Dnevnik

Sudnji dan, ipak, nije blizu

U nas se stalno stvara atmosfera bliskog sudnjeg dana u kome ce se jednom zasvagda razresiti sudbina zemlje. A kada se to ne dogodi, onda su nam krivi oni koji su opominjali da se radi o daleko slozenijim stvarima nego sto se moze videti sedeci za kafanskim ili konferencijskim stolom

Pise: Dr Slobodan Antonic

Petak, 28. mart

Dan drzavnosti Srbije. Jos jedan u nizu "privremenih", tj. politickih praznika koji proizilaze vise iz potrebe sadasnje postavke na vlasti da dodatno podupre sopstveni legitimitet nego iz stvarnih potreba naroda i drzave. Zanima me, samo, kako vlast misli da ovaj praznik "konacno uspostavljenog drzavnog jedinstva Srbije" slavi za godinu-dve, kada, po svemu sudeci, ovaj ili onaj oblik Kosova-Republike (dakle drzave u drzavi) postane stvarnost?

U Institut mi je svracao i Bojan Dimitrijevic. I on me blago kori zbog javno izrecenih procena da Milosevic, kako sada stvari stoje, ima izgleda da ostane na vlasti "do kraja ovoga, a mozda i do kraja prve decenije narednog veka" (sto je jedan urednik izvukao u naslov: "Milosevic na vlasti do 2010!"). Kaze mi da intelektualci moraju da imaju osecaj odgovornosti za uoblicavanje javnog raspolozenja i da takve procene, cak i kada imaju temelja u postojecim okolnostima, mogu proizvesti ucinak tzv. samoispunjujuceg prorocanstva. Recimo, ako se uplasite prorocanstva da sutra necete da stignete tamo kuda ste naumili pa, stoga, i ne krenete na put, to prorocanstvo je samo sebe ispunilo. Ako se obeshrabrite zbog procene da Milosevic ostaje na vlasti u narednih 10 godina pa ne izidjete da glasate protiv njega, onda ce Milosevic doista ostati na vlasti jos 10 godina i procena ce se ispuniti.

Slazem se u svemu sa njim. Ali jos jednom objasnjavam da smisao ovih - moram reci - veoma uslovljenih prognoza, i jeste opomena i otreznjenje mnogih povrsnih analiticara koji precesto daju ton nasoj javnosti. Vec su mi zamorni svi oni talasi pobednicke euforije koji, s vremena na vreme, zapljusnu ljude oko mene, pa i celu opozicionu javnost. "Milosevic je gotov", cuo sam najpre pred izbore 1990, "Gotov je" odjekivalo je marta 1991, "E, sada mu nema spasa" vikalo se juna i jula 1992, "Mozemo smatrati da je politicki mrtav", slavodobitno se pisalo i govorilo u zimu 1996/97. Ali, ne samo da Milosevic nije odlazio vec je iz mnogih od ovih kriza izlazio jos jaci i opasniji. A oni najgrlatiji u neosnovanom optimizmu kako je nas narod u osnovi autoritaran i kako i ne zasluzuje bolju vlast od Milosevica. Umesto da se shvati da se ima posla sa nadarenim politickim suparnikom, i da se ljudi u opoziciji pripreme za ozbiljan i dugotrajan rad u izgradnji demokratske infrastrukture, u nasoj javnosti se stalno stvara atmosfera bliskog sudnjeg dana u kome ce se jednom zasvagda razresiti sudbina zemlje. I kada taj sudnji dan zakaze, onda nam sociolozi bivaju krivi zbog opomena da se radi o daleko slozenijim stvarima nego sto se moze videti sedeci za kafanskim ili konferencijskim stolom.

Subota, 29. mart

Razgovaram sa Djordjijem Uskokovicem, dugogodisnjim sekretarom redakcije "Gledista". Zaprepasceni smo odlukom "nekoga" u Ministarstvu za nauku da nas skine sa liste naucnih casopisa, cime nam se fakticki ukida finansiranje. Tako postupiti sa jedinim casopisom koji izdaje Beogradski univerzitet, posle gotovo cetiri decenije izlazenja i nakon svega onoga sto su "Gledista" znacila i znace nasoj naucnoj javnosti, dok se u isto vreme na listu stavljaju casopisi poput "Policije i bezbednosti" (!), moze samo neko ko ili nema osecaja za vrednosti ili, mozda, to radi iz osvete zbog drzanja Univerziteta tokom tromesecnog protesta.

I najava da ce se Vuk kandidovati na sledecim predsednickim izborima bila je veceras povod za visa razgovora. Nema sumnje da je Vuk Draskovic jedan od najpopularnijih i najdoslednijih boraca protiv Milosevicevog rezima, i da se mora ceniti njegova privrzenost miru i demokratiji. Ali se isto tako moraju imati u vidu i njegova velika ogranicenja kao predsednickog kandidata. Sva istrazivanja javnog mnjenja pokazuju da su raspolozenja biraca prema njemu raspolucena izmedju dve krajnosti - on se ili strasno podrzava ili, sto je ipak mnogo cesci slucaj, strasno odbacuje. Ne samo da je prostor za pridobijanje novih pristalica kod njega veoma ogranicen vec takav kandidat tesko da moze u drugom krugu izbora da racuna na pridobijanje glasova otpalih suparnika. Sto je jos crnje, Vuku se moze desiti da i ne udje u drugi krug. Ako se kandiduju i Micunovic, Panic, Kostunica, pa i Karic, doci ce do rasipanja glasova demokratske opozicije, pa se lako moze zbiti da niko od njih ne ode u drugi krug, vec da se u njemu nadju Seselj, koji jamacno moze da racuna sa nekih 18 odsto glasova, i kandidat SPS (ma ko to bio) za koga izvesno glasa oko 20 odsto biraca. Hoce li i ova nedovoljno promisljena kandidatura Vuka Draskovica biti jedan od uzroka sto ce Srbija i u narednih pet godina biti pod Milosevicem, ili sto je jos gore, pod Seseljem?

Nedelja, 30. mart

Danas sam, prolazeci Bulevarom (revolucije, ili Kralja Aleksandra, kako hocete), posle duzeg vremena video nesto sto smo odavno zaboravili - popravljali su ulice! Taj prizor me je podsetio na neko ranije doba nasih zivota, ili na neke "normalne" zemlje u kojima, ako nas uopste puste da udjemo, sada jedino mozemo da se podsetimo sta je to normalni zivot. Ne mogu da zaboravim svoja osecanja kada sam se, u januaru ove godine, posle samo cetrdesetak dana boravka u jednoj takvoj "normalnoj" zemlji, vratio u Beograd. Stari i prljavi automobili, stari i prljavi autobusi (neka su stari, ali zasto moraju biti tako strasno prljavi?), ljudi u iznosenim stvarima i umornih i ugaslih pogleda, ispucale i neopravljene ulice, poluprazne prodavnice, odbojno i neljubazno osoblje, kratko osisani nabildovani mladici i papagajski nafrakane devojke, trbusasti ili pacoliki funkcioneri koji se voze najluksuznijim automobilima vareci, sa cackalicom u ustima, jos jedan opljackani milion, javni delatnici svih fela koji malo sta znaju ali sa samrtnom ozbiljnoscu glume strucnost i kompetentnost, sve sam to odjednom poceo da primecujem i sve mi se to pocelo ciniti nepodnosljivim. Ali ipak, uz ovu opstu materijalnu i duhovnu bedu isla je, tih dana, i jedna nada koja se zvala - revolucija. Ljudi su svaki dan izlazili na ulice, protestovali zbog upropascenih zivota i imali utisak da rade nesto veoma vazno. U svom tom sivilu svakodnevice postojala su, dakle, dva sata kada su ljudi ponovo postajali lepi, srecni i ispunjeni, pa je onda i ostatak dana izgledao manje siv i lakse podnosljiv. Ali, revolucija je utihnula, cezar se jos jednom uspeo izvuci i sada ubrzano ucvrscuje poljuljane temelje vlasti, dok su beda i sivilo ne samo ostali vec su se jos i povecali. Zato mi je prizor ulica koje popravljaju izgledao, odjednom, kao znak da sve jos nije izgubljeno, kao znak da moj grad jos zivi i da za sve nas ipak ima nade.

Ponedeljak, 31. mart

Posle duzeg vremena dobio sam pismo od Sanje iz Londona. Nekako se nadovezuje i na jucerasnja razmisljanja, pre svega zato sto odgovara na moja snebivanja u vezi posete Dejvida rodnom gradu "svoje mlade". Naime, pobojao sam se da utisak koji sada Beograd ostavlja na stranca nije bas najlepsi i da bi mozda trebalo razmisliti da se citava stvar malo pomeri za neko srecnije vreme. Ali, Sanja mi pise "da je mozda i bolje da Dejvid vidi nasu stvarnost jer ce samo tako moci da razume i Svetlanu i sve nas. A ljude/svet ne mozes spreciti da nose najraznovrsnije utiske o nama. Dosta smo se snebivali i pretvarali. Dosta sminkali, zmurili. Uspeli smo vise da prevarimo sami sebe nego svet. Hajde malo da zanemarimo sta ce drugi da misle, hajde da se sami zamislimo nad sobom, sta mi mislimo o sebi. A ako bi nas sramota pred svetom mogla prenuti iz samozavaravanja, tim pre, nek' dodje svet i nek' vidi. Bar to mi se dopada u ovom gradu - otvorenost za samokritiku i, uopste, samoanalizu, bez sminkanja pred strancima. Otvorenost, Antonije, otvorenost na svaki nacin je po meni jedino dalekosezno resenje, ideal ako hoces".

Da, otvorenost, ali, nije li pomalo stidno morati priznati da su sve nedace koje su te zadesile zapravo posledica prvenstveno tvoje sopstvene gluposti ili kukavicluka, posledica tvojih pogresnih odluka i izbora, a ne nekog nesrecnog sticaja okolnosti koji te je gurnuo u bedu i izopstenost. Otuda, mislim, i izvesna podsvesna radost kod mnogih u Srbiji zbog Milosevicevog tiranskog lica od 17. novembra - tada su, naime, mogli da kazu da se konacno vidi kako smo u svemu ovome protiv nase volje i da smo samo taoci jednog tiranina. Ali, vrativsi ukradene mandate, Milosevic je prestao biti tiranin, a organizujuci izbore 1997. on ce nam opet dati mogucnost izbora. I jako se bojim da ce, kako sada stvari stoje, jedini rezultat tog novog izbora biti samo - jos veci stid.

Utorak, 1. april

Po Miltonu, onom cuvenom Englezu iz XVII veka koji je napisao epski "Izgubljeni raj", "tiranin je onaj ko ne obaziruci se na zakon i ne osvrcuci se na interese ljudi vlada samo u korist sebe samog, kao i na korist svoje partije". Drzimo li se ovog Miltonovog odredjenja, mozemo se zapitati koliko samo malih i velikih tirana ima posvuka oko nas, medju nasim sefovima i direktorima, medju lekarima i profesorima, medju seljacima i penzionerima, medju bracom i ocevima, medju prijateljima i komsijama? Najgora stvar sa dugotrajnom tiranijom, primecivao je jos Platon, nije to sto podrazumeva stalno nasilje vec sto najdublje kvari narod. Ne samo da je tiraninova okolina moralno bedna i odvratna, vec je njegova drzava prepuna ljudi koji "kradu, vrse provale, bave se dzeparoskim poslovima, kradu odela prolaznicima, pljackaju hramove, bave se prodajom roblja; ponekad tuzakaju a ako imaju govornickih sposobnosti, onda krivo svedoce i primaju mito". Sve pocinje da se ljulja, oslonci svakodnevnog zivota nestaju jedan za drugim, a nesigurnost i strah uvlace se u svaku porodicu i u svaki odnos.

Ali, barem kao uteha moze da posluzi pomisao da se, ipak, najvise od svih boji sam tiranin. "On je jedini covek u drzavi", veli Platon, "koji ne sme nigde da otputuje, niti sme da vidi ista od onoga sto ostali slobodni ljudi zele, nego mora da se zavlaci u kucu, da najveci deo vremena provodi kao zena, i da zavidi ostalim gradjanima koji putuju u strani svet i gledaju zanimljive stvari". Tiranin je toliko bedan i za zaljenje bas zato sto je, naizgled, najveci gospodar a zapravo je najveci rob. On se ne moze odreci vlasti jer je isuvise zla naneo svojim podanicima da bi ga ostavili na miru, on nema gde ni da ode jer je uspeo da se posvadja ili zarati sa svima koji su mu bili u domasaju. Stoga, veli Ksenofont, "ako je ikome potrebno da se obesi, znaj da bi to bilo najkorisnije - tiraninu!"

Sreda, 2. april

Zbog sednice Naucnog veca Instituta morao sam da odlozim danasnji ispit u Novom Sadu. Moram javno priznati da potpuno delim misljenje mnogih svojh kolega sa novosadskog Filozofskog fakulteta da je zadovoljstvo koje nalazimo u radu sa studentima i saradnicima danas tacno u obrnutoj srazmeri sa novcem koji Ministarstvo prosvete daje za nase plate i rad univerziteta. Neko tamo verovatno misli da drzava ionako nije duzna da placa nicija zadovoljstva, i da je Srbiji bitnije da ima 100.000 dobrih policajaca nego 5.000 dobrih univerzitetskih profesora.

Cetvrtak, 3. april

Dan zapocinje osluskivanjem vesti iz Podgorice o daljoj sudbini Djukanovica. Kao i mnogi drugi dani, koji pocinju i zavrsavaju vestima. U jucerasnjem pismu iz Kanade, Tanja, moja sestra i jedna od stotinak hiljada mladih, obrazovanih ljudi koji su morali napustiti ovu zemlju, pise mi da, nakon posla, uziva u slusanju Donicetijeve "Lucije" i u citanju Ruzdijevog "Poslednjeg Murovog uzdaha". I mi smo ovde, nekada, uzivali u muzici i knjizevnosti. Onda nas je snaslo ovo zlo i mi sada - cak i ako zanemarimo cinjenicu da su nam se gramofoni u medjuvremenu pokvarili - gotovo da vise nemamo zelju za lepim. Zivimo u groznicavom ili apaticnom iscekivanju da se nesto desi. Od 1990. na ovdasnjim televizijama vise i nema muzickih emisija, drama, filmova... Na programu je samo Dnevnik. On traje i trajace sve dok jednoga dana spikeru ne doture cedulju sa samo dve recenice: "Njega i njegove zene vise nema. Zivela sloboda!"

(Autor je sociolog iz Beograda)

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /