INTERVJU: DR RAJKO TOMAS, PROFESOR NA EKONOMSKOM FAKULTETU U BANJALUCI I SAVETNIK PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRPSKE ZA EKONOMSKE POSLOVE

Svet vise ne zeli da kupuje mir u Bosni i Hercegovini

"Ako su narodi Bosne i Hercegovine nesposobni da uoce medjuzavisnost mira, obnove, razvoja i medjunarodne podrske, svijet se sigurno nece truditi da ih podmicuje kako bi bili mirni, kaze Tomas. Formalizovanje veza SRJ i RS ocajnicki postupak

Ljiljana Kovacevic

Dr Rajko Tomas je profesor na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci, a odnedavno i savetnik predsednika Republike Srpske za ekonomske poslove. Dr Tomas je clan i Stalnog komiteta za ekonomske poslove pri UNDP ciji je osnovni cilj sagledavanje ekonomskih problema na prostoru bivse Jugoslavije i iznalazenje nacina da novonastale drzave uhvate korak sa razvijenim zemljama Zapada. Povod za razgovor s dr Tomasem je ponovno odlaganje Donatorske konferencije za Bosnu i Hercegovinu.

Bosna mora pomoci sama sebi: Donatori na ivici strpljenja

NB: Donatorska konferencija za BiH ponovo je odgodjena. Gospodine Tomas, koliko je takav potez medjunarodne zajednice poguban, sa ekonomskog ali i socijalnog stanovista, po RS?

Tomas: Prvi kvartal 1997. vec je prosao, a Donatorska konferencija je odlozena drugi put. To ukazuje na dvije cinjenice: prvo, implementacija Dejtonskog sporazuma u Bosni i Hercegovini ne odvija se intenzitetom kojim su to predvidjali medjunarodni posrednici i drugo, svijet je vec pomalo umoran od Bosne. Ocito je da Bosna nije ekonomski atraktivna, te da niko ne zuri da ionako oskudni kapital izlaze velikim rizicima, dok je, u politickom smislu, sukob u Bosni vec dao najveci dio svog moguceg doprinosa politickom homogenizovanju vodece grupe nacija u medjunarodnoj zajednici.

Medjunarodnoj zajednici vise nije stalo da se odrzava Donatorska konferencija zbog interesa same medjunarodne zajednice, nego ocekuje da entiteti i BiH, koristeci mogucnosti sadrzane u Dejtonskom sporazumu, traze odrzavanje donatorske konferencije kao sastavni dio projekta obnove i razvoja. Ako entiteti i BiH ne izvrsavaju dio svojih obaveza iz Mirovnog sporazuma, medjunarodni posrednici zadrzavaju pravo da otkazu konferenciju donatora. U ovom slucaju do odlaganja je doslo jer nisu usvojeni zakoni iz paketa za "brzi pocetak".

Dakle, svijet vise ne zeli da obilatim donacijama kupuje mir u Bosni i Hercegovini. On zeli da uvjeri narode Bosne i Hercegovine da ce njihova aktivnost na razvoju i obnovi u uslovima stabilnog mira imati medjunarodnu finansijsku podrsku. Ako su narodi Bosne i Hercegovine nesposobni da uoce medjuzavisnost mira, obnove, razvoja i medjunarodne podrske, svijet se sigurno nece truditi da ih podmicuje kako bi bili mirni.

Svako odgadjanje donatorske konferencije umanjuje kredibilitet Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske i Federacije, u ocima donatora i umanjuje sanse da se planirana suma pomoci prikupi. Razumljivo je da se odgadjanjem Donatorske konferencije uskracuje novac neophodan za obnovu i razvoj, zbog cega se stanje u domacoj ekonomiji ne mijenja, ili cak i pogorsava, sto neminovno vodi ka rastu socijalnih i politickih protivrjecnosti. Zbog toga, odluku o odlaganju donatorske konferencije treba najozbiljnije shvatiti. Ako se Donatorska konferencija ne odrzi u naredna dva- tri mjeseca, malo je izvjesno da bi se mogla i odrzati do kraja godine. Bio bi to znak da Bosna ponovo tone u mrak i represiju.

Pitanje monetarnog suvereniteta ispolitizovano
NB: Osim politickih pitanja, Dejtonskim sporazumom odredjeni su i modaliteti funkcionisanja ekonomskog i monetarnog sistema RS. Centralna banka je osnov na kojem bi trebalo da pocivaju pomenuta dva sistema. Sta je u najkracem Centralna banka BiH i u kojoj meri ce ona omoguciti, ili osporiti, ekonomski i monetarni, pa, samim tim, i politicki suverenitet RS?
Tomas: Prema ustavnom rjesenju sadrzanom u Dejtonskom sporazumu, postoji Centralna banka Bosne i Hercegovine koja je jedina ovlascena za izdavanje novca i vodjenje monetarne politike na citavoj teritoriji Bosne i Hercegovine. Ona u prvih sest godina nece moci vrsiti kreditiranje na osnovu stampanja novca, te ce funkcionisati kao monetarni odbor, odnosno emitovace novac na osnovu pokrica u rezervnoj valuti. Uz to, kao politicki kompromis, moze se desiti da Centralna banka stampa dvije vrste banknota koje bi predstavljale gotov novac u opticaju u entitetima, s tim sto bi uslovi emitovanja, vrsenja funkcija i podloga emitovanja bili jedinstveni.
Medjutim, problem monetarnog suvereniteta se suvise politizuje i vec je u oba entiteta usao gotovo u fazu iracionalnog. On se nerijetko vezuje za nacionalni suverenitet i sve politicke protivrjecnosti Bosne i Hercegovine prenose se i na ovo podrucje. Cesto se cak monetarnom suverenitetu pridaje prevelik znacaj i sporovima oko njega nastoje se rijesiti drugi politicki problemi. Moderni uslovi privredjivanja za stabilno funkcionisanje ekonomije vise zahtjevaju stabilan novac nego apsolutni monetarni suverenitet koji pripada de fakto drzavnoj vlasti. Naravno, to ne znaci da jednostavno treba odustati od monetarnog suvereniteta, a pogotovu na nacin da se on prepusti drugoj strani kao sredstvo ekonomske majorizacije.

NB: Zbog cega je medjunarodna zajednica odrzavanje Donatorske konferencije uslovljavala donosenjem tzv. spornog paketa zakona na nivou BiH i da li to zakoni, osim sto regulisu odredjene segmente ekonomskog zivota u oba entiteta, imaju i dublje politicke konotacije?

Tomas: Zakoni o kojima je rijec predstavljaju neposredni oblik implementacije ustavnih odredbi iz Dejtonskog sporazuma. Kroz modele tih zakona medjunarodna zajednica zeli da testira spremnost vlasti entiteta da implementiraju ekonomski dio Sporazuma i da krenu putem izgradnje ekonomske osnove zivota u entitetima i u Bosni i Hercegovini.

Podsjetio bih da je rijec o tako znacajnim zakonima za ekonomski sistem uopste i implementaciju Dejtonskog sporazuma kao sto je Zakon o Centralnoj banci BiH, Zakon o spoljnjem dugu, Zakon o budzetu BiH, Zakon o spoljnjoj trgovini, te Zakon o carinskom sistemu i tarifama. Ako vlasti nisu spremne da prihvate zajednicko regulisanje navedenih oblasti ili ako su nesposobne da se usaglase, medjunarodna zajednica nece davati novac i preispitace svoju ulogu u Bosni.

Naravno, ona moze odabrati i varijantu trazenja drugih partnera za implementiranje Sporazuma tako sto nece finansijski i politicki podrzavati postojece vlasti, nego ce se orijentisati na pripremu drugih partnera kroz predstojece izbore, u jesen 1998.

U svakom slucaju, cijenu blokade u implementaciji Sporazuma platice najsiri slojevi stanovnistva koji zive u bijedi u oba entiteta.

