Predizborna konkurencija za predsednicku fotelju

Kako stvari trenutno stoje, male su sanse da se demokratska opozicija, centar i stranke oko centra na izborima za predsednika Srbije pojave sa jedinstvenim kandidatom - Karicem, Panicem, Draskovicem ili cak Djindjicem. Svaki od njih procenjuje da mu je ovo istorijska sansa i ne zeli da je prepusti drugom. I svaki od njih bi mogao dobiti dosta ali ne i dovoljno glasova da bi usao u drugi krug pa tako ispada da, u stvari, rade u korist levice i Vojislava Seselja

Ivan Torov

To je na ovim prostorima tako. Trebalo je da crnogorski predsednik Momir Bulatovic nasrne na svog razgoropadjenog premijera Mila Djukanovica pa da javnost u Srbiji bude obavestena kako ce se Slobodan Milosevic vec krajem juna, kada Lilicu istekne cetvorogodisnji protokolarni mandat, preseliti na saveznu predsednicku funkciju. Prva faza selidbe vec je zavrsena: pouzdani predsednikovi ljudi su se vec ugnezdili u Saveznu vladu, ceka se zavrsnica duela Momir-Milo pa da citava operacija bude dovedena do kraja. Samo neplanirani ishod, eventualna pobeda Djukanovica i dodatno komplikovanje crnogorske zbilje, mogu da poremete Milosevicevu nakanu da doskoci prognozama o svom brzom padu i ostane u sedlu vlasti, makar na drugoj lokaciji i u nesto drugacijim okolnostima.

Vojislav Kostunica		Dragoljub Micunovic

Zasad cvrsto nagovesteni izostanak Milosevica, kao i procena da ce se i vlast i moc preseliti tamo gde je on, nisu, ipak, kako se u prvi mah mozda ocekivalo, smanjili privlacnost funkcije predsednika Srbije. Ma koliko se cinilo da ce se, samo zbog Milosevica, ici na jacanje savezne drzave, veruje se da nema te kombinacije koja bi mogla znacaj Srbije, kao presudne politicke cinjenice u dvoclanoj federaciji, svesti na nivo vlasti i nadleznosti jedne Babusnice ili Topole. Sva paznja srbijanske politicke javnost je vec sada usmerena na to ko ce Milosevica zameniti u kabinetu na Andricevom vencu, cak mnogo vise nego sto se razmislja o tome hoce li biti okruglog stola vlasti i opozicije i dogovora o stvaranju ravnopravnih uslova za predsednicke i parlamentarne izbore u Srbiji. Odnosno, da li ce uopste biti izbora u kojima ce ucestvovati najrelevantnije politicke stranke. I, ako ih bude, da li ce biti u predvidjenom roku (u decembru) ili ce se rezim opredeliti za princip korak po korak - najpre u junu ili septembru predsednicki, a zatim na kraju godine parlamentarni izbori.

Predizborna zakonska regulativa

Zoran Lilic		Bogoljub Karic

Sudeci vec po prvim kandidaturama i najavama, ovogodisnja trka za predsednicki tron u Srbiji bice masovnija nego ikad. Saznanje da u njoj najverovatnije nece ucestvovati glavni trkac, Milosevic, ohrabrilo je mnoge da se oprobaju, pa bi se moglo lako dogoditi da kandidata bude onoliko koliko i stranaka u Srbiji. A o nezavisnim pretendentima i onima kojima je prevashodno olimpijsko geslo da je "vazno ucestvovati" (odnosno promovisati se preko TV) da i ne govorimo. Trenutno, tri kandidature su takoreci gotova stvar: Demokratski centar kandiduje Dragoljuba Micunovica, koalicija "Zajedno" Vuka Draskovica, a radikalska "baza" Vojislava Seselja. Koliko je izvesno da ce se uskoro i formalno kandidovati Bogoljub Karic toliko je zasad neizvesno hoce li se u trku ukljuciti Milan Panic. Nagovestavaju se i kandidature Nebojse Covica i Dusana Mihailovica, a nije iskljuceno da se tu nadje i ime Vojislava Kostunice, iako, istini za volju, on trenutno u stranci ima precih briga od predsednicke trke.

Povratak otpisanih

Sada vec izvesna najezda stvarnih i potencijalnih pretendenata na predsednicko mesto, razumljivo, u prvi plan stavlja prognoze o realnim sansama pojedinih kandidata. Najveci izgledi daju se Karicu, Panicu, Draskovicu i Seselju, ali, osim lidera radikala koji moze da racuna na svoje relativno kompaktno biracko telo a i na razocarane pristalice tvrde nacionalne politike u drugim strankama, pa i medju socijalistima, nijedan od pomenute trojke ne moze biti siguran da ce iza sebe imati odlucujucu podrsku "baze". Karic ima, doduse, svoje medije i finansije, sto je, naravno, izuzetno vazno, ali, cini se, nije uspeo da pridobije naklonost relevantnijih opozicionih stranaka, pa cak ni Nebojse Covica, kome osnivanje Socijaldemokratske lige, kako se nagadja da ce se zvati njegova stranka, ne ide bas kako je bilo planirano. Predsedniku Kompanije BK zasigurno nece prijati prigovori da je do skoro bio glavni Milosevicev covek, uz ciju je pomoc izgradio svoju poslovnu imperiju, a i spekulacija da je njegov "kurslus" sa predsednikom Srbije, u stvari perfidna rezimska igra da se razbuca opozicioni front, pre svega koalicija "Zajedno".

