Nedeljna, 6. april 1997.

Portret - Zak Klajn, prelazni administrator UN u Istocnoj Slavoniji

Zika Kljajic iz Stejt dipartmenta

Lokalnim izborima iduceg vikenda u Istocnoj Slavoniji Zak Klajn privodi kraju svoj mandat, koji od pocetka nije imao sanse da ne uspe. Ovaj vispreni, energicni i pricljivi 58-godisnji diplomata i rezervni general-major uspeo je izgleda da bar delu srpskog stanovnistva ulije poverenje da je ostanak moguc

Milan Bunjac
Aleksandar Djordjevic

Zak Klajn

Kada je pre godinu i po dana dosao na duznost prelaznog upravitelja UN u Istocnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, bilo je jasno da Zak Klajn ne moze doziveti neuspeh. Rezolucijom Saveta bezbednosti UN kojom je uspostavljen UNTAES jednostavno je definisano da je cilj misije demilitarizacija oblasti i njena reintegracija u ustavni, pravni i teritorijalni poredak Republike Hrvatske.

Naravno, vremenski veoma blisko iskustvo masovnog iseljevanja srpskog stanovnistva prvo iz zapadne Slavonije, a potom i Krajine, nagnalo je ne samo medije vec i politicare da ozbiljno pokrenu pitanje ostanka srpskog stanovnistva u jedinoj preostaloj "srpskoj enklavi pod zastitom UN" u Hrvatskoj.

Ponesen euforijom Dejtonskog sporazuma, javnog hrvatskog odustajanja od vojnog resenja u Istocnoj Slavoniji, dogovora Slobodana Milosevica i Franje Tudjmana u Dejtonu da se oblast "reintegrise" u Hrvatsku, Klajn je svojom pojavom i neposrednim stilom komunikacije uplasenom srpskom stanovnistvu u Sremsko-baranjskoj oblasti (SBO) poceo da uliva poverenje da nece morati da krene stopama svojih sunarodnika iz Knina, Benkovca, Okucana...

"Smatracu licnom uvredom i licnim neuspehom ako se i jedan Srbin bude iselio iz Istocne Slavonije", rekao je pre nesto vise od godinu dana Klajn u prvom intervjuu koji je dao "Nasoj Borbi" po stupanju na duznost. Godinu i nesto vise dana kasnije, Klajn je realista i hteo-ne-hteo prihvatio je cinjenicu da se Srbi iseljavaju i da - prvo pod okriljem noci, a sada i javno traktorima i kamionima prevoze stvari u Vojvodinu. Doduse, kako istice Klajn, oni se vracaju u svoje kuce, obradjuju imanja, ali to vise govori o tome da oni cekaju da vide sta ce se dogoditi nego sto pokazuje njihovu spremnost da zive pod hrvatskom vlascu.

Severnjaci i juznjaci

Kao istoricar po formalnom obrazovanju, Klajn je - opisujuci svoj zadatak u Istocnoj Slavoniji, a posebno stanje duha i kod Srba i kod Hrvata - voleo da poteze primer gradjanskog rata u Americi u kome je zivot izgubilo vise Amerikanaca nego u svim ratovima koje su SAD nakon njega vodile.

"Kada se rat zavrsio, niko nije bio ponizavan. Svi su morali da predaju oruzje, zadrzali su samo lovacke puske i pistolje i nastavili zivot tamo gde su stali pet godina ranije. Vreme je radilo za nas i vidite gde je sada Amerika. Odatle treba da se krene i ovde", ne propusta priliku da kaze Klajn.

U skladu sa surovom realnoscu je i podjednako surovo objasnjenje rada koje, pod uslovom da ostanu anonimni, daju visoki zvanicnici Klajnove misije: "O stanovnistvu se, na zalost, u rezoluciji nista ne govori. S tog, cisto tehnickog stanovista, uspeh misije je zagarantovan, jer ce teritorija, sa ljudima ili bez njih, biti reintegrisana i postati sastavni deo Hrvatske."

"Rezolucija UN je tako tesno skrojila mandat UNTAES - demilitarizacija, pa izbori, pa povlacenje - da nema sanse da se ova misija proglasi za neuspeh. Cini mi se da su inicijatori ovakve rezolucije imali u vidu lose iskustvo UNPROFOR i da nisu hteli da dozvole jos jednu blamazu", ocenjuje jedan predstavnik svetske organizacije koji je bio u sastavu obe misije.

Kadrovi od poverenja

Klajn je ogroman napor ulozio u ubedjivanje Hrvatske da donese Zakon o amnestiji koji ce biti prihvatljiv za Srbe i omoguciti ljudima da bez straha normalno zive i ne razmisljaju o iseljavanju. O spekulacijama da bi se predsednik SBO Goran Hadzic mogao naci van amnestije, Klajn je prosle godine u intervjuu "Nasoj Borbi" rekao: "Ne brinem se ja za Hadzica, vec za 99,99 odsto stanovnistva koje tamo zivi."

Da li u dogovoru sa predsednikom Srbije ili ne, kako tvrde dobro obavesteni lokalni politicki izvori, tek Klajn je uz pomoc Hadzica posmenjivao dobar deo stare rukovodece garniture - Milana Milanovica, potpisnika Erdutskog sporazuma i Slavka Dokmanovica, vukovarskog gradonacelnika.

Posle je igrao na kartu Borisava Drzajica, ali je ovaj insistirao da su Erdutski sporazum potpisale dve ravnopravne strane, tako da je Hadzic ponovo odradio svoj deo posla. Sadasnja ekipa sa Vojislavom Stanimirovicem na celu uziva poverenje i Klajna i Beograda, a ocenjuje se da je Klajn odigrao vaznu ulogu u ubedjivanju Slobodana Milosevica da je Stanimirovic pravi covek da vodi lokalne Srbe.

Klajn, vispreni, pricljivi 58-godisnji diplomata i rezervni general-major americkog vazduhoplovstva je po dolasku u Istocnu Slavoniju svoju misiju interpretirao kao nacin da se "narodu vrati dostojanstvo" i energijom i optimizmom koji je sirio oko sebe poceo narodu u oblasti da uliva poverenje da je ostanak moguc. Organizovao je seoske skupove na kojima je govorio i objasnjavao ciljeve misije i ubedjivao ljude da ne razmisljaju o iseljavanju jer im Erdutski sporazum i medjunarodna zajednica garantuju sva prava koja imaju drzavljani Hrvatske. To je prakticno pokazao "korak po korak" sporazumima kojima su hrvatska drzavna preduzeca preuzimala svoje bivse filijale u SBO, a svi Srbi koji su u tom trenutku bili zaposleni ostajali su na svojim mestima i dobijali plate istovetne hrvatskim kolegama na istim poslovima.

Medjutim, tamo gde je Klajn utrosio silnu energiju i mesece - pronalazenje stranih investitora - nije bilo rezultata. Osim nekoliko nevladinih, prvenstveno humanitarnih organizacija koje se bave rekonstrukcijom privatnih kuca, strani kapital ovamo nije usao u ozbiljnim kolicinama.

"Nije Klajn kriv zbog toga, vec zasicenost sveta ovim prostorom. Zapad ako investira, hoce da ulaze u Bosnu, jer tako stvara uslove za vracanje izbeglica koje su mu na ozbiljnom teretu", ocenjuje jedan zapadni zvanicnik.

Galbrajtov naslednik?

Klajn je dolaskom u Vukovar, svojom recitoscu, optimizmom, visprenoscu i energijom koju je ulozio u resavanje svakog problema na koji je naisao iznenadio veliki broj americkih diplomata angazovanih po raznim osnovima i u bivsoj Jugoslaviji.

"On je nekada bio klasicni birokrata, ne bas preterane inicijative, koji je cesto imao vise slicnosti s funkcionerima Pentagona nego Stejt dipartmenta", ocenjuje jedan americki diplomata, "prijatno iznenadjen" novim Klajnom.

Zbog toga ima sve vise spekulacija sta bi moglo biti sledece njegovo zaduzenje po isteku mandata UNTAES jula 1997. Prema jednoj, on lobira da nasledi odlazeceg Pitera Galbrajta u Zagrebu, jer bi ostao blizu svoje bivse misije, a steceno iskustvo i licno poznanstvo sa svim akterima bilo bi od koristi.

Prema drugoj, ponudjeno mu je ambasadorsko mesto u Sarajevu, ali ga je odbio jer se, kako kaze, ne slaze sa americkim programom "opremi i obuci" za vojsku Muslimansko-hrvatske federacije.

Treca varijanta jeste da puca na mesto u Parizu, jer je i sam rodom iz francuskog dela Alzasa, dok cetvrta - ambasador SAD u NATO - moze da ima uporiste u njegovoj karijeri (zavrsio prestizni Nacionalni ratni koledz i uglavnom se bavio vojnim tematikom u Stejt dipartmentu ili bio politicki savetnik u Sekretarijatu za odbranu). U Vukovar je dosao s mesta politickog savetnika komandanta americkih trupa u Evropi.

Ako bi se pravila lista Klajnovih zvanicnih uspeha, na njoj bi se nasli kopneni i plovni putevi i pruge koje je otvorio, otvaranje granicnog prelaza prema Madjarskoj koji i Srbi, ako imaju vazeci pasos i stave specijalne tablice UN na svoje automobile, mogu da koriste - uklanjanje minskih polja i mina iz Drave... Stanovnici oblasti, medjutim, kazu da je slaba vajda od svega toga, jer puteve koristi gotovo iskljucivo UNTAES ili strani novinari i ambasade, a najmanje oni kojima je to namenjeno da olaksa zivot.

Klajn je bio uspesniji u pokusajima da nekadasnje komsije ponovo spoji. Posle haoticnih samoinicijativnih sastanaka na granicnim prelazima, Klajn je, verovatno poveden primerom cuvene pijace "Arizona", na putu Brcko-Tuzla, otvorio slicnu "ustanovu" na nicijoj zemlji kod Klise nedaleko od Osijeka. Njemu je trgovina posluzila kao odlican paravan za obnavljanje ratom pokidanih veza, a narod je to tako i shvatio i povremeno je na pijaci bilo i po dvadesetak hiljada ljudi, koji su manje trgovali, a vise se druzili.

Zastitnik pravnog poretka, osjecko-baranjski zupan Branimir Glavas, posle nekoliko meseci je zabranio njen rad "zbog losih higijenskih uslova", ali je Klajn otisao pravo u Banske Dvore kod Franje Tudjmana. Klajn je od Tudjmana trazio i Glavasevu smenu jer remeti "proces povratka poverenja" i normalizaciju prilika u regionu sto bi sve moglo uticati na "proces reintegracije", ali se iz Zagreba u Vukovar vratio zadovoljan i sa dozvolom da "Zikina pijaca" nastavi s radom. Glavasa on i dalje povremeno koristi kao batinu za Hrvate kada trazi ustupke pominjuci njegovu ratnu reputaciju i neke dokumente koje, navodno, poseduju sudije u Hagu.

Tenkom na "mercedes"

Odlucnost i vojnicki bekgraund Klajn je pokazao prosle godine u sporu oko naftnog polja Djeletovci, koje je trebalo da predje u nadleznost hrvatske INE. Iako je o tome potpisan sporazum, paravojna jedinica "skorpioni" zabarikadirala se na polju i sprecila da ono pocne da radi.

"Pozovite ukrajinske tenkove da zgaze dva 'mercedesa' i ovi ce se pokupiti i otici", rekao je prema tvrdnjama ocevidaca Klajn gledajuci parking oko Djeletovaca.

Nijedan "mercedes" nije zgazen, a polje je posle dan-dva otvoreno. Diplomatski potez je sto je prva kolicina nafte preradjena u Pancevu i vracena na lokalne pumpe.

Jedna od zamerki koja se cesto upucuje na Klajnov racun iz lokalnih politickih i obicnih narodnih krugova je da previse kontaktira sa sefovima - Franjom Tudjmanom i Slobodanom Milosevicem - a manje sa lokalnim operativcima koji kontrolisu stvari na terenu. To medju obicnim svetom cija je sudbina sada u igri radja sumnju da se ponovo radi na realizaciji vec famoznih, naravno tajnih, dogovora dvojice predsednika u Karadjordjevu i Atini proslog leta. U Klajnovom slucaju objasnjenje je verovatno mnogo jednostavnije - shvatio je poznati uticaj ove dvojice na kadrovsko-politicku vrtesku i da bez njihovog "amin" malo sta moze da se ucini.

Iako je to pravilno procenio, Klajn - po misljenju nekih zapadnih zvanicnika koji duze od njega prate krizu u bivsoj Jugoslaviji - nije ulazio u otvorene klinceve sa Milosevicem i Tudjmanom, cak i kada su svi argumenti bili na njegovoj strani. Vise je voleo da ide linijom manjeg otpora i dobija sitnije ustupke koji bi mu olaksali sprovodjenje mandata, nego da se sukobljava i ne uradi nista. Na to je, po nekim misljenjima, uticala cinjenica da americka administracija nije stajala iza njega s tezinom kao u Bosni i da je on vise bio prepusten samom sebi i svom dosta solidnom uticaju u vrhu UN.

"Cini mi se da on nije dovoljno koristio iskustvo UNPROFOR u radu s Hrvatima. Podlegao je istoj atmosferi lakih obecanja koja Zagreb daje, a posle se ponasa kao da nista nije obecano. Za Klajna je UNPROFOR zabranjena rec, jer je to gubitnicka, neuspesna, propala misija koju sto pre treba zaboraviti. Verujem da je Klajn bio na celu UNPROFOR da se stvari ne bi tako neslavno okoncale i bas zato bi mu bilo korisno da zna vise o tome zasto je UNPROFOR zavrsio kako je zavrsio", zakljucuje jedan bivsi zvanicnik UN koji je godinama bio angazovan u bivsoj Jugoslaviji.

Zikino kolo

Zak Klajn se ubrzo po dolasku u Vukovar dosta brzo i dobro uklopio u lokalni mentalitet i kulinarske specijalitete i bio prekrsten u "Ziku Kljajica". Naucio je da igra kolo, sto je pokazao na jednoj proslavi, a omiljena kafana mu je "Tri vrse" u Vukovaru, gde romska muzika zna koji repertoar treba da svira za "Ziku".

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /