STA SE DOGADJA U REDOVIMA VLADAJUCIH STRANAKA

Moguce je formiranje neke nove stranke

"Nije iskljucena mogucnost da nezadovoljni tutorstvom JUL-a neki socijalisti osnuju novu partiju. Nezadovoljstvo unutar clanstva SPS-a siri se iz dana u dan i mnogi tvrdi sledbenici Miloseviceve politike nasli su se na vetrometini, zbunjeni, najpre, sistematskom predajom vlasti JUL-u, a potom rigidnim, neprimerenim, ponasanjem vladajuce koalicije prema gradjanskom protestu u Srbiji zbog kradje glasova na lokalnim izborima.

SPS zapravo vise i ne funkcionise kao partija, funkcionise samo njen vrh, pvoezan medjusobnim ucenama i interesima. Ta prica o spajanju SPS i JUL-a u neku trecu partiju samo je novo bacanje prasine u oci", istice, vidno uzbudjen, jedan od utemeljivaca vladajuce stranke Srbije, a koji je ispao iz "igre" najuzeg tima i koji zeli da ostane anoniman. "Oni ce, svakako, pokusati da spasu sto se spasti moze sprecavanjem medjusobne, nametnute, konkurencije izmedju SPS i JUL, uspostavljanjem njihvoe cvrsce organizacione strukture i jedinstva pred predstojece izbore."

Ako se ovom zapazanju pridoda nedavna izjava jednog od celnika beogradskih julovaca, Slobodana Cerovica, kako on, navodno, o mogucem fuzionisanju dve partije ne zna nista, ali bi mu bilo drago kada bi se "udruzile sve leve i patriotske snage", onda ima razloga za spekulacije na tu temu. Izgledno je da je dvopolno rukovodstvo postalo svesno raslojavanju i poljuljanog jedinstva unutar SPS-a, s jedne, ali i velikog antagonizma ne samo opozicione javnosti vec i dela clanstva SPS prema JUL-u, s druge strane.

Imajuci u vidu razloge jacanja JUL-a, u vreme naglog okretanja predsednika Srbije ka mirotvorstvu, a zarad pranja ratne biografije SP-a, sasvim je mogucno i razumljivo da vladajuca koalicija razmislja o nekim novim formama i formuli kako bi neutralisala postojece, sve ociglednije, slabosti koje nagrizaju partnerstvo SPS-JUL.

Sporazum sa Republikom Srpskom ma koliko tempiran kao dobar marketinski predizborni potez kojim bi trebalo da se pribave i simpatije poprilicno zaboravljenih i zapostavljenih "patriota" nije dovoljan ukoliko se ne spreci osipanje poverenja medju koalicionim partnerima i ne uspostavi cvrsce jedinstvo medju njima.

Rizik od gubljenja vlasti je velik, ali jos uvek je velika i Miloseviceva licna harizma i on ce uraditi sve da zadrzi licni prestiz, makar i po cenu brisanja sa registra pobednicke partije, kako je to vec jednom uradio kolektivnim presvlacenjem Saveza komunista Srbije u Socijalisticku partiju Srbije. I govorkanja o predstojecim cistkama nepodobnih, deo je iste price. Prebacivanje, medjutim, Zorana Sokolovica u saveznu drzavu, govori nedvosmisleno ko je Milosevicev favorit i covek od poverenja i na kakav karakter vlasti, kojoj je temelj policija, i dalje racuna.

G. Susa