LICNOSTI U VESTIMA: VEZLI KLARK, NOVI KOMANDANT NATO U EVROPI

Operacija u kojoj ce Klarkova uloga veterana iz Dejtona i direktno poznavanje problematike na terenu biti od najvece koristi je predvidjeno povlacenje Stabilizacionih snaga (SFOR) iz Bosne sredinom iduce godine.

Aleksandar Djordjevic

Vezli Klark

Izbor americkog predsednika Bila Klintona da general Vezli Klark preuzme komandu nad saveznickim snagama NATO i americkim kontingentom u Evropi, predstavlja nastavak doslednog zalaganja SAD da se vojni vrh intelektualizuje, a istaknuti polozaji dodeljuju "politicarima i diplomatama u uniformi" pre nego oficirima klasicnog kova.

Dzordz DZulvan, aktuelni komandant alijanse ce, ako ove tendencije budu nastavljene, ostati zabelezen kao poslednji klasicni, doduse duhoviti, "trupas" - koji, kako kazu americki oficiri u Bosni, ume iz smeha da predje u ozbiljnu, pravu vojnicku galamu ako stvari treba dovesti u red - kome je poslo za rukom da dogura do ovog prestiznog polozaja.

"Klark nije momak sa blatom na cizmama kao Dzulvan", kaze prema agenciji Rojter jedan americki oficir. "On je intelektualac. On nema obicaj da bilo koga tapse po ledjima, ali ga vojska voli."

Licnost i obrazovni profil 52-godisnjeg Klarka, ciji izbor prvo treba da potvrdi Komitet za odbrambene poslove americkog Senata (u ovom slucaju puka formalnost), ali i - sto je mnogo vaznije - Savet NATO u kome su predstavnici svih 16 zemalja clanica, moglo bi se reci da predstavlja jasnu smernicu u kom pravcu ce se kretati alijansa u godinama pod Klarkovom komandom.

Diplomac sa elitne americke vojne akademije Vest Point i postdiplomac iz politickih nauka, filozofije i ekonomije sa Oksforda, koji uz to govori ruski, morace da sve ove titule pretoci u praksu kada se bude suocio sa reformom alijanse u posthladnoratovskoj Evropi. Pred NATO je sredinom ove godine odluka da se prosiri za tri bivse clanice Varsavskog ugovora - Poljska, Ceska i Madjarska su najjaci kandidati - i odluci kako ce izaci na kraj sa odlucnim ruskim otporom ovoj nameri.

Operacija u kojoj ce Klarkova uloga veterana iz Dejtona i direktno poznavanje problematike na terenu biti od najvece koristi je predvidjeno povlacenje Stabilizacionih snaga (SFOR) iz Bosne sredinom iduce godine.

Iz, simbolicno receno, stolice u koju je, kao zapovednik cuvene operacije iskrcavanja na Normandiju u junu 1944. prvi seo general i potonji americki predsednik Dvajt Ajzenhauer, Klark ce sto pre morati da istera na cistac spor sa Francuskom oko komande nad Juznim krilom alijanse. Pariz u kabinetu u Napulju vidi prvenstveno svog generala ili admirala, ili u svakom slucaju Evropljanina, dok Amerikanci to mesto ljubomorno i po tradiciji drze za sebe. Za Vasington je za sada vaznije to sto se iz Italije komanduje Sestom flotom u Mediteranu, nego sto bi se Francuska, ako dobije ovaj polozaj, posle 30 godina vratila u vojne institucije zapadnog saveza.

Bez obzira sto je po americkim standardima suvise mlad da bi vec nosio cetiri generalske zvezdice - drugi po visini cin u oruzanim snagama SAD - pod Klarkom ce, pored najvece vojne moci na svetu, biti oko 117.000 americkih vojnika u Evropi i zapovednistvo nad svim vojnim operacijama na Starom kontinentu i u Africi.

Klark bi ovog leta u stab NATO u Monsu u Belgiji trebalo da dodje sa mesta komandanta Juzne komande oruzanih snaga SAD locirane u Panami, odakle se kontrolise Centralna i Juzna Amerika. Slucajnost ili ne, tek s ovog mesta je za zapovednika NATO otisao Dzulvan, a pre njega i DZon Galvin (1985-1987). Klark je u tridesetogodisnjoj vojnoj karijeri bio sef Nacionalnog centra za obuku u Fort Levenvortu, Kanzas i direktor za strategiju i politiku pri Zdruzenom generalstabu. Ucesce u Vijetnamu donelo mu je Bronzanu i Srebrnu zvezdu, a evropsko trupno iskustvo stekao je sluzbom u oklopnim i mehanizovanim jedinicama u Nemackoj i komandom Prve oklopne divizije, koja je do kraja prosle godine, pod generalom Vilijemom Nesom, bila u Bosni.

Klark pripada mladjoj generaciji oficira koja je nakon vijetnamske katastrofe pretvorila americku armiju iz regrutske u profesionalnu i dala najveci doprinos u uvodjenju visoko razvijene tehnologije, kako bi se nadomestio manjak ljudstva.

Iako rodom iz Cikaga, Klark je zemljak - i vrsnjak - Bila Klintona, ali se sa predsednikom nije poznavao ni u Arkanzasu gde je odrastao, niti na Oksfordu koji su obojica pohadjali, doduse u razlicita vremena. Upoznali su se tek kada je Klinton bio guverner, a Klark dosao u posetu roditeljima.