ZAVRSEN CETVRTI SABOR JUGOSLOVENSKIH GRADJANA U INOSTRANSTVU - DAVALACA HUMANITARNE POMOCI

Nacionalni program za dijasporu?

Program, koji je najavio savezni premijer, omogucice institucionalnu saradnju sa Jugoslovenima u inostranstvu. Pomoc se prikuplja sve teze zbog sumnji "da je otisla na pravo mesto"

Na upravo zavrsenom Cetvrtom saboru jugoslovenskih gradjana u inostranstvu - davalaca humanitarne pomoci, najavljeno je da ce SR Jugoslavija uskoro imati nacionalni program koji ce se baviti ovim delom populacije. Taj program ce, po recima saveznog premijera Radoja Kontica "omoguciti institucionalnu saradnju sa nasim ljudima u dijaspori". Miroslav Ivanisevic, savezni ministar za rad, zdravstvo i socijalnu politiku najavio je formiranje saveta koji ce se starati o sprovodjenju buduceg nacionalnog plana.

Marke i dolari za Srbiju
Na Saboru su ponudjene konkretne ideje za pomoc Srbiji. Nikola Kasapinovic iz Svedske predlozio je da Srbija otvori poseban ziro-racun na koji bi iseljenici uplacivali deset maraka mesecno. "Za nas je to nista, a za Srbiju velika pomoc", obrazlozio je Kasapinovic. Pobornik slicne ideje bila je i Radmila Milentijevic, republicki ministar informisanja, koja je uz Misu Milosevica, predsednika Svetske srpske zajednice pre dve-tri godine promovisala akciju "dolar dnevno za Srbiju". Akcija ciji rezultati nikada nisu saopsteni potpuno je zaboravljena.

Na Saboru su se brojni predstavnici republickih i saveznih organa neprestano zahvaljivali "zemljacima, prijateljima, braci i sestrama" na dosadasnjim humanitarnim akcijama, ali i naglasavali potrebu da se pruzanje pomoci nastavi, i to, ako moze u sto sirem obimu. Iseljenici i gastarbajteri, njih preko 150 iz desetak zemalja sa svoje strane su obecavali da ce uciniti sve kako bi ispunili svoju "patriotsku" obavezu, ali su i ukazivali na brojne prepreke. Pored uobicajenih birokratskih, jugo-stranci su, isticuci da je njihova saradnja sa jugoslovenskim humanitarnim organizacijama izuzetno dobra, pominjali da ima nekih koji sumnjaju u humanizam pojedinih ovdasnjih institucija.

Blagoje Cvetkovic iz Nemacke primetio je da ce prikupljanje pomoci ici sve teze jer "nasi gradjani imaju malo dokaza da je pomoc otisla na pravo mesto". Cvetkovic je dodao da 80 procenata pomoci koju redovno dovozi obezbedjuju umesto Srba njegovi prijatelji Nemci.

U holu beogradskog hotela Jugoslavija, u kome je Sabor odrzan, vladala je opustena atmosfera, u kojoj su se radjale brojne ideje o tome kako pomoci otadzbini. Na improvizovanim standovima devizni Jugovici mogli su da kupe razne suvenire, rucne radove, kulturno se uzdignu uz Njegosa i guslarsku muziku, prigodna literarna izdanja, ali i naruce medicinske proizvode "Galenike" i upoznaju se sa privrednom ponudom pojedinih radnih organizacija. Zlu ne trebalo, mozda se odluce da patriotizam dokazu investiranjem u posustalu privredu otadzbine.

Ova politika ne vredi para
Mada su se cula brojna obecanja o bezrezervnoj pomoci Srbiji, bilo je i onih koji nesto drugacije i kriticnije misle. Tako, dr Lazar Milinovic iz Nemacke kaze da se jugoslovenski politicari sete iseljenika samo kada im trebaju pare. On tvrdi da je za dijasporu bolje da ih Beograd ostavi na miru. "Izvlacenja para od dijaspore za politiku koja se ovde vodi nema. Niko se od nasih u inostranstvu nije preko noci obogatio i zato se ni ne razbacujemo. Dijaspora moze mnogo da ucini, ali trazimo vise jedinstva medju Srbima u otadzbini", dodaje Milinovic, koji se nalazi na celu Nove Vizantije, organizacije koja finansijski pomaze 255 ratnih sirocadi iz Prijedora i Gradiske.

Humanitarna pomoc za ovu godinu verovatno ce drasticno pasti ne samo zbog lose ekonomske situacije u Nemackoj, vec i usled postizborne politicke netrpeljivosti u Srbiji, smatra Milinovic. "Mnogi od nas imaju decu koja u Jugoslaviji studiraju i pogodile su nas izjave o studentima kao petoj koloni", kaze Milinovic i dodaje: "Ako je Djindjic koji je u Nemackoj proveo pet-sest godina nemacki spijun, onda sam ja koji sam tamo proveo 30 godina pet-sest puta veci spijun od njega". Uz politicke zamerke jugoslovenskim institucijama, pre svega po pitanju odnosa sa Republikom Srpskom, iseljenici gastarbajteri imali su i primedbe na racun Zakona o drzavljanstvu, taksi i putarina. Iako su preovladavali osmesi i ljubaznost, ni pojedini domaci humanitarci nisu gostima ostajali duzni. "Pravimo od njih dobrotvore, a poneki nisu dali vise od 50 maraka pomoci."

Safeta Bisevac

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /