MESECNE ANALIZE I PROGNOZE INSTITUTA EKONOMSKIH NAUKA

Promena ponderacionog sistema potpuno je izmenila statisticku sliku - u martu se ocekuje rast proizvodnje od 15,3 odsto, a da zapravo nikakvog stvarnog rasta nema

Posle objavljivanja statistickih podataka o rastu proizvodnje u februaru vlast se obradovala bez razloga, a na isti nacin mogu se u svrhu politicke propagande iskoristiti i podaci za mart i naredna dva meseca. Prema desezoniranim podacima, medjutim, februarski rast proizvodnje iznosi samo 0,3 odsto i manji je od bilo kog rezultata iz drugog polugodista lane, izuzimajuci decembar. U sustini, od novembra prosle godine imamo opadajuci trend u industrijskoj proizvodnji, konstatuje se u MAP Instituta ekonomskih nauka.

Uvodjenje novog ponderacionog sistema, takodje, menja statisticku sliku. U martu se ocekuje, po osnovu sezonskog i kalendarskog faktora, rast - proizvodnje u odnosu na prethodni mesec od 15,3 odsto, odnosno njeno povecanje od 17,3 procenta prema istom mesecu prosle godine, a da istovremeno nije doslo ni do kakve stvarne promene u tendenciji. Stavise, objasnjava Stojan Stamenkovic, svako povecanje industrijske proizvodnje u martu manje od pomenutih 17 i po odsto, u stvari predstavlja njen pad, a to je bitno znati, jer su vec u javnost plasirane izjave zvanicnika da ce u ovom mesecu "veci" rast industrijske proizvodnje dostici drzavno planirane stope rasta od 14 odsto. "To je, u stvari, pesimisticka prognoza", naglasava Stamenkovic. I u aprilu i u maju ocekuju se, zbog pomenutih izmena, medjugodisnje stope rasta proizvodnje iznad 10 procenata, a moglo bi se opet dogoditi da se precuti da je glavni razlog tome izuzetno niska proslogodisnja osnovica.

Krajnji ishod tesko je prognozirati. Odobravanje preferencijala za nas izvoz u EU svakako bi korigovalo ocekivanja za izvoz, pa i samu industrijsku proizvodnju navise. Nasuprot tome, cinjenica je da se problem likvidnosti i nedostatka obrtnog kapitala u privredi stalno zaostrava i da se, izgleda, prinudno osetno redukuje deficit u spoljnotrgovinskog razmeni, sto sve zajedno navodi na suprotan zakljucak - na mogucnost da se ni sadasnji ritam proizvodnje nece moci odrzati, konstatuje se u MAP.

Dalje kretanje cena najdirektnije zavisi od toga dokle ce Centralna banka uspeti da odrzi kreditno-monetarnu politiku restriktivnom, odnosno kada ce se to ozbiljno sudariti sa narastajucim socijalnim tenzijama. Novcana masa je krajem februara bila za 338 miliona dinara manja nego krajem decembra lane, a posebno je redukovana gotovina, cak za 620 miliona dinara u odnosu na kraj prosle godine. Iz kretanja cena i kursa moze se zakljuciti da je restriktivna novcana politika nastavljena i u martu. Ima, medjutim, objasnjenja da se na ovaj nacin vrsi posredni pritisak na vlasnike deviza da ih konvertuju u dinare po sadasnjem nepovoljnom kursu.

Postojeci deficiti u javnoj potrosnji ne mogu se vise sakrivati, sadasnji ritam isplata penzija obecava da ce u celoj godini biti isplaceno samo oko osam i po penzija, a sve vise zaostaju i druge isplate budzetskim korisnicima. Strucnjaci Instituta ekonomskih nauka zato ponovo plediraju na donosenju kriznog programa za javnu potrosnju, kako bi se rashodi sistematski uskladili sa mogucim prihodima, umesto da se sredstva unutar javne potrosnje preraspodeljuju na jedan prilicno haotican nacin, a da se sa pojacanim oporezivanjem na kraju smanjuju prihodi.

Dr Milena Jovicic u svojoj analizi dosla je do zakljucka da su samo u industriji dve trecine zaposlenih, ili 67 odsto, odnosno oko 570 hiljada ljudi visak, s obzirom na sadasnju iskoriscenost kapaciteta, tempo proizvodnje i izvoza. Slicno je i u drugim delatnostima. Zato je, naglasava ona, potrebno da se zapocnu sveobuhvatne reforme, uskladjene sa najavljenim procesom privatizacije.

- Zvanicna strategija, da treba sacekati da se proizvodnja oporavi, i da je moguce da u ovoj strukturi privrede dodje do rasta proizvodnje i smanjivanja viskova zaposlenih, ocigledno "ne pije vodu". Neizbezan je proces strukturnog prilagodjavanja, svi sektori privrede moraju da se oslobode viskova zaposlenih, ali to nije moguce uciniti preko noci niti izolovano. Fazno otpustanje radnika valja sprovesti u periodu od tri do pet godina, ali praceno sa jasnim socijalnim programom i aktivnim programom zaposljavanja, uz privatizaciju. Iskustvo zemalja u tranziciji pokazuje da ove viskove moze da apsorbuje pre svega privatni sektor i mala i srednja preduzeca, sto treba i stimulisati. Umesto toga, vlast nudi demagoske parole o tome da cuva zaposlenost i velike sisteme, a u stvari ona samo pomaze da postojeca privredna struktura lagano odumire i da izgubljeno vreme uvecava poteskoce u njenom neizbeznom prilagodjavanju, naglasava mr Aleksandra Posarac.

B. Jager