Zasto kosovski Albanci veruju Americi

Ocekivanja od njujorskog skupa ne treba da se predimenzioniraju. Ovog puta na teren ce istrcati druge postave. Prava borba ocekuje se tek kada Milosevic i Rugova udju na ring. Kakav ce biti ishod tog duela umnogome zavisi od ringovnog ali i od ostalih sudija

Bahri Cani

Slovenija, Makedonija, pa Hrvatska i Bosna i Hercegovina, polako se stavljaju ad acta. Bivse Jugoslavije definitivno nema, a kako ce o(p)stati Savezna Republika Jugoslavija, zavisi, opet, od istih ljudi od kojih je umnogome zavisila i sudbina nekadasnje "velike drzave". Kao da se potvrdjuje ono sto su mnogi govorili - na Kosovu je sve pocelo, tamo ce se i zavrsiti, naravno, ukoliko se jos zesce ne budu zavadila "dva oka u glavi". Bez obzira na krajnji ishod ove deceniju i po duge sahovske partije - iako mozda zvuci paradoksalno - mesta za zadovoljstvo ima. "Mirovnom" i nadasve "mudrom" politikom, kako vole da govore njegovi najblizi poltroni, predsednik Srbije Slobodan Milosevic uspeo je da Srbiju (mada neki i dalje sumnjaju) sacuva od rata na njenoj teritoriji - ali, umnogome zahvaljujuci, pre svega, Ibrahimu Rugovi.

Izdrzavaju dve drzave

Srbi i Albanci odavno ne zive zajedno. Oni se susrecu na ulicama, u zgradama, ispred svojih stanova... Iako je "ledeni breg" na nekim mestima poceo da p(r)opusta, najcesce nema ni onog najosnovnijeg - zdravo, dobar dan, kako ste... Jedino mesto gde se susrecu, a da nije preterano bitno ko se kojim jezikom sluzi, jesu kafane, kafici i - trgovina. Na tim mestima ne govori se srpski niti albanski, tu govori jezik interesa i zadovoljstva.

"Poslovi", zapravo, nikada nisu ni prestajali. Mnogi su se na tome obogatili, sto se moze videti i golim okom. Svako vreme ima svoje heroje i izdajnike, a od ukidanja autonomije Kosova, njene "srpske okupacije" i raspada bivse Jugoslavije do danas, trgovati i saradjivati sa srpskim biznismenima ili, ne daj Boze, ljudima na vlasti, predstavljalo je tezak "zlocin". S druge strane, napraviti neki posao ili siriti biznis na Kosovu, bez te "saradnje", skoro je nemoguce. To najbolje znaju oni kojima su se na vrata, veoma cesto, "nacrtale" razne inspekcije, finansijska policija i policija.

Ko kaze da mir ne moze da se kupi? Bilo je i slucajeva kada su albanski biznismeni probleme resavali jednostavno - podmazivanjem. Javna je tajna, da su neki od vlasnika lokala mir od organa reda kupovali desetinama hiljada dinara. Od takvih suma dinara ili maraka, niko se ne "oslobadja" dobrovoljno.

Albanci sa Kosova, ma gde god ziveli, trenutno predstavljaju jedinstven svetski fenomen - "izdrzavaju" najmanje dve drzave. Srpskim drzavnim organima moraju da plate poreze i ostale dazbine, a moraju da izdvajaju i za drugu drzavu, iako je to placanje, u nacelu, na dobrovoljnoj osnovi.

Tu je i "treca drzava" - policija. Nositi, recimo, nemacke marke ili neku drugu stranu valutu po dzepovima, jednako je opasno kao kada vas neko uhvati kako kradete. To najbolje znaju oni koji, recimo, koriste usluge glavne autobuske stanice u Pristini, gde su, u prostorijama policije, vrlo cesto morali da prevrnu dzepove. I pored toga, nije redak slucaj da se kafanski cehovi izmiruju u stranoj valuti. O sitnim poklonima koji se daju saobracajcima i "saobracajcima", da ne govorimo.

Izuzimajuce iznimke, obican covek na Kosovu zivi vrlo tesko. Ipak, politika mu nije strana. Ne zato sto je voli ili nema drugih poslova. Po selima, recimo, on brine svoje brige, i preko BBC, Glasa Amerike, Dojce Velea... osluskuje sta rade oni "gore". Iz razgovora sa seljanima moze se zakljuciti, nakon onoga sto se dogadja(lo) u Albaniji, da su poprilicno razocarani. Berisi se pominje porodica (na toj lestvici Milosevic je uvek bio rangiran na veoma visokom mestu) sto na vreme nije napravio drzavu i (pravu) vojsku, a o onim "divljcima koji su oteli oruzje i pucaju nasumice" nemaju nijednu lepu rec. Mnogi od njih Rugovi daju za pravo sto narod nije poveo u - krvoprolice.

Cini se da, napokon, dolazi vreme da i "oni gore" odrade svoje. Albanski breg isprecio se pred Brezovicom, ali je tu Njujork. Iako je sasvim jasno da to nece biti, konacno resenje mnogi Albanci se nadaju da ce i tamo da bude kao u Dejtonu. Nadaju se da ce ih "u Njujorku lepo zatvoriti i drzati danima, dok se ne dogovore". Americi se na Kosovu veruje.

Bez srpsko-srpskog dijaloga

Ocekivanja od njujorskog skupa ne treba da se predimenzioniraju. Ovog puta, na teren ce istrcati druge postave. Prava borba ocekuje se tek kada Milosevic i Rugova budu usli u ring. Kakav ce biti ishod tog duela umnogome zavisi od ringovnog ali i od ostalih sudija.

Samo da se ne pregreju ili ih neko drugi 'oladi, recimo na izborima. Potezima, kao sto je bilo potpisivanje dogovora o normalizaciji skolstva na albanskom jeziku, mogu da odloze pocetak pravih razgovora. Ukoliko, medjutim, budu sve dogovore sprovodili kao taj o skolstvu, rizikuju da budu odstranjeni i iz klupa.

Samo od pocetka ove godine, ubijeno je 12 Albanaca, bilo je nekoliko zescih teroristickih napada, ubijenih i ranjenih policajaca i gradjana, pre desetak dana optuznice za terorizam podignute su protiv vise od 30 lica, velika kolicina oruzja u Albaniji je van kontrole, narodu moze da "pukne film"...