OKRUGLI STO O PRIVATIZACIJI NA UNIVERZITETU "BRACA KARIC"

Zakon visoko favorizuje i do sada razmazenu grupu - radnike u drzavnim i drustvenim preduzecima. U privatizaciji su "kaznjeni" gradjani, mozda i zato sto su najvise ucestvovali u setnjama zbog kradje izbora

Nemamo vremena za polupoduhvate, kakav je u stvari novi zakon o privatizaciji, koji je ustolicio anahronu svojinu, a trebalo je da bude iskoriscen za popravljanje nepovoljnog imidza zemlje u svetu, tako sto ce potvrditi da ce upravo privatizacija biti nas bazicni sistem privredjivanja.

Ponudjena je "komplikovana i umuljana prica", u kojoj privatizacija nije obavezna. Ilustrativna je anegdota iz ceskog iskustva, mada je u toj zemlji postojao visok konsenzus oko privatizacije, prema kojoj je u jednom trenutku Vaclav Klaus bio primoran da u zamak blizu Praga zatvori direktore 120 tamosnjih preduzeca, koji su kasnili sa privatizacijom, i obaveze ih takvom prinudom da posao zavrse, objasnio je dr Bozidar Djelic, strucnjak koji je ucestvovao u procesu privatizacije u Poljskoj i Rusiji, na Okruglom stolu, organizovanom na ovu temu na Univerzitetu "Braca Karic".

Prema poljskom iskustvu cetiri i po godine se "mrcvario program privatizacije" i nije se desilo da su radnici bili privuceni da udju u igru, da bi se na kraju proces morao obavezati i orociti. Uz ovo dr Djelic podseca, da nema nijedne zemlje u tranziciji koja na kraju nije dosla na besplatnu podelu imovine stanovnistvu. To su morali da urade i oni koji na pocetku nisu hteli takav model privatizacije, a cak i Svetska banka, koja isprva, takodje, nije bila naklonjena ovakvim resenjima, spoznavsi objektivnu situaciju u tim zemljama, promenila je misljenje. Jedan poljski ministar je celu stvar objasnio na sledeci nacin: mi treba da podelimo nesto sto nikome ne pripada, po nepoznatoj ceni, ljudima koji nemaju novca.

U Rumuniji je svakim mesecom opadala vera ljudi u program privatizacije, jer su u rukama imali papire koje nisu mogli da prodaju i koji su im sve manje znacili, objasnjava dr Djelic. Po njegovom misljenju predlog naseg zakona je takav da ce ponoviti sve ove greske, on predstavlja neupotrebljiv program sa izglednim haosom, jer se ne zna kada ce koje preduzece uci u privatizaciju i okoncati je, a u svakom stavu zakona se vidi nedovoljno poverenje u trziste. Potpuno je neregulisan promet deonica na trzistu kapitala, nisu predvidjeni specijalizovani privatizacioni fondovi i nije jasno kako ce se spreciti da novac od privatizacije, a on svakako nece biti veliki, ne zavrsi u tekucoj potrosnji, umesto da se sa njim pogase dugorocni dugovi drzave, kakvi su oni prema deviznim stedisama, istice dr Djelic.

Zakon visoko favorizuje i do sada razmazenu grupu, odnosno radnike u drusvenim i drzavnim preduzecima i pitanje je mere do koje je u tome trebalo ici, smatra dr Miodrag Zec. Izostao je gradjanski princip, a kratkih rukava su, po njegovom misljenju, ostali svi poverioci van drustvene privrede - recimo devizne stedise, kojima se nudi "ubudjali pekmez koji je ostao u spajzu".

Kroz poklone i popuste zakonodavac se opredelio da forsira one koji su mu i ranije bili najblizi srcu, konstatuje dr Ljubomir Madjar i mozda je tek slucajnost, ali to su najmanje oni koji su ucestvovali u setnjama zbog kradje izbora, pa tako privilegovan u privatizaciji nije gradjanski i emancipatorski element, vec onaj koji je osvedocio svoju konzervativnost. Iskljucivanjem velikog broja subjekata koncept zakona je izrazito nepravedan, a preferira vulgarnu teoriju radne vrednosti. Istovremeno pokusaj privatizacije, kada nisu osigurani osnovni uslovi za privatno vlasnistvo, nije moguc. Danas ljudi na tri puskometa obilaze banke, stednje nema, nema ni investicija, a svedoci smo opsteg osiromasenja. Formalizacija privatnog vlasnistva ne moze dati rezultate u drzavi gde je tako upropasceno poverenje u samu drzavu i njene, posebno finansijske institucije. To ce iskompromitovati privatizaciju i "sreca je" sto se nece ni dogoditi ono sto zakon predvidja. Besplatno ce biti podeljene akcije privilegovanima, a kad dodje do "tvrde love" za otplatu ostatka, nje nece biti i sve ce se zavrsiti na poklonu, kaze dr Madjar.

I dr Bosko Mijatovic predvidja takav krajnji ishod, zbog cega ce polovina kapitala zavrsiti u rukama zaposlenih, a druga u drzavnom vlasnistvu. Takva situacija ce samo odloziti stvaranje finansijskog trzista i konzervirace postojecu strukturu privrede. Model potvrdjuje odsustvo reformske orijentacije srpske vlade, jer lici na nameru da se reformisemo, a da se nista ne promeni. Zakon je motivisan predizbornim razlozima, bolje receno, da u izbornoj godini padnu veliki popusti i pokloni, kaze dr Mijatovic.

Postoji opasnost da neke firme nece hteti ni zaposleni, jer su svesni loseg stanja svojih preduzeca. Ili, neka dobra drustvena preduzeca nece se odluciti da udju u privatizaciju, ali ce zaposleni u njima biti zainteresovani za akcije drugih - po principu "svoje ne dam, tudje hocu". Za akcije PTT-a sigurno ce postojati interes. Kada ce se, na primer, privatizovati naftna industrija? Mozda ce se vlada na to odluciti tek kroz nekoliko godina. Sve to ce stvoriti krajnje haoticnu situaciju sa svim negativnim posledicama, konstatuje mr Aleksandra Posarac.

B. Jager