Sreda, 2. april 1997.

ALBANSKI PREMIJER BASKIM FINO SASTAO SE SA VODJAMA POBUNJENIKA

Tajna policija - raspustena

Tirana, Rim, Rojter, FoNet. - Albanski premijer Baskim Fino otputovao je juce na jug zemlje, po prvi put otkako su, proslog meseca, pobunjenici preuzeli kontrolu nad ovim regionom i, sastavsi se sa njihovim vodjama, saopstio da ozloglasena albanska tajna policija Sik - vise ne postoji.

Na sastanku sa predstavnicima legalnih vlasti i pobunjenika u Djirokastri Fino je rekao da su se predsednik Berisa i on, pre tri dana, sastali sa sefom i zamenikom sefa tajne polciije, Baskimom Gazidedeom i Bujarom Ramom i formalno prihvatili njihove ostavke. Kako navode lokalni novinari, Fino je kazao da je ministar finansija Arben Malaj, koji je sa njim bio u Djirokastri, u ponedeljak blokirao sve fondove za ozloglasenu tajnu policiju u crnim koznim jaknama. "Stvoricemo novu obavestajnu sluzbu, sa novim likom. Svako ko se od sada predstavi kao pripadnik Sik - laze", dodao je Fino. Gazidedeova ostavka jedan je od glavnih zahteva pobunjenika koji su pocetkom marta osvojili jug Albanije. Po dolasku u Djirokastru, pobunjenicko uporiste na 30 km od granice sa Grckom, gde su ga docekali predstavnici "novih pobunjenickih vlasti" masuci oruzjem, Fino je novinarima rekao da je dosao kako bi se "sastao sa legalnim predstavnicima lokalnih vlasti i javnog poretka". Ali, po recima novinara, nakon desetominutnog sastanka sa predstavnicima legalne vlasti, iza zatvorenih vrata, premijer i legalno izabrani funkcioneri presli su u drugu salu gde su se u diskusiju ukljucili i lideri pobunjenika i predstavnici Komiteta za nacionalni spas. "Zahvaljujem komitetima za spas na ulozi koju su odigrali u trenucima paralize lokalnih vlasti. Ali, zeleo bih da bude jasno da se bez obnove legalnih institucija ne mogu vratiti red i mir, niti odzrati opsti izbori", kazao je Fino pred ovim prosirenim skupom.

U isto vreme, dok je Rim nastavljao sa pripremama za slanje multinacionalnih snaga, tim eksperata UN za humanitarna pitanja, koji je sedam dana boravio u Tirani, saopstio je juce da se oko 400.000 Albanaca nalazi na rubu gladi i da ce se zaloziti da raspodela humanitarne pomoci, koja vec stize u zemlju, pocne i pre njihovog dolaska. Na konferenciji za stampu, na kraju misije, eksperti UN ocenili su da "zemlja trenutno nije suocena sa humanitarnom krizom, ali da ima hitne humanitarne potrebe".

Berisa blokirao Zakon o amnestiji

Tirana, Beta-AFP. - Predsednik Albanije Sali Berisa blokirao je u parlamentu Zakon o opstoj amnestiji, uz ocenu da taj zakon ne treba da se primenjuje na lica optuzena za zlocine protiv covecnosti i na bivse komunisticke rukovodioce. Kabinet predsednika saopstio je preksinoc da taj zakon "potcenjuje opasnost od genocida i zlocina protiv covecnosti".

Zakon o opstoj amnestiji, usvojen proslog cetvrtka u albanskom parlamentu, predvidja opstu amnestiju za 600 od 1.309 optuzenih u zemlji i parcijalnu amnestiju za 150 drugih optuzenih kao i skracivanje za jednu trecinu zatvorske kazne za one koji se budu doborovoljno vratili u zatvore. Zakon o genocidu, za koji Berisini protivnici kazu da je donet kako bi se "lovili bivsi komunisticki lideri", usvojen je u septembru prosle godine u parlamentu. Taj zakon je omogucio teske kazne bivsim rukovodiocima, koji su pobegli iz zatvora tokom sukoba u zemlji. Zakon takodje zabranjuje bilo kakvu javnu funkciju bivsim clanovima Komunisticke partije.

Reagujuci na optuzbe da je brod sa albanskim izbeglicama potopljen krivicom italijanske mornarice, italijanski ministar odbrane Benjamino Andreata izjavio je juce, pred spoljnopolitickim i odborom za odbranu gornjeg doma parlamenta, da ce istraga o ovoj tragediji biti potpuno otvorena i da je Tirana pozvana da posalje svoje strucnjake. On je rekao da je "i sama pomisao da je italijanska korveta namerno potopila brod sa albanskim izbeglicama apsolutno sramna". Albanski brod, dodao je ministar, bio je pretrpan ljudima i iznenada se nasao na putu italijanskoj korveti koja je krenula da mu nalozi da se vrati u Albaniju.

Albanski drzavni radio javio je da se u Valoni i dalje zali za nastradalima kod Brindizija, ali i da se medjunarodne vojne trupe ocekuju sa dobrodoslicom. Kako javlja Montena-faks, pozitivan odnos prema toj misiji imaju i stabovi gradjana na jugu Albanije, udruzeni u Nacionalni komitet opsteg spasa. Antiitalijansko raspolozenje koje je, posle tragedije, zavladalo u Valoni, smatra se trenutnim, a istice se da narod toga kraja jos uvek pamti veliku pomoc italijanske vlade, u akciji "Pelikan", koja je trajala od 1992. do 1994.

Poslednjih dana, inace, znatno je opao broj Albanaca koji pokusavaju da ilegalno predju u Italiju. Nakon avio-saobracaja, od juce je obnovljen i trajektni saobracaj izmedju Albanije i Italije, od luke Drac do Barija, koji je bio u prekidu od 11. marta.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /