate natrag. Vecina drugih Bosanaca u Nemackoj nije u toj situaciji.

Bavarski ministar unutrasnjih poslova Ginter Bekstajn, visoki dostojanstvenik Evengelisticke crkve, jedan je od onih politicara koji smatraju da se izbeglice iz Bosne sto pre moraju vratiti u domovinu. Sve mora da ima i formu prinudnih mera - smatra Bekstajn, jer "samo tako moze da zapocne masovni povratak". Ako se vrate na teritoriju na kojoj njihova nacionalna grupa cini vecinu, izbeglicama ne preti nikakva opasnost, ocenjuje Bekstajn. Na drugoj strani stambena situacija u Sarajevu je losa zato sto su se u ovaj grad naselile mnoge humanitarne organizacije koje zauzimaju silan prostor i poskupljuju cenu stanova.

Prinudno od 1. aprila

U SRN boravi nesto vise od 300.000 bosanskih ratnih izbeglica. Prema sadasnjem planu trecini bi gostoprimstvo trebalo da bude otkazano u ovoj godini, ostalima u narednoj. U prvoj fazi, koja je pocela 1. aprila, trebalo bi u Bosnu da se vrate osobe koje su u Nemackoj pocinile neko krivicno delo, samci i parovi bez dece. Vec od 1. maja, odnosno od 1. juna trebalo bi da zahtevi za odlazak budu uruceni i porodicama sa decom.

Medju izbeglicama je zavladala panika. Psihoterapeut iz bivse Jugoslavije, koji u Kelnu radi za veliku crkvenu humanitarnu organizaciju nam kaze da se udeo izbeglica medju pacijentima ponovo naglo uvecao. Ogroman broj izbeglica je proteklih godina ziveo od socijalne pomoci. Ali, mnostvo je uspelo da pronadje odgovarajuce poslove. Mnogi mladi ljudi su masovno prihvatili i poslove koje u domovini ne bi radili (inzenjeri postavljalu elektricne instalacije, lekarke rade kao bolnicarke, nadajuci se boljim danima). Medju proteranima je bilo i bolesnika, a jedna zena u petom mesecu trudnoce je izjavila da joj je u zatvorskoj celiji, u kojoj je drzana od privodjenja do poletanja aviona, bilo veoma hladno. Ovakvi primeri navode se i u zajednickoj izjavi kojom se nemackoj javnosti obratila grupa uglednih politicara razlicitih partija. Medju njima su nekadasnji sef diplomatije liberal Hans Ditrih Genser, konzervativci Hajner Gajsler (potpredsednik CDU-frakcije u Bundestagu) i Kristijan Svarc-Siling (arbitar za sporove unutar hrvatsko- muslimanske Federacije), predsednik Centralnog saveza Jevreja u Nemackoj, Ignac Bubis i bivsi EU-administrator za Mostar, socijaldemokrata Hans Kosnik.

Oni smatraju da je povratak izbeglica u domovinu neizbezan, ali porucuju da se prilikom vracanja mora pokazati vise senzibiliteta. Potpisnici izjave traze hitnu promenu dosadasnje prakse proterivanja. Prema procenama organizacija koje zbrinjavaju izbeglice, iz Nemacke su u BiH do sada dobrovoljno vratilo izmedju 30.000 i 50.000 ljudi. Zanimljivo je da reakcija na navedenu izjavu u Bonu nije bilo.

Predstavnica Visokog komesarijata UN za izbeglice u Bonu, Dzudi Kumin smatra da se nicim ne moze dokazati teza da spremnost izbeglica na povratak raste ukoliko se poveca pritisak na njih. Kumin napominje i da je za nemacke poreske obveznike jeftinije ukoliko se izbeglice uz finansijsku pomoc, same odluce na odlazak, nego kada ih proteruju. Kao pozitivne, predstavnica UNHCR navodi primere onih nemackih pokrajina u kojima su napravljeni informativni biroi za izbeglice. Oni koji se odluce na dobrovoljni povratak, kako naglasava Dzudit Kumin, i ubuduce imaju pravo da dolaze u Nemacku i u zemlje-potpisnice ugovora iz Sengena, a to ne mogu ukoliko u pasosu imaju pecat da su proterani.

Dve trecine izbeglica koje se nalaze u Nemackoj su Muslimani koji poticu iz mesta koja se nalaze na teritoriji Republike Srpske. Medju proteranima iz Bavarske prosle sedmice bilo je i vise ljudi upravo iz ove grupe. Predstavnici UNHCR-a kazu da za ove ljude u Bosni nema alternative. Republika Srpska ne zeli da primi ove ljude, "ali njima ni Nemacka nije zavicaj" - smatra nemacki ministar unutrasnjih poslova.

Strada ugled Nemacke

Sudbina bosanskih izbeglica je daleko ruzicastija od sudbine izbeglica iz Sri Lanke, sa Timora ili drugih zemalja koje zavrsavaju masovno u zatvorima. Prethodno dospevaju u ralje bandama sa sleperima koje im za skupe pare obecavaju ulazak u Nemacku, a sve osujecuju nemacke pogranicne jedinice. Godisnje se na nemackoj istocnoj granici uhvati i po 20.000 "ilegalaca" pise nedeljnik "Spigel". Isti list navodi da se u Odri, na granici sa Poljskom, za protekle dve godine udavilo najmanje petnaestak ljudi u pokusaju da udju u Nemacku. Nedavno je u sneznoj provaliji na granici u Alpima stradao bosanski bracni par - oboje su imali preko 70 godina i pokusavali su da stignu kod cerke u pokrajinu Hesen.