Sigurno je da se kroz usaglasavanje zakona prelama sustina kompletnog nepovjerenja naroda u BiH.

"Vise bi me obradovao sporazum sa EU"
NB: RS je prirodno povezana sa SRJ, mada je Dejtonskim sporazumom ostala u BiH ciji je teritorijalni integritet priznala medjunarodna zajednica. Koliko je u ovom momentu, kada SRJ opterecuje spoljni zid sankcija, ali i lose stanje u privredi, pozeljno i realno cvrsce, zakonski regulisano, povezivanje u sferi ekonomije i monetarnog sistema?
Tomas: Bilo bi glupo i pomisliti da postoje Srbi s lijeve ili desne strane koji su protiv veza sa SRJ. Svi bismo bili srecni da do rata i raspada Jugoslavije nije ni doslo, ili, kad je vec doslo, da smo formirali jedinstvenu nacionalnu drzavu. Ali, nasa snaga i nasa mudrost dovela nas je tu gdje jesmo. Ako realno shvatimo to gdje jesmo, onda moramo biti mudri kako da pomognemo jedni drugima, a da ne potonemo zajedno. Ako smo braca, nama ne trebaju sporazumi jer izmedju nas tece bratski zivot koji je stariji od sporazuma.
Medjutim, mi formalizujemo nase veze da stvorimo privid velikih uspjeha, da podstaknemo velika ocekivanja od naseg zajednickog trzista, a svjesni smo da su to ocajnicki postupci, jer bogatstvo se ne povecava udruzivanjem siromaha. I do sada smo mi trgovali kao sto smo zapisali u Sporazumu, ali nismo dozivjeli prosperitet. Licno bih se vise obradovao da je takav sporazum potpisan sa Evropskom unijom, jer je za mene prirodno da Srbi i Srbi imaju dobre i svestrane odnose.
U ovom momentu RS je nadomak ukidanja spoljasnjeg zida sankcija i ona moze dobiti odredjenu podrsku za razvoj od svijeta, mada se iz dana u dan te sanse smanjuju. Na zalost, SRJ je jos uvijek daleko od skidanja spoljasnjeg zida sankcija. Zato je mudro pomoci RS da se priblizi svijetu, te da se preko nje ostvaruje dio interesa SRJ u medjunarodnoj ekonomiji.

NB: U RS je donesen Zakon o privatizaciji drzavnih preduzeca. Koliko je privatizacija u RS realna u ovom trenutku s obzirom na stanje u privredi i kolika je opasnost "korupcije" privatizacije?

Tomas: Privreda RS je opasana sa nekoliko zidova koji su prepreka uspjehu privatizacije, cak i kad bi se imao dobar model. Tu prije svega mislim na precutno zadrzavanje dobrog dijela sankcija, zatvorenost najkracih puteva prema Zapadu, teske posljedice rata i nedovoljno uredjen i nedovoljno stimulativan ekonomski sistem RS. Ponudjeni model privatizacije nije dovoljno atraktivan da dobije podrsku bilo koje znacajnije socijalne grupe, a uz to je nestimulativan i za privatne domace i inostrane investitore. Trenutno se vrse izmjene tog modela, ali meni se cini da se ne ide u dobrom pravcu, jer se zanemaruje niz otvorenih ekonomskih problema koji bi morali naci svoje mjesto u konceptu privatizacije kao kljucnom procesu novog ekonomskog sistema. Pri tome prvenstveno mislim na problem stare devizne stednje i na restrukturiranje banaka.

Sto se tice mogucnosti pojave razlicitih mahinacija oko privatizacije mislim da postoji velika opasnost od toga u RS. Treba imati na umu da najveci dio stanovnistva zivi u bijedi i nije u poziciji da razmislja kao preduzetnik ili rentijer.

Socijalna bijeda stanovnistva moze biti osnova za jeftin otkup prava u privatizaciji i to od ljudi koji nisu uvijek casno dolazili do svog kapitala, pogotovo u ratnim godinama.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /