Stefan Vidovic (1955 - ):
POHVALA JEFIMIJE
1.
Ptico slavnog otacasca, mlada bila,
Ponor-vreme premostila letovima
Nad morima, sunce pozno probudila
U gorkim snovima, znamen bila bojevima
Svetlosti i mraka... Cemeran slik nice
Tragom uspomena, kao kob-odjeci
Iz neprebol-Sera... Ponosni ratnice
Dana, mucenice noci, pogibelj poreci
Predanjem u pesmi, neka izvor-price
Do prkosa poraze uzdignu... Sunce moje
Kasno, nad borikom jave i vocnjakom
Maste, sad samo ja mogu za oboje
Da pevam u sumrak danu naopakom,
Da jutru se molim za ugasle boje...
Zrace potonuli, noc strepnje odaje
Zloguk u planini. Cuju se jednako
Zakletva odanih i povik izdaje.
2.
Let selica nebo zamracuje, bunca
Svetlost. Propast slutim i krah vidokruga.
Osvanuce mesec umesto zar-sunca,
Ruj severa i lednici juga.
Noc ne haje za rodjenje dana,
Ali dan preboli dolazak veceri.
Sunce moje kasno izmedju bezdana,
Dani su klonuli. Beskrajni gleceri
Klize u doline psenica i lana,
Mesec kusa kletvu na slavnoj veceri
I junak zdravicu, suncani izdanak
Vatre iz pehara. Crni neboderi
Zmija i kopalja svetla istu. Sunce
Moje kasno, kletva stigla sram-begunce
I silnike, potajnike u zaveri,
Iza gorja zadji al noc izneveri,
Ptice pale trazi i prozimaj sjajem
Nevidljivog stita, glasom iz potaje,
Melem-pesmom koja ne prestaje...
Crni plamen gori ledenim beskrajem.
3.
U snu samo dodirnuh ti lice,
I zaplakah nad porazom: Sunce
Moje kasno, videh mrtve ptice
Na kopljima, i crne vrhunce
Nad neprebol-gradom, i ulice
Zamrle i puste... Boj-poljanom
Jece udovice, vidarice
I stare i mlade dan za danom
Vidaju selice, lek-biljkama,
Iscel-dodirima, blag-recima
Stud-jeseni guse pod dojkama,
Povijaju sunca na skutima...
Smrt-vit-lelek jezdi predelima...
I zaklonih oci, skrivah zvezde pale,
San ih strasni razmesta po dlanu.
Mrtve ptice proslost su im dale,
Opasne dubine u praznome danu...
I oslusnuh, tuzna krilatice,
Po svemiru dlana noc zasume jasno...
U snu samo dodirnuh ti lice,
I zaplakah, sunce moje kasno.
4.
Hrane i vode prinesimo precima
da se nit ne prekine,
i da bez jadanja,
spremni docekamo trenutak izvrsenja
svoje duznosti.
I nek se ne pocuje o nasoj sramoti
koja je gora od smrti.
5.
Plamen-zdrale, kneze slavnog
Lêtocasca, znamen leta sija
Nad gorama. Hraste davnog
Zavetista zemljom klija
Pismo starostavno.
Danak slave prah junaka,
Danak danka mrak danaka,
Danak gorja muk zuborja,
Danak tuge uvir morja,
Danak bola huk mramorja.
Rec je moja zrno peska,
Rec je moja kob nebeska,
Uspomena moc govorja,
Zavetiste iskon-gorja.
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------