SKUPSTINA SRBIJE: PRIHVACEN ZAVRSNI RACUN BUDZETA SRBIJE ZA 1996. GODINU

Budzet je ostvaren sa 10,2 milijarde dinara (planirano 12 milijardi). Javna potrosnja ucestvovala sa 47,3 odsto "sto ohrabruje", kako je rekao Djordje Pavlovic. Penzionerima zakasnilo 10,5 penzija, a decji dodaci su "uvreda za korisnika", ocenio Bogoljub Trkulja. Glavnina para otisla za plate javnih sluzbi i MUP-a

Beograd, Beta. - Odbor Skupstine Srbije za finansije prihvatio je juce Predlog zakona o zavrsnom racunu Srbije za 1996. godinu, koji je bio planiran u visini od oko 12 milijardi, a ostvaren sa 10,2 milijarde dinara ili sa smanjenjem prihoda od oko 14,6 odsto. Pomocnik ministra za finansije Srbije Djordje Pavlovic je obrazlazuci zakon rekao da nije izvrsen rebalans budzeta i pored "velikih teskoca u prilivu planiranih sredstava". Pavlovic je ocenio da "ohrabruje" cinjenica da je javna potrosnja u drustvenom proizvodu ucestvovala sa "prihvatljivih i planiranih 47,3 odsto". On je, medjutim, dodao da su umanjen prihod i restriktivna budzetska politika uticali na visinu i dinamiku isplate penzija, naknada za deciji dodatak, popunu fondova za invalidsko-boracku zastitu i ostala izdvajanja u oblasti socijalne politike.

Djordje Pavlovic je rekao da su u prihodima budzeta najvise ucestvovali porezi na licna primanja gradjana (vise od 42 odsto), dok je "podbacio" priliv od poreza na promet i posebno od akciza, jer drzava svojim instrumentima nije uspela da savlada nekontrolisane tokove u sivoj ekonomiji.

Poslanik Demokratske stranke Bogoljub Trkulja je rekao da su, kao i ranije, Skupstina Srbije i taj Odbor "stavljeni pred svrsen cin", jer prakticno "moraju" da usvoje Zavrsni racun koji je i dalje ostao "sarena laza" za javnost. On je ocenio da ucesce javne potrosnje u budzetu "nije prikazano realno" i podsetio da su penzioneri u prosloj godini dobili samo 10,5 penzija i da im je drzava ostala duzna 825 miliona dinara. Deciji dodaci i ostale socijalne naknade ne samo da se isplacaju sa zakasnjenjem i do osam meseci vec objektivno, svojom visinom, predstavljaju "uvredu za korisnike, podvukao je Trkulja. On je trazio i odgovor, koji medjutim nije dobio, o sudbini budzetskog priliva za razvoj zeleznica od 663 miliona i za taksu na struju za finansiranje Radio-televizije Srbije od 409 miliona dinara.

Dugogodisnja praksa prezentiranja zavrsnih budzetskih racuna na usvajanje sa "friziranim, netacnim ili nepotpunim podacima, u kojima ostaje misterija gde se stvarno odlivaju sredstva", predstavlja "klip" u sistemu ozdravljenja monetarne politike i javne potrosnje, rekao je Trkulja agenciji Beta na kraju sednice Odbora Skupstine Srbije za finansije.