Nedeljna, 6. april 1997.

Prvi studentski parlament u Beogradu

Revolucija u okovima institucije

Studentski parlament tesko da moze biti po ukusu rezima, ali postoje blage naznake da eventualno ozbiljnije politicko angazovanje studenata ne bi bilo po volji ni lidera opozicije. Reagovanje studenata da njih niko nista ne pita kada je rec o kandidatima za buduceg prvog coveka Srbije nije naisla na preveliko odusevljenje pojedinih celnika Koalicije, koji su akademcima preporucili da se bave sindikalnim problemima svog esnafa

Jelena Tasic
Safeta Bisevac

Svecanom sednicom koja je proslog ponedeljka odrzana na Pravnom fakultetu Beogradski univerzitet je prvi put u svojoj istoriji dobio Studentski parlament. Ideju staru pet godina, koju nisu uspeli da realizuju ucesnici Studentskog protesta '92, uspesno su privele kraju njihove mladje kolege tvrdeci da na ovaj nacin polurevolucionarnu energiju tromesecnog protesta na ulicama Beograda uvode u mirne vode institucije.

Mada se o Studentskom parlamentu medju akademcima pricalo jos januara ceo projekat je realizovan na brzinu ovih dana. Na samom kraju ulicnog dela protesta, akademci su se fakticki u hodu dogovarali o konkretnim potezima, izborima, formiranju parlamenta o lokalnoj i centralnoj izbornoj komisiji.

"Centralana izborna komisija je pocela da radi 19. marta. Do 23. su uradjena neophodna dokumenta za njen rad - pravilnici, zapisnici. Kandidature su primane do 25. marta. Od prispelih 166 kandidatura verifikovane su 164. Izbori su odrzani 27. marta na svih 35 fakulteta beogradskih univerziteta (BU, Univerzitetu umetnosti, Univerzitetu 'Braca Karic', Bogoslovskom fakultetu). Glasalo je 10.845 studenata. Zbog neregularnosti izbori su, dva dana kasnije, ponovljeni samo na Veterinarskom fakultetu. Centralna izborna komisija je verifikovala mandate svih 70 studenata-poslanika u Studentskom parlamentu", rekao je na svecanoj sednici Nikola Petrovic, clan Centralne izborne komisije.

Brzopotezno organizovani izbori za studentski parlament pokazali su da akademci razlicito gledaju na svoju najvisu instituciju. Dok su skeptici tvrdili da parlament predstavlja samo pokusaj lidera protesta da "naplate" svoje zasluge u dogadjanju studenata, drugi su se iskreno nadali da ce konacno dobiti pravu studentsku instituciju.

"U svakom slucaju, Studentski parlament je korak napred u organizovanju studenata. Mada je odziv bio relativno slab, cinjenica je da Parlament ima najvecu podrsku medju studentima", kaze profesor Zoran Stevanovic sa Rudarsko-geoloskog fakulteta, clan Odbora za odbranu demokratije BU. Prema njegovim recima saradnja studenata i Odbora i dalje traje, ali kako istice prof. Stevanovic "neophodno je da institucija akademaca radi bez mesanja profesora i politickih stranaka, kako bi sacuvala svoju cistotu."

Cuvari duha Protesta

Od 70 studenata-poslanika u Studentskom parlamentu 27 su clanovi bivseg Glavnog odbora a samo jedan je bio clan Inicijativnog odbora Studentskog protesta '96/97, sto Aleksa Grgurevic (clan Inicijativnog odbora) objasnjava internim dogovorom medju clanovima ovog tela da se ne kandiduju na izborima za parlament. Ipak, to ne znaci da ce ljudi koji su vise od tri meseca stajali na prvoj liniji Protesta sada "pustiti sve niz reku".

Mada se pricalo o formiranju saveta parlamenta u koji bi usli clanovi bivseg Inicijativnog odbora, sve je ostalo samo na ideji. "Studentski parlament je sada jedino legitimno telo zaduzeno za ocuvanje duha Protesta i formiranje nekavog tela u koje bi usli vanparlamentarci ne bi imalo nikavog smisla", kaze Grgurevic, koji buducnost daljeg studentskog organizovanja vidi u nevladinim organizacijama.

Ambicije i legalizacija

Studentski lideri najavljuju da ce se ambiciozno zamisljena akademska skupstina baviti svim podrucjima visokoskolskog zivota, a preko devet izvrsnih odbora. U svom delokrugu rada odbori ce imati administrativno-pravna pitanja, finansije, studentski standard i domove, studentske institucije, nastavno-naucne probleme i saradnju sa profesorima, informisanje, odnose sa inostranstvom, kulturu i sport. Studentski parlament jos nije usvojio privremeni poslovnik o radu, ali je jedna od ideja bila da se na celu svakog od pomenutih devet odbora izaberu "sefovi", koji obavezno moraju biti clanovi Parlamenta, sto za clanove odbora ne bi bio uslov. Studentsku vladu zamenilo bi koordinaciono telo u koje bi usli prvi ljudi odbora ciji bi rad sa Parlamentom kontrolisao i usaglasavao koordinator.

Kao i u svakom parlamentu raspodela funkcija, pre nego sto je fakticki i pocela, podigla je poprilicnu prasinu. Pojavile su se glasine po kojima ce na celna mesta odbora doci zasluzni lideri protesta, te da je sve vec reseno u kuhinji bivseg predsedavajuceg Glavnog odbora Slobodana Homena.

Zakon o univerzitetu i autonomija ove visokoskolske ustanove bice jedna od prvih tema rasprave u Parlamentu. Nacrt ovog zakona, uz republicko Ministarstvo prosvete priprema i Odbor za odbranu demokratije (na celu sa profesorom Pravnog fakulteta Gasom Knezevicem), pa se ocekuje saradnja studenata i profesora na ovu temu.

"Najpre cemo da zavrsimo godinu, pa cemo zajedno da sednemo i razgovaramo o zakonu o Univerzitetu, autonomiji, studentskom standardu i, opste posmatrano, odnosu drustva i Univerziteta", najavljuje Marija Bogdanovic dekan Filozofskog fakulteta. Da sva ova pitanja cine jednu nedeljivu celinu, pokazao je, kako navodi Cedomir Antic, i Studenstki protest. "Dokazali smo da rektor moze da podnese ostavku a i da Univerzitet moze da se ujedini. Studenti i profesori cine javno mnjenje koje mora da deluje jedinstveno kad se radi o univerzitetskim pitanjima."

Lideri se uplasili

Medju eks liderima Protesta ne postoji cvrst plan o daljem delovanju. Sve opcije su otvorene, jedino je izvesno da ce se sastajati jednom nedeljno i pratiti sve sto se desava u institucionalnom nastavku njihovog polurevolucionarnog "ceda". Istovremeno, neki od "novih" studentskih predvodnika kao glavni razlog sto se njihovi prethodnici nisu kandidovali za parlament navode strah od moguceg neuspeha. "Njima je mesto u politickim strankama, a ne u Studentskom parlamentu".

Pretnja rezimu i opoziciji

Posto ce Studentski parlament imati "blagu politicku konotaciju", u javnosti su se pojavile neizbezne spekulacije o buducem politickom angazovanju ove institucije. Direktnog angazovanja, po prvim izjavama, ipak nece biti, a zakonodavno telo beogradskih studenata, zadovoljice se upozoravajucom ulogom, smatra Slobodan Homen predsedavajuci bivseg Glavnog odbora Studentskog protesta.

"Bicemo realna pretnja rezimu u slucaju da dodje do bilo kakvih mahinacija", objasnjava Homen. U slucaju da se studenti, ipak, predomisle i dublje zagaze u politicke vode, politicka sarolikost Parlamenta doci ce do punog izrazaja. Pitanje je da li ce Parlament u kome apsolutnu vecinu imaju nezavisni poslanici, a za njima slede predstavnici protestnih odbora, studentske asocijacije i unije, saveza studenata, koji su pod manjim ili vecim uticajem razlicitih politickih stranaka, uspeti da ujedine redove i nastupe jedinstveno.

Studentski parlament tesko da moze biti po ukusu rezima, ali postoje blage naznake da eventualno ozbiljnije politicko angazovanje studenata ne bi bilo po volji ni lidera opozicije. Reagovanje studenata da njih niko nista ne pita kada je rec o kandidatima za buduceg prvog coveka Srbije nije naisla na preveliko odusevljenje pojedinih celnika Koalicije, koji su akademcima preporucili da se bave sindikalnim problemima svog esnafa.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /