POSETA LIDERA DEMOKRATSKE OPOZICIJE SRBIJE VASINGTONU
Koalicija trazi podrsku SAD, SAD traze jedinstvo koalicije
Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" u Vasingtonu
Sinoc kasno lidere Koalicije primila Madlen Olbrajt. Kako je najavljeno,
gostima iz Beograda bice preneta, na najvisem diplomatskom nivou, poruka da
zajednistvo vodecih demokratskih snaga Srbije ne bi smelo da bude ugrozeno. Na
konferenciji za stampu u Nacionalnom pres klubu u Vasingtonu do izrazaja su
dosle razlike izmedju Draskovica i Djindjica
"Ako Milosevic ostane na vlasti u Beogradu, SAD nece biti u stanju da
povuku trupe iz Bosne 1998, kao sto je planirano. Srbija, kao najveca drzava iz
sastava bivse Jugoslavije, mora da bude demokratizovana pre nego sto bude bio
sproveden Dejtonski mirovni ugovor o Bosni" (Vuk Draskovic).
"SAD bi trebalo da pomognu demokratske reforme u Srbiji, sto nije samo
moralno pitanje, vec i pitanje stabilnosti u citavom nasem regionu. Posto znamo
da ljudi misle na poslovni nacin, recimo to onda tako da bi bilo mnogo jeftinije
ukoliko bi Amerika sad preduzela preventivne mere u vidu podrske demokratije u
Srbiji, nego da kasnije popravlja situaciju raznoraznim merama koje ce biti znatno
skuplje. U ovom periodu nismo videli jasnu americku podrsku demokratizaciji u
Srbiji. Videli smo dosta moralne i, povremeno, demagoske podrske" (Zoran
Djindjic).
"Tromesecne demonstracije u Beogradu i ostalim gradovima predstavljale su
pravo cudo. Ali, posle priznavanja rezultata opstinskih izbora, sad vise nema
nikakvih znakova da ce vlast u Srbiji ici dalje sa demokratizacijom. Prema tome,
oko toga vodice se glavna borba. Milosevic ce, ustavnim manevrom, isposlovati
sebi polozaj predsednika jugoslovenske federacije, tako da ovo predstavlja kriticnu
godinu za Srbiju. Ako se Milosevic zadrzi na vlasti, on ce se ostati permanetni
faktor nestabilnosti u regionu. Podrska SAD demokratskim snagama u Srbiji stoga
je od kljucnog znacaja. Dosad smo, medjutim, dobijali jedino moralnu podrsku i
puno divljenja za ovo sto radimo" (Vesna Pesic).
Do susreta americkog drzavnog sekretara Medlin Olbrajt sa liderima srpske
demokratske koalicije "Zajedno" doslo je sinoc negde pred ponoc po jugovremenu
(posle zatvaranja ovog izdanja "Nase Nedeljne Borbe"), ali - sve kad se sazme - to
su osnovne poruke s kojima su gosti iz Beograda dosli na glavni od svojih brojnih
jucerasnjih vasingtonskih razgovora. Njihove, napred citirane, uvodne poruke
prezentirane su americkoj javnosti prilikom susreta koje su Draskovic, Djindjic i
Pesiceva imali ovde sa novinarima i grupom eksperata za balkanska pitanja, s tim
sto ce sve to (kako nam je najavljeno) biti ponovljeno - izelaborirano i sa
potrebnim pratecim podacima - u razgovoru koji im je za kasno juce bio zakazan
iza zatvorenih stejdepartmentskih vrata prvo sa pomocnim drzavnog sekretara i
americkim izaslanikom za bivsu Jugoslaviju Dzonom Kornblumom, a potom i sa
njegovom odskorasnjom seficom Medlin Olbrajt.
Sto se, pak, tice americke strane, liderima koalicije "Zajedno" (sudeci prema
onome sto smo predhodno culi od spouksmena Nika Bernsa) spremljena je na
najvisem diplomatskom nivou SAD poruka da to zajednistvo vodecih
demokratskih snaga u demokratskoj opoziciji Srbije ne bi smelo da bude dovedeno
u opasnost da se pretvori - posle tromesecnog, pobedonosnog okapanja u ulicnim
demonstracijama - u puku parolu koja sve vise bledi na njihovoj zastavi.
"Susret sa liderima koalicije "Zajedno", drzavni sekretar iskoristice da
podvuce veoma snaznu podrsku koju SAD prizaju demokratskim promenama u
Srbiji. Jedino prihvatanjem medjunarodnih normi demokratije i ljudskih prava,
Srbija ce moci da zaume mesto u zajednici drzava. Za pozdravljanje je
sprovodjenje izbornih rezultata od 17. novembra, ali je zaljenje odsustvo
sprovodjenja od strane srpskih vlasti ostalih preporuka Gonzalesove komisije
OEBS, pre svega kad je rec o oslobadjanju medija, otvaranja dijaloga sa
opozicijom i reformama izbornog sistema" - rekao je tim povodom predstavnik
americke administracije, nagovestavajuci u razgovoru kod Olbrajtove "podrsku
naporima koalicije "Zajedno" i ostalih demokratskih snaga da izvuku Srbiju iz
corsokaka u koji ih je dovela sadasnja kriza i da otpocnu proces kojim ce se Srbija
razviti u modernu evropsku drzavu".
U razgovoru sa Kolbrumom i Olbrajtovom - prema najavama iz domacih
izvora - poseban akcenat bice stavljen na predstojeci srpsko-albanski susret u
Njujorku, uz pozdravljanje odluke gostiju iz Beograda da (kako je to ovde
shvaceno) ucestvuju u kompetnom sastavuna ovom skupu, koji se odrzava u
ponedeljak, utorak i sredu. "Mi smo porazeni cinjenicom da je vlada Srbije odbila
da ucetsvuje na ovoj konferenciji. To smatramo nesrecnim znakom da
Milosevicev rezim ne zeli da pokrene vazno pitanje polozaja Albanaca na Kosovu,
sto predstavlja glavnu smetnju za popravljanje odnosa izmedju SAD i Srbije" -
rekao je na tu temu Nik Berns, pri cemu je njemu i njegovim pretpostavljenima
ostalo da kasnije bude saopsteno da ce, od trojke njihovih beogradskih gostiju, na
pomenutim razgovorimau Njujorku ucestvovati samo Vesna Pesic.
Lideri koalicije "Zajedno" bili su juce na razgovoru u MMF, Svetskoj banci i
u Savetu za nacionalnu bezbednost, a sreli su se (odvojeno) i sa Ratkom
Knezevicem, sefom, u ostavci, ovdasnje Trgovinske misije Crne Gore.
Pre toga na jucerasnjoj konferenciji za stampu u vasingtonskom
Nacionalnom pres klubu, kao i na tribini koju su kasniji organizovali ovdasnji
Institut za mir i Nacionalna zaduzbina za demokratiju, dosle su do izrazaja
(javno i u potpunosti) nasoj javnosti vec poznate razlike izmedju Zorana Djindjica i
Vuka Draskovica kad je rec o predizbornoj strategiji koalicije "Zajedno" i,
uopste, o putevima za nastavljanje procesa demokratizacije Srbije koji je ova
opoziciona grupacija - uz sadejstvo studenata - zapocela tromosecnim
demonstracijama na ulicama Beograda i ostalih gradova u Srbiji.
Povod za ovu direktnu i javnu konfrontaciju misljenja opozicionih lidera
(koji su u Vasington dosli pod firmom koalicije "Zajedno") bilo je poznato i
medju njima sve spornije pitanje podrske vec u ovom trenutku Vuku Draskovicu
kao zajednickom kandidatu ovog dela demokratske opozicije na sledecim
predsednickim izborima u Srbiji.
Zoran Djindjic je i na ovoj vasingtonskoj tribini izbegao da se izjasni koliko
je lider Srpskog pokreta obnove prihvatljiv kao buduci zajednicki predsednicki
kandidat, ostajuci pri poznatom obrazlozenju da je za koaliciju "Zajedno"
neophodno da se prethodno izbori za deblokadu medija, promenu izbornog
sistema i obezbedjivanje medjunarodne kontrole - pre nego sto ce se izjasniti da li
uopste ulazi u izbornu trku, kao i ko ce je u toj trci zastupati.
"Da bismo se izborili za dobre izborne uslove, potrebna nam je podrska
svih demokratskih snaga u Srbiji. A, tu podrsku cemo dobiti ne za svoju
kandidaturu, nego samo ako se borimo za generalno regularne izborne uslove.
Tromesecni ulicni protest bio je uspesan zato sto ga je vecina ljudi shvatila kao
borbu za generalne demokratske principe, a ne samo za nasu izbornu pobedu. Mi
smo se izborili samo za jedan deo tih demokratskih principa, a to je da se
priznaju rezultati opstinskih izbora od 17. novembra. Ali, ta borba se mora
nastaviti dok ne obezbedimo i te druge postavljene principe. A, to znaci da se sa
studentima, javnoscu i svima ostalima nastavljamo da se borimo za te izborne
uslove. Ako imamo jednog kandidata, bilo ko da je on, mi ne mozemo da oko
njega okupimo sve te snage, jer bi time veliki broj ljudi stekao utisak da smo mi
vec odlucili da cemo ucestvovati na izborima i da ta nasa objavljena borba za
izvorne principe nije losa, ali da ona, zapravo, nije sustinska" - rekao je tim
povodom predsednik Demokratske stranke, naglasavajuci da na tom planu
ocekuje podrsku americke administracije.
Draskovic se danas u Vasingtonu javno i veoma ostro
usprotivio ovom Djindjicevom prilazu, ukazujuci da bi lideri
koalicije "Zajedno" trebalo da se drze svojih ranijih dogovora i
da se (uporedo sa isticanjem kandidata) bore za ispunjavanje
zahteva vezanih za demokratizaciju u Srbiji - naglasavajuci da za
demokratsku opoziciju kao poslednje sredstvo uvek postoji
mogucnost izvodjenja naroda na ulice - za slucaj da (kako je rekao)
Milosevic ne ispuni zahteve koje mu postavlja srpski narod,
podrzan kompletnom medjunarodnom zajednicom.
"Ja, takodje, nastojim da se poprave izborni uslovi, ali - za
razliku od g. Djindjica, koji brine samo o uslovima - ja nastojim i
da nas kandidat bude izabran. Sedam godina ja ne radim nista
drugo nego se borim za te demokratske uslove. Na politickoj
sceni Srbije niko to nije platio tako surovo kao ja...Armija i
komandanti moraju postojati, makar zemlja nikad ne bila u ratu.
Demokratska partija najavila je pocetak kampanje 10. maja, sto je,
ja mislim, kasno. Moramo krenuti ranije.Svi problemi moraju da
se resavaju istovremeno: mi se pripremamo za izbore, ali se
istovremeno pripremamo da ponovno obnovimo i pistaljke, i
trube i, mozda, jos ponesto" - rekao je tim povodom predsednik
SPO, objasnjavajuci prisutnim novinarima da je g. Djindjic "bio
malo neprecizan u svom izrazavanju".
Americki posmatraci juce su u Vasingtonu sa zabrinutoscu
pratili ova javna prepucavanja vodecih predstavnika koalicije
"Zajedno". Njihova je poruka da ce Sjedinjene Drzave podrzati samo
jedistvenu demokratsku opoziciju u Srbiji - i to je poruka na koju
ce Draskovic, Djindjic i Pesiceva sa sigurnoscu moci da
racunaju da ce je cuti i kasno nocas po jugovremenu u Stejt
dipartmentu, kad se budu sastali sa drzavnim sekretarom Medlin
Olbrajt.
Javna istupanja vodja srpske opozicije, inace, privukla su juce
veliku paznju domacih i inostranih novinara u Nacionalnom pres
klubu, kao i brojnih posetilaca tribine koju su organizovali
Institut za mir i Nacionalna zaduzbina za demokratiju. Medju
prisutnima na ova dva skupa, inace (ni za stolom za kojim su
sedeli gosti iz Beograda, niti medju publikom) juce nije bilo
jedino clana Glavnog odbora SPO Danice Draskovic, koja je sa
svojim muzem doputovala u cetvrtak u Vasington, da bi se potom
posvetila (kako nam je receno) svom "posebnom programu".
|