'Jednog dana Ivan uze veliki list hartije i pocne na njemu da crta veliki zid, ciglu po ciglu. Videvsi to otac ga upita zasto bas zid, a malisa mu odgovori: 'Da bi posle na njemu mogao da pisem grafite!'
Ivan je tada imao 9 godina, ziveo je u Beogradu, a ovaj dogadjaj nije bio objavljen u novinama. Cak ni u 'Beogradskoj hronici'. Da li je bio objavljen na nekom zidu, u obliku poduzeg grafita - ne znam. Ali zato znam da je pred tobom odlomak iz prve knjige jugoslavenskih grafita pod nazivom 'Epruveto,srecan ti 8.mart!'
Od trenutka kada je zavrsena gradnja kineskog zida ukazala se potreba za njegovim ukrasavanjem. Generalne probe su izvodjene po zidovima celog sveta, a rezultati istih objavljeni su u knjigama najboljih grafita. Jugoslaveni svoje grafite nisu skrabali po zidovima. Jugoslaveni su novac namenjen za sprej i farbu trosili na Jugoslavenke, a one su u znak zahvalnosti Jugoslavenima radjale male Srbe, Hrvate, Slovence, Crnogorce i Makedonce. Jugoslaveni su grafite koji bi im pali na pamet urezivali perorezima u bioskopske stolice, kafanske stolove, kao i na drvece pokraj kojeg su cekali Jugoslavenke (Jugoslavenke obavezno kasne na sastanke - stvar tradicije). Ovaj deo iz zbirke zadataka 'Iscasenog YU pogleda na svet' dokaz je da su sada i Jugoslaveni spremni da ukrase deo Kineskog zida.
Za razliku od vecine knjiga ovu mozes da naslonis na bilo koju sa tvoje police. Strogo je zabranjeno da se knjiga ne prepricava. Prilikom citanja knjige uvek imati na umu sledece:
napravi ga od grafita!'
(stara indonezanska poslovica koju sam SAM smislio)