Zoran Djindjic		Vuk Draskovic

Sto se, pak, Panica tice, utisak je da je njegova kandidatura na dugackom stapu. Naime, njegova spremnost da bude kandidat udruzene demokratske opozicije nije nasila na povoljan odjek, pa je zasad potpuno neizvesno da li ce se ovaj uspesni biznismen jos jednom, makar samostalno, uz jaku finansijsku i logisticku podrsku, kandidovati ili ce proceniti da su mu sanse danas mnogo manje nego 1993. godine kada je prilicno ugrozio Milosevica, jer je iza sebe imao podrsku glavnih opozicionih stranaka. Poslednjih dana ga nema u javnosti, sto bi se moglo protumaciti ili kao njegovo "produzeno razmisljanje" ili kao odustajanje od ucestvovanja na izborima. Ukoliko ostane u igri, nesporno je da bi Paniceva kandidatura bitno pojacala konkurenciju i doprinela da ishod izbora bude krajnje neizvestan.

Duel Djindjic-Draskovic

Zeljko Simic		Milan Panic

Spor pojacavaju i glavne razlike u gledanjima na buduce uredjenje i glavne poteze (monarhija ili republika, ekonomija ili heraldika), a pokazalo se da mnogo toga skripi i u realizaciji dogovorene kadrovske raspodele u gradovima u kojima je "Zajedno" osvojila vlast. Pokusaj Draskovica da se oko pojedinih poteza beogradske vlasti (rebalans tek usvojenog budzeta, finansiranje izrade i postavljanja dvoglavnog orla na krov Skupstine grada) ustolici kao paralelni centar odlucivanja i arbitrarni korektor Djindjicevih gradonacelnickih odluka, radikalno je zaostrio atmosferu u vrhu koalicije "Zajedno". Ukoliko se taj antagonizam nastavi, moze se lako dogoditi da Koalicija brzo potrosi kapital stecen tromesecnim demonstracijama i nestane u kolopletu medjusobnih prepucavanja, polemika, preganjanja, ucena i intriga. Zato, nije iskljucena varijanta po kojoj - ako se u narednim mesecima pokaze da Draskovicev rejting ne daje sigurnost da bi "Zajedno" mogla osvojiti predsednicko mesto (a i parlamentarne izbore) - svako krene svojim putem, sto znaci da bi se i Djindjic mogao uvrstiti u red glavnih favorita. No, vremena za kompromis jos ima.

Vojislav Seselj		Milorad Vucelic

SPS - utociste prosecnih

Utisak je da te opasnosti nisu do kraja svesni ni lideri koalicije "Zajedno", a jos manje socijalisti, kojima je, izgleda, najvaznije da nadju saveznika za podrivanje stabilnosti svog glavnog konkurenta - koalicije "Zajedno", rizikujuci pritom da i sami potonu pod naletom Seseljeve agresivne predizborne tehnologije. S druge strane, vladajuca stranka je svoju paznju pretezno usmerila na ustolicenje Milosevica u Federaciji, a ne i na pripremu neke licnosti za njegovu zamenu u Srbiji. U stvari, negativna kadrovska selekcija je SPS pretvorila u utociste prosecnih licnosti, pa je za Milosevica vrlo tesko naci zamenu u nekom, ko bi mogao ozbiljnije da konkurise protivnicima ne samo autoritetom partije koju predstavlja, vec i snagom sopstvene licnosti. Dragan Tomic se previse iskompromitovao da bi bio pozeljan, a Zoran Lilic je, i pored svoje umerenosti, suvise utonuo u sivilo protokolarnog i poslusnog obavljanja uloge sefa savezne drzave da bi mogao biti ozbiljan protivnik takmicarima poput Karica, Panica, Draskovica, Seselja ili, eventualno, Djindjica. Zato, prica o reaktiviranju Milorada Vucelica ili Zeljka Simica pokazuje da socijalisti, u stvari, i nemaju pravi odgovor i da su se mozda i pomirili s tim da bitku u Srbiji izgube u korist preseljenog centra odlucivanja i moci u Federaciji.

Dragan Tomic		Dusan Mihajlovic

Presudna startna pozicija

Ukoliko se ove pretpostavke pokazu tacnim, onda je realno ocekivati da u najoboljoj poziciji budu kandidat levice i Seselj. Doduse, i u njihovim redovima je bilo dosta potresa i raslojavanja, cepanja, frakcijskih borbi, prebega i razocaranosti, ali je njihovo biracko telo, koliko-toliko, homogeno i kompaktno. Za razliku od njih, pristalice politickog centra bice u velikoj dilemi kome pokloniti glas. Sigurno je da bi i Panic i Karic i Draskovic, eventualno Djindjic, pa i Micunovic, svako za sebe dobio dosta glasova, ali je veliko pitanje da li i dovoljno za drugi krug. Opasnost od prekomernog rasipanja glasova, toliko svojstvena srpskoj demokratskoj opoziciji, sada je cak mnogo veca nego ranije. A taj prvi krug bi mogao biti presudan. Dogodi li se da se biracko telo naklonjeno reformisticki i demokratksi opredeljenim kandidatima pocepa izmedju cetiri-pet pa i vise kandidata, u drugom krugu ce se jedan nasuprot drugog naci Seselj i kandidat levice. Onima kojima je stalo do bitne, demokratske promene srbijanske stvarnosti, u tom slucaju bice potpuno svejedno ko ce u drugom krugu pobediti.