PREDSEDNIK KLINTON IMENOVAO DEJTONSKOG PREGOVARACA GENERALA VESLIJA KLARKA ZA NOVOG KOMANDANTA NATO

General Klark zamenice generala DZulvana a u Brisel dolazi sa mesta prvog coveka Juzne komande armije SAD

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Arkanzasko-bosanska veza proradila je, izgleda, i prilikom odlucivanja o sledecem prvom coveku americkih oruzanih snaga u Evropi. U Pentagonu je, naime, juce potvrdjeno da je predsednik Klinton imenovao 52-godisnjeg pesadijskog generala Veslija Klarka za novog komandanta snaga Atlantskog pakta i on ce uskoro zameniti na ovom polozaju generala Dzordza Dzulvana, koji krajem leta odlazi u penziju.

General Klark je rodom iz drzave Arkanzas (u kojoj je predsednik Klinton bio guverner 12 godina, pre nego sto se preselio u vasingtonsku Belu kucu), a u Brisel odlazi sa mesta prvog coveka Juzne komande oruzanih snaga SAD, koja je zaduzena za vojne operacije u Centralnoj i Juznoj Americi. Pored zavicajne veze sa vrhovnim komandantom, Vesli Klark (nosilac cetiri generalske zvezdice, sto je najvise cin u americkoj armiji) ima za sobom izuzetnu profesionalnu biografiju koja je - prema recima sekretara za odbranu Vilijema Koena - bila "iskljucivi kriterijum" prilikom njegovog izbora za komandanta NATO-a, u konkurenciji desetak ostalihnpretendenata na ovaj polozaj: skolovao se u Oksfordu i Vest Pointu, bio regrutovan za rat u Vijetnamu, komandovao brigadom u sastavu americkih snaga u ondasnjoj Zapadnoj Nemackoj, radio u briselskom stabu generala Hejga kad je ovaj komndovao Atlantskim paktom, da bi potom presao u Pentagon, gde je vremenom dogurao do polozaja direktora za strateska istrazivanja Glavnog staba oruzanih snaga SAD.

Povodom imenovanja generala Klarka za novog komandanta NATO-a, u Vasingtonu je saopsteno da se njegov dolazak poklapa sa jedno "izuzetno znacajnom fazom" u daljem razvoju ove zapadne odbrambene organizacije, kojom je predvidjeno da Atlantski pakt u sledecih par godina (uprkos otporu Rusije) primi u clanstvo nekoliko zemalja iz Centralne i Istocne Evrope koje su svojevremeno pripadale suparnickom Varsavskom paktu.

Pored toga, generala Klarka ocekuje do juna 98. godine privodjenje kraju takozvanog bezbednosnog angazovanja snaga Atlantskog pakta u Bosni. Za novog komandanta NATO-a, medjutim, to ce biti vracanje na poznati teren, imajuci u vidu da je general Klark bio na celu ekipe americkih vojnih eksperata koji su svojevremeno radili sa Ricardom Holbrukom, vise od godinu dana, na pripremi dejtonskog mirovnog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu.

Novembra 1995, tokom tronedeljnih pregovora u Dejtonu, general Klark bio je u ime domacina zaduzen za konacno usaglasavanje vojnog dela ugovora, koji je dosad - kako se u medjuvremenu ispostavilo - jedini vise-manje ispunjen u tekucem mukotrpnom mirovnom procesu u BiH.