Branislava Alendar, saradnik Instituta za medjunarodnu politiku, o sansama SRJ za ulazak u EU

Mi smo sada na zacelju dugacke kolone "novih demokratija" koje zele prikljucak sa Evropskom unijom iz prostog razloga sto u nas jos nisu izvrsene promene koje bi nas cinile kompatibilnim partnerom. Osim toga ovde jos nisu potpuno razresene posledice nastale posle rata na tlu bivse SRJ

Jovan Radovanovic

Nema ni jednog politicara u SR Jugoslaviji, bilo da pripada vladajucim strukturama ili je u opoziciji, koji na pitanje sta je glavni spoljnopoliticki cilj njegove stranke nece odgovoriti: ulazak u Evropu, misleci pri tom na Evropsku uniju. Nije li nedavno stara-nova savezna vlada u parlamentu ponovo obnarodovala da je ulazak u Evropsku uniju bio i ostao njen prioritet, a koalicija "Zajedno" cak i odredila 2005. godinu kao datum prikljucenja SRJ EU, ukoliko osvoji vlast na predstojecim izborima?

Na poslednjoj sednici Saveta ministara EU odlozeno je odobravanje carinskih preferencijala na uvoz iz SRJ, kao sto se za povoljnija vremena odlaze i priprema mera koje bi omogucile izvesno ekonomsko partnerstvo nase zemlje sa ovom evropskom integracijom. Uslov je: demokratizacija Srbije, odnosno SRJ. Tacnije, iz Brisela porucuju kako ocekuju da ce predsednik Milosevic poceti da povlaci neophodne poteze u tom pravcu u najskorije vreme.

Tri kljucna uslova

- Uslovi da bi neko postao partner EU su poznati: to mora biti pravna i demokratska drzava sa trzisnom privredom. Ukoliko bilo koji od ovih elemenata izostane, onda je jasno da to nije "partner" sposoban da regularno komunicira sa Evropskom unijom.

Postoje i posebni uslovi kada su u pitanju zemlje istocne i centralne Evrope, koje u Evropskoj uniji nazivaju novim demokratijama, sadrzani u "beloj knjizi" i koji su precizno razradjeni u 23 tacke. To vazi i za nas, jer su tu jasno dati svi uslovi kako neko moze da postane partner EU u oblasti poljoprivrede, ekoloske zastite, ili na primer trgovine, sto znaci da koristi sve prednosti tzv. unutrasnjeg trzista EU.

Medjutim, vrlo je jasno poruceno "novim demokratijama" da nije dovoljno da napisu i usvoje zakone koji ce biti uskladjeni s propisima EU, ako oni ne prozimaju citavu drustvenu strukturu.

Sta to prakticno znaci?

- To znaci da mora drzavna administracija funkcionisati po tim novim zakonima. Znaci da mora prakticno i nesumnjivo stititi odnose regulisane tim zakonima, unapredjivati ih i dalje razvijati. Osim toga, zahteva se da se i sami gradjani, koji zavise od tih zakona, ponasaju u skladu sa tim propisima. To je ono sto u EU nazivaju potpunim "prozimanjem" citave drustvene strukture novim odnosima, koji onda ove drzave cine prihvatljivim za saradnju. Ali, ipak, moram ovom prilikom da naglasim da je prihvatanje nekoga za partnera ili ne, prvenstveno politicka odluka.

Neiskoriscene prednosti

- Mi smo sada na zacelju dugacke kolone "novih demokratija" koje zele prikljucak sa Evropskom unijom iz prostog razloga sto u nas jos nisu izvrsene promene koje bi nas cinile kompatibilnim partnerom. Osim toga, jos nisu potpuno razresene posledice nastale posle rata na tlu bivse SRJ.

Podsecam da smo svojevremeno imali nekoliko znacajnih prednosti u odnosu na ostale zemlje. Bili smo blize trzisnoj privredi nego bilo koja od zemalja istocne i centralne Evrope, bili smo nesvrstana zemlja u Evropi, izmedju istocnog i zapadnog bloka, imali dobre odnose i saradnju sa obe strane. Prilike su se promenile, ne postoji vise istocni blok, vec "nove demokratije" koje vec komuniciraju sa EU na novi nacin i to ce nas, nadam se, naterati da i mi sto pre nacinimo neophodne korake u tom pravcu.

Jedna racionalna politika bi iskoristila prednosti koje smo imali. Jer, ne bismo smeli da zaboravimo da smo imali neku vrstu trzisne privrede, zapoceli promene u pravcu stvaranja pravne pa i demokratske drzave. Na zalost, sve te promene su nekako bile polovicne i sada je neophodno napraviti taj krupni korak napred, kako bi artikulacija stvarnih promena i prozimanje citave drustvene strukture bili jasniji i dovoljno vidljivi da bismo bili proglaseni za kompatibilne partnere.

Cilj mora biti jasno definisan

- Svakako da oni postoje,vec sam govorila o postojanju neke vrste trzisne privrede, na primer. Zatim, neko ce mozda reci da je ovo pravna drzava, ali, znate, nije dovoljno da imate pristojno napisane zakone ako ih se ne pridrzavaju oni koji bi ih morali provoditi, itd. Onoga trenutka kada sve to bude postovano, kada svaki pojedinac bude zasticen shodno pravima koja mu garantuje Ustav, onda bi one promene koje treba da "prozmu" drustvenu strukturu ove zemlje mogle biti sagledane i od Evropske unije kao prihvatljive. Dotle, mi smo na nivou kompatibilnosti koja nije artikulisana u dovoljnoj meri da bi se s nivou EU procenila kao onaj nivo koji nas kvalifikuje za uspesnu saradnju.

Naravno, ne sme se smetnuti s uma da, kada je rec o nasoj zemlji, postoje pored politickih procena i bezbednosne, jer je ovo jos uvek trusno podrucje koje se tek sleze posle skoro zavrsenog rata pa, dakle, ne moze biti oznaceno kao podrucje potpune kompatibilnosti za saradnju. Imajuci u vidu da su se vrata otvorila Sloveniji, da se otvaraju za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, pretpostavljam da nece ostati zatvorena i za SR Jugoslaviju.

Svi mi znamo da je proces ulaska u evropsku integraciju vrlo tezak i slozen, ali moze ga i te kako olaksati jasno odredjivanje cilja. A mislim da cilj nije evazivan u onom smislu da "mi idemo u Evropu", jer to ne mora mnogo da znaci. Cilj nama mora biti: "Idemo u Evropu, jer hocemo da budemo u evropskoj arhitekturi na takvom mestu koje nam omogucava odredjeni nivo razvoja, zastitu i razvoj nase bioloske supstance, uklapanje u evropske i svetske tokove". Hocu da kazem sledece: ako imate jasne ciljeve, onda su ulozeni napori laksi, a napori na nasem putu priblizavanja Evropi ce biti veliki.

Evropska unija u poslednje vreme istice kao jedan od osnovnih preduslova moguceg buduceg uclanjivanja saradnju sa najblizim susedima, regionalno ekonomsko povezivanje?

- Da, Evropska unija u saradnji sa novim demokratijama podstice subregionalno povezivanje iz prostog razloga sto ona ne moze finansijski da izdrzi teret bilateralnih odnosa sa svim tim zemljama pojedinacno. Osim toga, u Uniji se smatra da je mnogo bolja praksa da se te zemlje medjusobnom saradnjom pripremaju i za saradnju na visem nivou kakva postoji u EU. Subregionalna saradnja je veoma prihvatljiva, najpre zato sto su susedi upuceni jedni na druge i obicno mogu dobro da saradjuju, osim ako ne postoje neke ideoloske ili politicke prepreke.

U nasem slucaju se radi o zemlji koja se raspala, ali u kojoj je postojalo nesto sto se zvalo jugoslovenskom drzavom, zatim jugoslovenskim trzistem koje je nesumnjivo funkcionisalo. Pretpostavlja se da bi obnavljanje tih veza islo relativno brzo. S druge strane, taj je prostor danas izdeljen granicama drzava-nacija, a drzave-nacije same po sebi imaju drugaciji pristup takvim vrstama integracija. One sada imaju svoja, razlicita unutrasnja ustrojstva, sopstvene, dakle posebne veze sa svetom. Vrlo ce se brzo postaviti pitanje zrelosti tih drzava za saradnju sa susedima i sa Evropskom unijom. Zrelost u ovom slucaju znaci i da nove drzave, bivse republike SFRJ, odista uspostave efikasnu saradnju, a ne da tu saradnju samo deklarativno proklamuju, ili da se ta saradnja zavrsava samo na politickom nivou.

Kakav bi oblik te saradnje, prema Vasem misljenju, mogao biti u ovom trenutku?

- Uverena sam da ta saradnja mora biti funkcionalna, bez cvrstih institucionalizovanih okvira i nadnacionalnih struktura, jer one u ovom, istorijski losem trenutku, u kojem jos postoje odredjeni medjusobni animoziteti, mogu samo da opterete medjusobne odnose. U Hrvatskoj se, na primer, odbija ta subregionalna saradnja iz politickog straha, a nema nikakvog razloga da se ne moze normalno putovati iz jedne u drugu nekadasnju republiku SFRJ, da se ne moze normalno trgovati, da ne postoje sve one veze koje inace postoje u citavoj Evropi.

Jer, ukoliko se ove zemlje medjusobno funkcionalno ne povezu, ostaje ozbiljna opasnost da ostanemo svi zajedno "crna rupa" u evropskoj mrezi razgranatih medjusobnih ekonomskih, kulturnih, pa i politickih odnosa. Mislim da je vitalno pitanje opstanka i razvoja svake od novonastalih drzava upravo ta prakticna, funkcionalna subregionalna saradnja koju treba otpoceti bez odlaganja.