INSTITUT ZA ISTRAZIVANJE TRZISTA

Pristigle neizmirene obaveze nelikvidnih firmi iznose preko sedam milijardi dinara, sto je za trecinu vise od ukupne novcane mase. Najvece zarade u organizacijama osiguranja i drzavnim organima

"Poslovna klima je u februaru i pocetkom marta pogorsana jer nisu obezbedjene najbitnije pretpostavke za najavljene reforme - ne funkcionise trziste radne snage, sekundarno trziste kapitala, nema adekvatnog socijalnog programa, a zakon o privatizaciji se tek pusta u javnu raspravu. Nista se u odnosu na prethodni period nije promenilo ni u spoljasnjem okruzenju. Zbog toga je broj nelikvidnih preduzeca krajem februara iznosio 22.356 sto je za dva odsto vise nego mesec dana ranije. Pristigle, a neizmirene obaveze nesolventnih firmi iznosile su preko sedam milijardi dinara sto je priblizno za trecinu vise od ukupne novcane mase. Ako se neizmirenim obavezama nelikvidnih firmi dodaju i dospeli dugovi onih koji nisu poslovali sa minusom, ukupan dug dostize deset milijardi dinara", rekao je na jucerasnjoj konferenciji za stampu dr Jovan Todorovic, direktor Instituta za istrazivanje trzista.

Izvesno poboljsanje u kretanju industrijske proizvodnje i kod zarada posledica je, uglavnom, sezonskih faktora i niske baze sa kojom se porede najnoviji podaci, kaze Todorovic, napominjuci da je najbolja potvrda da se ne radi o stvarnom izvlacenju privrede iz krize, opadanje domacih i izvoznih porudzbina.

Ukupne neto zarade zaposlenih za prva dva meseca nominalno su vise za 43 odsto, a s obzirom da su troskovi zivota istovremeno porasli za 37,9 odsto, znaci da je ukupna kupovna moc u odnosu na proslu godinu bila visa za samo 2,4 odsto. "Ako se posmatra po sektorima, neto zarade u privredi su prva dva meseca imale manju realnu kupovnu moc za 3,4 odsto nego godinu dana ranije, zarade zaposlenih u organizacijama osiguranja realno su porasle 24,6 odsto, a u drzavnim organima za 34,5 odsto dok su u neprivredi gde spada skolstvo, zdravstvo i nauka zarade povecane za 31 odsto. Raspon u zaradama je sve veci pa najniza prosecna zarada u proizvodnji koze i obuce zaostaje za najvisom za preko dvanaest puta", kaze Todorovic.

I prihodi budzeta i fondovaa su realno porasli i u periodu januar-februar iznosili su 5,8 milijardi dinara i realno su visi za 2,3 odsto. Nastavljena je snazna preraspodela ukupnih javnih prihoda u korist drzavnih budzeta a na stetu fondova za zdravstvo, penziono i invalidsko osiguranje, kaze Todorovic, naglasavajuci da drzava prosiruje svoje kompetencije i prava u udelu u javnoj kasi. To potvrdjuje i cinjenica da je od 1993. do 1996. godine broj zaposlenih u privredi smanjen za 10, a u neprivredi povecan za 2,3 odsto.

Februarski izvoz je, prema recima Snezane Popovcic-Avric iznosio 139 miliona dolara i bio je za 3,6 odsto manji od ostvarenog mesec dana ranije, dok je uvoz smanjen za 34,2 odsto. Medjutim, i takav uvoz cija je vrednost od 252 miliona dolara je daleko nadmasio izvoz, pa je ostvaren deficit od 113 miliona dolara. Najvazniji spoljnotrgovinski partner Jugoslavije u ovom periodu je bila Republika Srpska, Makedonija, Ruska Federacija, Nemacka i Italija.

Opsti nivo cena na malo u periodu januar-februar povecan je za dva odsto sto na godisnjem nivou daje inflaciju od 12,7 odsto. Dvomesecno smirivanje cena ne znaci da su stvoreni uslovi za mirniji rast u narednom duzem periodu jer generatori inflatornih kretanja, nedovoljno koriscenje kapaciteta i radne snage, visoka fiskalna opterecenja i preveliki troskovi finansiranja proizvodnje nisu otklonjeni. Zbog toga na rast cena u narednih sest meseci racuna veci procenat anketiranih privrednika nego u prethodnom periodu.

S. Jovicic