INTERVJU: VLADIMIR KOPICL, PREDSEDNIK NOVOSADSKOG KNJIZEVNOG ~KRUGA K21K

Nemamo nameru da lobiramo ili da vrsimo direktan uticaj na naglu promenu, ali cemo u svakoj prilici javno iznositi svoje stavove, upravo da bismo bili jedan normalan deo sveta i knjizevne kulture i da bismo pomogli da se jedan neslavan period, u kome se ni nase knjizevnicke organizacije nisu proslavile, zavrsi

Tatjana Medic

Knjizevni krug K21K je osnovan prosle godine kao nezavisno, neprofitno, nevladino i vanstranacko udruzenje i pod svoje okrilje je primio dvadesetak knjizevnika iz Novog Sada. Sa predsednikom ovog udruzenja, Vladimirom Kopiclom, razgovaramo o povodima za osnivanje ovakvog nezavisnog udruzenja, njegovoj poziciji i odnosima sa velikim strukovnim udruzenjima.

- Knjizevni krug K21K jeste udruzenje paralelno sa postojecim, zato sto paralelno egzistira sa njima. Nije nam to naravno jedini motiv nastanka - da budemo u odnosu prema necemu i prema nekom drugom postojecem udruzenju, mada se i ta dimenzija uvek podrazumeva. Mi smo naprosto grupa pisaca koji misle o nasem knjizevnom zivotu i o stanju nasih knjizevnih komunikacija na takav nacin koji ne moze u potpunosti da se ostvari oko postojecih velikih, globalnih udruzenja knjizevnika. Mislimo da je danas vreme daleko drugacije, da su knjizevni trendovi drugaciji, a da se pomenuta udruzenja dovoljno ne bave obiljem mogucnosti koje tu postoje. Mi, opet, nemamo ni vremena ni velikih ideala da cekamo da neko mesto nas pocne da se bavi knjizevnim pitanjima i poslovima, na nacin koji nas dvadesetak smatra danas aktuelnim. S jedne strane promovisemo te nove modele rada i saradnje knjizevnih asocijacija, kao i saradnje u kulturi uopste, a s druge strane imamo priliku da delujemo kao neka vrsta malog ali korektivnog faktora u odnosu na ono sto je postojece stanje kod nas, i u literaturi i u organizovanju knjizevnika u okviru knjizevnicke organizacije. Neki od nasih clanova su u svoje vreme bili nezadovoljni radom Drustva knjizevnika Vojvodine. Takodje nismo bili srecni oko niza akcija u kojima je Drustvo vise delovalo kao parapoliticka organizacija i isticalo nacionalnu dimenziju, nego sto se zapravo bavilo samom promocijom knjizevnosti, zastupanjem interesa pisaca, cak i sindikalnim i strukovnim pitanjima, kaze Vladimir Kopicl.

"Nasa Borba": Momenat kada je jedna takva praksa kulminirala je bio pre nekoliko godina kada je multikulturna, multijezicka i viseliterarna praksa Vojvodine dosla u veoma kriticno stanje. Secamo se i akcije skidanja visejezicne table sa zgrade Drustva knjizevnika Vojvodine. Da li ste tada reagovali?

Vladimir Kopicl: Mi, to jest i nekoliko pisaca koji su danas clanovi K21K smo se tada ogradili od takvog gledanja na multikulturalnost i jasno da smo se oglasili i protestovali protiv toga, trazili da se sa takvom praksom prestane. DKV je naraslo na veoma veliki broj clanova, ali oko akcija i godisnjih skupova ono ne uspeva da okupi znacajan deo - i to znacajnih - pisaca koji pisu na drugim jezicima. Zato su mnogi ljudi izgubili deo interesa da u takvom radu ucestvuju. Nastala je neka vrsta hijatusa i dileme: da li biti neaktivan ili pokusati uraditi nesto konkretno. Jedna grupa pisaca je smatrala da treba napraviti malo udruzenje, koje ce pokusati da sacini inovativan nacin rada u strukovnoj organizaciji i koji ce se zalagati u svakoj prilici za multikulturalnost i interkulturalnost. Mi smo prve stavke multikulturalnosti stvorili samim formiranjem - nasi clanovi su ljudi skoro svih nacionalnosti koje zive i deluju u Vojvodini. Mislimo da treba da delujemo prema prirodnim zakonima literature, onako kako smo navikli: da svaka knjizevna zajednica ima svoj jezik, formu delovanja i svoje vrednosti, a da treba da trazimo nove kanale stupanja u odnose prema kolegama u svetu, promovisanja pojava koje u literaturi smatramo vaznim, i da napravimo neku vrstu efikasne mreze tih malih, lokalnih knjizevnih organizacija.

NB: Vi ste prvi period od osnivanja proveli u promovisanju sopstven ideje i istrazivanju mogucih oblika rada. Sta je sada u planu?

V. K.: ove godine smo usli u pravu operativnu fazu. Saznajemo sta smo u medjuvremenu propustili, da li smo nesto na planu literature ozbiljno stvorili kao pojedinci i u okviru grupe. Za juni pripremamo medjunarodni simpozijum "Tranzicija i nova lica knjizevnosti". Simpozijum treba da ispita stanje u literaturi i ono sto se u poslednjih 5-6 godina dogodilo kao inovacija ili promena u knjizevnosti ili uz nju, kako u nasoj zemlji tako i u ostalim zemljama centralne i istocne Evrope koje prolaze, ili su donekle vec odmakle na putu takozvane tranzicije. Ne mislimo samo na pitanja oko sadrzaja nasih knjiga, njihovog kvaliteta i etike, nego i da vidimo koliko su se lica knjizevnosti promenila, njene forme, oblici pojavljivanja i komunikacije medju piscima i citaocima, piscima i izdavacima, kako su svi ti procesi uticali na same knjizevne forme. Tim povodom smo pozvali dvadesetak knjizevnika iz nase zemlje i centralnoistocne Evrope na jedan otvoren razgovor za koji smatramo da ce biti visestruko koristan. Ono sto je dobro u svemu tome i sto potvrdjuje nase uverenje da je ovako nesto bilo potrebno je da su nam se odazvala veoma ozbiljna autorska imena kao sto je Arkadij Dragomoscenko, jedan od najrelevantnijih ruskih pesnika, pa Martin Hala iz Ceske, Irina Horea iz Rumunije, Lotar Bajer iz Nemacke, Ales Debeljak iz Slovenije, jos desetak kolega iz inostranstva, te nasi Jovica Acin, Drinka Gojkovic i mnogi drugi znacajni umetnici razlicitog interesovanja i profila, koji zele da ucestvuju na jednom ovakvom skupu. To znaci da, ipak, nismo promasili metod rada, pa cak ni temu.

NB: Da se vratimo na pitanje odnosa K21K prema Drustvu knjizevnika Vojvodine. Kakva je vasa komunikacija prema njima?

V. K. Mi imamo odnos prema DKV, vec samim tim sto smo jos uvek njegovi clanovi. Nemamo nameru da lobiramo ili da vrsimo direktan uticaj na naglu promenu, ali cemo u svakoj prilici javno iznositi svoje stavove, upravo da bismo bili jedan normalan deo sveta i knjizevne kulture i da bismo pomogli da se jedan neslavan period, u kome se ni nase knjizevnicke organizacije nisu proslavile, zavrsi. Jer one, ne samo da su bile pod uticajem raznih anarhonistickih teznji, nego su ih nekad i direktno produkovale. Znaci, vreme je da se taj ciklus nekako zavrsi i da se krene putem normalne knjizevne produkcije, saradnje sa piscima u inostranstvu, sa drugim organizacijama, da se obnove sve veze.

NB: Da li je DKV u povodu vaseg osnivanja zauzelo nekakav stav ili pokusalo da uspostavi komunikaciju?

V. K.: Nama se Drustvo knjizevnika Vojvodine do sada nije obratilo nikakvim dopisom. Zapravo, ne postoji komunikacija i to je sigurno steta. Po svoj prilici ce nasa razmena misljenja poceti na javnim skupovima, koji podrazumevaju dijaloski karakter, nekad i polemicki, otvorenu razmenu misljenja. Mi cemo na knjizevnickim forumima, skupovima i sesijama javno iznositi nase stanoviste. Da ga nismo imali, ne bismo ovo udruzenje ni osnovali. Zapravo, treba da provedemo tu dijalosku ravan u realnost. To ce biti dobro i za njih i za nas.