Cetvrtak, 3. april 1997.

AMERICKA PLATFORMA ZA SUSRET SA LIDERIMA KOALICIJE "ZAJEDNO"

Moguca i finansijska podrska

Nacelno je izrazena dobra volja i spremnost domacina da, preko aosicijacije glavnih gradova zemalja iz sastava Svetske banke, pronadje nacin za pomoc gradskim vlastima u Beogradu

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Jedan sagovornik iz Stejt dipartmenta rekao nam je, polusaleci se, da se nada da nema nikakve simbolike u tome sto lideri opozicione srpske demokratske koalicije "Zajedno" nece danas zajedno doputovati u Vasington. Taj logisticki detalj objasnjava se, naravno, cinjenicom da predsednik Demokratske stranke Zoran Djindjic boravi ovih dana u poseti Svedskoj i Holandiji, odakle ce danas popodne doleteti u Ameriku, dok Vuk i Danica Draskovic (SPO), Vesna Pesic (Gradjanski savez) i Milorad Perisic (Demokratska stranka) stizu iz Beograda u razlicito vreme i razlicitim avionskim vezama. Amerikanci, medjutim, nisu jedini koji postavljaju to pitanje, tim pre, sto ce beogradska trojka krenuti razlicitim pravcima i u subotu iz Vasingtona, posto je najavljeno da ce se Draskovic i Pesiceva pojaviti od ponedeljka za njujorskim okruglim stolom posvecenim problemu Kosova.

Posto je najveci deo kongresmena i senatora van Vasingtona (Kongres zbog uskrsnje pauze ne zaseda do pocetka iduce nedelje), sutrasnji popodnevni prijem kod drzavnog sekretara Medlin Olbrajt bice za predvodnike koalicije "Zajedno" apsolutno dominantan dogadjaj u ovoj jednom vec odlozenoj kratkoj poseti Vasingtonu. Nepotvrdjene informacije najavljuju da bi gradonacelnik Djindjic, a mozda i ostali, trebalo sutra da se pojave i u sedistu ovdasnjih vodecih medjunarodnih finansijskih institucija, gde im je otvorio prolaz princ Aleksandar Karadjordjevic (pre dve nedelje, u susretu sa direktorom Svetske banke Dzimom Volfensonom).

Na tom terenu postoji odredjena mogucnost za uspostavljanje saradnje Beograda sa asocijacijom glavnih gradova zemalja iz sastava Svetske banke. I ta kombinacija je, medjutim, u inicijalnoj fazi koja zasad ne ide dalje od upoznavanja i prvog razgovora sa Djindjicem, sa nacelno izrazenom dobrom voljom i spremnoscu domacina da se pronadje nacin za pomoc demokratskoj prestonicnoj vlasti u zemlji koja je - kao sto je poznato - sebe lisila statusa clana Svetske banke, MMF i ostalih kljucnih medjunarodnih organizacija.

- U Stejt dipartmentu ce, medjutim, biti drugacije. Sutrasnji susret lidera demokratske opozicije sa drzavnim sekretarom Medlin Olbrajt (u 16,30 po ovdasnjem vremenu) predstavlja nedvosmislenu uvodnu poruku o poziciji SAD u odnosu na tekucu politicku konfrontaciju u Srbiji, pri cemu ce konkretni detalji iz te poruke biti poznati posle razgovora za koji se u Vasingtonu kaze da ga americka administracija ocekuje sa interesovanjem, kao priliku za upoznavanje sa tokovima demokratizacije Srbije koju je medjunarodna zajednica (preko Gonsalesove komije OEBS) "preporucila" vlastima u Beogradu kao jedan od glavnih preduslova za vracanje u porodicu naroda.

Draskovic: Trazicemo ukidanje sankcija

Beograd, Beta. - "Trazicemo ukidanje svih sankcija SR Jugoslaviji i njeno vracanje u clanstvo svih medjunarodnih organizacija", rekao je agenciji Beta predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Draskovic pred jutrosnji odlazak u Vasington. On je rekao da ce u razgovoru sa drzavnim sekretarom SAD Medlin Olbrajt istaci da predsednik Srbije Slobodan Milosevic i njegov rezim nisu zasluzili ukidanje sankcija, ali da srpski narod jeste, i da je neprihvatljivo kaznjavati ceo narod zbog jednog coveka ili nekoliko desetina ljudi.

"Pomoc demokratskim snagama i narodu Srbije slabi Milosevicev rezim, a nikako ga ne jaca", ocenio je Draskovic. On je dodao da ce lideri koalicije "Zajedno" upoznati americkog drzavnog sekretara i sa svojim unutrasnjim i spoljnopolitickim programom.

Draskovic je rekao da ce americke sagovornike obavestiti da je koalicija "Zajedno" predlozila okrugli sto parlamentarnih stranaka u Skupstini Srbije, u skladu sa izvestajem OEBS, ali da Milosevic taj predlog "na zalost ignorise, iako je Gonsalesov izvestaj prihvatio u celini".

Djindjic, Draskovic i Pesiceva cuce, verovatno, na tu temu od Olbrajtove i poznatu ovdasnju parolu da Amerika "podrzava demokratske procese, a ne pojedince", kao i da se politika SAD zasniva na odnosima "sa drzavama, a ne sa njihovim predstavnicima". Na beogradskom trilingu je da sto pre i sto bolje shvati i prihvati tu poruku koja je i ranije stizala do njih, kao i da, istovremeno, na pravi nacin iskoristi svoj postojeci vasingtonski kapital koji joj je stigao na talasu tromesecnih ulicnih demonstracija i koji se manifestuje, pored ostalog, i ovim drugim susretom sa sefom americke diplomatije u periodu od cetiri meseca (pre toga, u jeku protesta zbog kradje na opstinskim izborima u Srbiji, Voren Kristofer razgovarao je u Zenevi sa vodjima koalicije "Zajedno"). Vasington je, u medjuvremenu, zamrzao sve kontakte sa Milosevicem, pojacavajuci istovremeno pritisak na beogradsku vlast - "spoljnim zidom" sankcija i ostalim poostrenim merama medjunarodne izolacije - da se otvori dijalog sa opozicijom, oslobode mediji i koriguje izborni zakon na nacin koji ce omoguciti ravnopravnu trku svih kandidata i demokratsko izjasnjavanje za buduceg predsednika i poslanike Skupstine Srbije.

Vasingtonska lista zahteva za Milosevica poklapa se sa onim sto traze beogradski gosti Medlin Olbrajt, tako da se sa prilicno sigurnosti moze racunati da ce oni posle sutrasnjih razgovora moci da obznane da su na tom terenu dobili punu podrsku americke administracije. Razgovor u Vasingtonu, medjutim, donosi priliku za razjasnjavanje pozicije i oko nekih drugih vaznih pitanja. U poruci Beloj kuci - koju su 29. novembra prosle godine napisali i potpisali u ime koalicije "Zajedno" - Vuk Draskovic, Zoran Djindjic i Vesna Pesic izjasnili su se, pored ostalog, da u potpunosti prihvataju sve poznate zahteve medjunarodne zajednice (predvodjene SAD) oko uspostavljanja ravnopravnog statusa albanskom stanovnistvu na Kosovu, saradnje Jugoslavije sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine, kao i oko doslednog sprovodjenja Dejtonskog mirovnog ugovora i normalizovanja odnosa sa svim drzavama nastalim posle raspada SFRJ.

Gosti iz Beograda mogu sa sigurnoscu da racunaju da ce tim temama biti posveceno gro pitanja koja ih sutra popodne ocekuju u Stejt dipartmentu. Americka administracija, sa svoje strane, u ovom trenutku primetno je uzdrzana u iscekivanju njihovog (usaglasenog?) odgovora na ova pitanja.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /