Utorak, 1. april 1997.

HIDAJET HISENI, POTPREDSEDNIK DEMOKRATSKOG SAVEZA KOSOVA, O KRIZI U ALBANIJI I SRPSKO-ALBANSKIM ODNOSIMA

Poslednji je cas za dijalog

Sada je, mozda, vreme da se, ako postoji dobra volja, mirno i pravedno resi kosovsko pitanje, tim pre sto potresi u Albaniji mogu da uzdrmaju i Kosovo

Pri samom pomenu Albanije i tamosnje krize, medju kosovskim Albancima moze se primetiti uznemirenje, ogorcenje, zal i - razocarenje. Veoma mali broj ljudi drzi do toga da mu je jasno sta se zapravo desava u Albaniji, ko jeste, a ko nije u pravu. Ipak, ogromna vecina kosovskih Albanaca osudjuje pobunjenike, pljacku, kriminal, lokalno mafijastvo, ali ima i onih koji smatraju da je Salji Berisa dosta "kumovao" takvoj situaciji i da je mogao da, na vreme, povuce mnogo pametnije poteze i predupredi ovakav ishod.

- Prerano je govoriti o nekoj globalnoj oceni, jer je mnogo toga nejasno. Bilo kako bilo, uzroci krize u Albaniji mogu da se traze u isprepletenosti objektivnih teskoca i nasledja ranijeg perioda koje Albaniju prate u ovom periodu tranzicije, ali i evidentne, svakojake, implikacije sa strane - izjavio je za "Nasu Borbu", potrpedsednik Demokratskog saveza Kosova, Hidajet Hiseni.

Uzroci albanske krize

Jasno mu je da Albanija prolazi kroz, do sada, najtezi period u poskomunistickoj eri. Ipak, veruje da angazovanjem i zalaganjem svih politickih cinilaca, postignutim nacionalnim pomirenjem i uz pomoc relevantnih medjunarodnih faktora, kriza moze da se prevazidje. "To nije u interesu samo Albanije, nego i Kosova, i celog regiona", kaze Hiseni.

Sta podrazumevete pod tim, "implikacije sa strane"?

- Vec sam rekao da je prerano za definitivne zakljucke, ali vec sada se moze govoriti o odredjenim vidljivim znacima koji dokazuju da su krizu prouzrokovali, sem unutrasnjeg nezadovoljstva i poteskoca kroz koje prolazi ta zemlja, i spoljni faktori, mafijaski krugovi, pa cak i spoljni mafijaski politicki krugovi.

Da li je predsednik Albanije Salji Berisa mogao da na vreme spreci tekucu krizu?

- Nisam sklon personifikaciji - makar se radilo i o predsedniku drzave - tako krucijalnih i kompleksnih pitanja, pogotovo sto, podvlacim, da mnogo toga i dalje nije jasno. Ne mislim da je greska do predsednika. Naprotiv, mislim da je predsednik Berisa Albaniji preko potreban u ovoj fazi. Neophodna je njegova konstruktivna uloga i pomirljivost koja je dokazana i prilikom postizanja saglasnosti sa ostalim politickim faktorima oko puteva za prevazilazenje krize.

Kako se kriza u Albaniji manifestuje na Kosovu i sta to treba da znaci za njen status? Naime, mnogi tvrde da ce ta kriza oslabiti pregovaracke pozicije kosovskih predstavnika u dijalogu sa zvanicnim Beogradom.

- Destabilizacija Albanije na Kosovu se dozivljava vrlo tesko. Treba, medjutim, podsetiti da je na Kosovu dosta tesko dozivljavan i rat u Bosni i Hercegovini, uznemirenje medju ovdasnjim Albancima je unela i nedavna politicka destabilizacija Srbije. U takvim situacijama neophodno je da coveka vodi zdrav razum, koji govori da se ne treba radovati ako komsiji gori kuca. Mi se nismo radovali kada su nase komsije bile u plamenu. Bilo bi krajnje maliciozno, naravno i kontraproduktivno, da se sada nase komsije Srbi raduju zbog situacije u Albaniji i duvaju tamosnjoj vatri - kada im je taj plamen tako blizu.

Da li preti opasnost da tamosnji plamen, o kome govorite, zahvati Kosovo, Makedoniju i Crnu Goru, odnosno podrucja koja su nastanjena Albancima?

- Moguce je, ali treba verovati da se to nece dogoditi. Da li ce se to i desiti zavisi od mnogo faktora, pre svega od toka dogadjaja na Kosovu kao i od toga da li ce kosovska perspektiva biti politicka, mirna i demokratska opcija. Pravednim i trajnim resenjem kosovskog pitanja ucinio bi se ogroman pozitivni pomak, izmedju ostalog izbegla bi se svaka mogucnost novih tenzija i konflikata koji bi mogli da se prosire na ceo region.

Resenje kosovskog pitanja

U poslednje vreme, vise nego ranije, govori se da je sada pravi momenat za pocetak srpsko-albanskog dijaloga, sto, opet, odredjeni krugovi sa obeju strana, dovode u vezu sa krizom u Albaniji?

- Vremena za dijalog je bilo, odavno. Sada je mozda i poslednji trenutak da se, ako postoji dobra volja i ako se zeli mirno i pravedno resenje, resi kosovsko pitanje. Mi smo zaista mnogo investirali u dijalog i u dijalogu vidimo nase prednosti. Uvek smo bili i jesmo za dijalog, ali za ozbiljne, konstruktivne i produktivne pregovore, a ne razgovore radi zadovoljavanja forme.

Jedna od prilika da se ozbiljnije razgovara o pitanjima koja zahtevaju resenje, svakako je i buduci sastanak u NJujorku, gde ce prema dosadasnjim informacijama, ucestvovati tri predstavnika Demokratskog saveza Kosova, Vi, Fehmi Agani i Edita Tahiri. Sa kojom cete platformom nastupiti u tim razgovorima?

- Definitivno se jos ne zna sastav delegacije Demokratskog saveza Kosova, ali nasa platforma sa kojom cemo nastupiti u NJujorku, siroj javnosti je odavno poznata. Smatramo da je nasa platforma koja podrazumeva nezavisno i suvereno Kosovo, otvoreno i prema Albaniji i prema Srbiji, kompromis ka kojem ce stavovi i ostalih relevantnih faktora da evoluiraju.

Po Kosovu, ovih dana, kruze price da su, navodno, napravljeni spiskovi dobrovoljaca koji zele da idu u Albaniju i da priteknu upomoc tamosnjim zvanicnim organima?

- Mislim da su to samo spekulacije. Naravno, u svakoj drzavi i svakom narodu postoje periodi kada ljudi zele da se angazuju u odbrani sudbine svoje nacije. Takav je slucaj i sa Albancima, bez obzira da li se to dogadja sa ove ili one strane granice ili bilo gde drugde gde je nacionalo bice ugrozeno. Takvo raspolozenje moze se primetiti i kod kosovskih Albanaca. Ipak, o nekoj konkretnoj akciji, nemamo nikakve informacije.

Bahri Cani
Dragoljub Petrovic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /