Kosovo: Reakcije na mirovni sporazum - vez poruka

Bojan Lekovic (lekovic@bankerinter.net)
Fri, 4 Jun 1999 11:27:20 +0200


---------------------------------------------------------------------
K O S O V O mejling lista
Kosovo@yurope.com je privatan forum za razgovor u vezi sa udarom
NATO pakta na SRJ. Lista sluzi kao dopuna vestima, sa temama
vazanim za zivot i prezivljavanje civilnog stanovnistva SRJ.
---------------------------------------------------------------------

Setih se reci Predsednika Srbije Milutinovica u skupstini Srbije
koje je on izgovorio 23. marta a povodom neposredno zavrsenih
pregovora (razgovora) u Rambujeu:

"Govorili su nam, dacemo vam sporazum kakav god zelite samo da udju trupe"

Posle ovih reci Milutinovic je ponovio stav da nikakve trupe nece moci da
udju
na "svetu srpsku zemlju" i da bi u suprotnom to znacilo okupaciju zemlje i
da je
to glavni razlog odbijanja sporazuma.

Ostaje da vidimo koliko treba narodu da se opasulji!!!!!

Pozdrav

[lekovic@bankerinter.net]

Date: Thu, 3 Jun 1999 17:44:40 -0700 (PDT)
From: Marija Cetnik <mcetnik@yahoo.com>
Subject: G8
To: kosovo@yurope.com

Draga moja braco i sestre,

prebrzo smo krenuli sa svim tim negativnim rakcijama - da se dobro
razumemo RAT JOS NIJE STAO - a da stane TREBA ..Kosovo Albancima nije
uruceno, i za sad se pominje samo najveci stepen autonomije - doduse to
moze da se promeni - medjtim i ne mora. Brine me samo sto je po CNN
izvoru UN izjavio da nece dati ni perpera za izgradnju Srbije dok je
Milsevic na vlasti ...to mene najvise muci jer dobro znamo da je on na
vlasti dok ne lipse..
eto toliko o mojim strahovima..
Masa
p.s. oce li voska pristati da se povalci
p.s.2 CNN lazovi izjavili da je 5000 nasih vojnika poginulo na KOsovu,
a 10 000 ranjeno .. da li ko zna sa koliko da podelim?

To: Kosovo@yurope.com
Subject: Analiza jednog laika
Date: Thu, 03 Jun 1999 16:01:30 -0700
From: Nenad Medvidovic <neno@sunset.usc.edu>

Evo, izgleda ce i ovo zlo, makar u obliku nemilosrdnog razaranja, da se
zavrsi (kucnimo svi u drvo da ga ne ureknem). Iz sasvim licnih razloga,
koji nemaju nikakve veze sa politikom, Srpstvom, junastvom ili pravdom,
meni pada ogroman kamen sa srca. Svaki put kad cujem da je nesto puklo
u ili oko Beograda ili Novog Sada, hvata me panika da se nesto nije
desilo mojima. Ovo je preslo svaku meru pre tri dana, kad su moja majka
i sestra, setajuci ispred zgrade, za mozda dva minuta i 100 metara
izbegle NATO projektile usmerene ka vec unistenoj trafo stanici na
Bezanijskoj kosi. Kako covek ostane normalan posle svega toga -- ne znam
i ne mogu ni da zamislim. Ponekad mi se, u zadnjih 2,5 meseca, cinilo da
je njima tamo lakse, jer svi su jedinstveni, svi dele i malo dobrog i
mnogo zla, a mi "ovamo" smo sami, rastrkani, glas nam se gubi u moru lazi,
lupetanja i neskrivene mrznje prema tim tamo Srbima od strane
poluinformisanih, krvozednih politicara, novinara, istoricara, eksperta...

Medjutim, ako izuzmemo ovu licnu dimenziju, vredi se osvrnuti na sve sto
se desilo od pocetka godine, sta je ko dobio, a sta izgubio. Zapad se
sramno ponasao tokom svih pregovora i "pregovora" u vezi Kosova. Ovde ne
mislim samo na SAD, mada su oni bili kolovodje, nego na zemlje NATO pakta
i EU. Koliko god Amerikanci bili krvolocni kreteni, a Britanci im se
dodvoravali (pa, sto se moze i ocekivati, bili jos i gori od svojih
"gospodara"), nista od ovog ne bi bilo da se tu nisu slozile i razne
Italije, Portugalije, Spanije, Belgije, Madjarske, Ceske, Grcke i, a ovo
je tek prica za sebe, Turske. Odjednom su oni koji su bili niko i nista
do pre 10 godina, i(li) su njima vladali staljinisticki i fasisticki
diktatori, postali vlasnici evropskog moralnog kompasa, a mi, koji smo
nekad i bili nekakav faktor, smo se sveli na nulu (ono, kao snicla -- malo
je iseckas, pa je malo izudaras, da se lakse vari). Ali, dok god mi imamo
Slobu, oni imaju izgovor za svakakve idiotluke, a svetska javnost, koja
naivno misli da je neko nesto pita (pogotovu u Americi), to guta...

Medjutim, cak i pored faktora Milosevic, oni su tako bili uprskali stvari
u Rambujeu i, uskoro posle toga, pocetkom bombardovanja, da je isprva
izgledalo da ce leteti glave u Vasingtonu, Londonu, Parizu... Ovde, u
SAD, narod uopste nije znao sta i zasto se ide u ovaj rat. Bombe su
bacane dosta neodlucno i polako, jer jednostavno nije bilo legalne niti
moralne osnove za napad. Odjednom je Srbija pocela da dobija prednost u
medijskom ratu po prvi put od, tamo negde, Vukovara. Klinton se
pojavljivao na TV-u, ali kao da ni sam nije verovao u ono sta je pricao.
Ni za sta nije imao dokaza, ultimatum iz Rambujea je spominjan i na TV-u
i u novinama kao indikator opsteg diplomatskog amaterstva u americkoj
administraciji i kao sramota Zapadne diplomatije, a Olbrajtovoj su
brojani dani. Protesti su se organizovali svuda po svetu, a "alijansa"
se rapidno razjedinjavala.

No, na moju neizmernu zalost, tu se nasi preracunaju i odjednom se sve
srusi kao kula od karata: izbeglice i to ne sto, dvesta, trista, nego
na hiljade i desetine hiljada u roku od nekoliko dana. Odjednom se
razvicu svi ovi koji su podvijali repove: "eto, vidite, znamo mi sta
smo vam govorili, ovo je bilo planirano od pocetka, Milosevic je to"
itd itd. Rec "genocid" zvuci smesno kad opisuje 2.000 mrtvih u roku od
godine dana, ali kad se tome pridoda X stotina hiljada ljudi "etnicki
ociscenih" iz svojih domova, tu vise nema diskusije. Odjednom je
unistavanje Srbije i terorisanje njenih gradjana preslo sa naslovne na
ko zna koju stranicu i sve se svelo na izbeglice, izbeglice, izbeglice,
izbeglice, izbeglice, izbeglice, izbeglice, izbeglice, izbeglice,
izbeglice, izbeglice, izbeglice, izbeglice, izbeglice. Od njih se nije
moglo disati: jadni, premoreni, sa povredama, malom decom, suzama,
slikani spontano u svom ocaju ili namesteno da ih kamera uhvati u
najdramaticnijem trenutku. Oni su postali "lice" ovog rata i povratka
nije bilo. Rambuje i krsenje medjunarodnog prava i agresija i svi ti
argumenti su prokockani. Cak ni kad bi Sej i Bejkon i Rubin bili
uhvaceni u idiotskim i providnim lazima koje i dan danas neprekidno
plasiraju, to se gutalo i brzo zaboravljalo. Nikakvo stradanje srpskog
naroda vise nije bilo bitno. Avioni i trupe su se gomilali kod svih nam
"suseda" -- mnogi, siguran sam, zele da izravnaju racune, ali sumnjam
da bi Rumunija, recimo, tek tako dozvolila upotrebu svog vazdusnog
prostora, svoje infrastrukture, itd., da nije narod neprestano kljukan
nekih 2-3 nedelje slikama "srpskog genocida nad neduznim Kosovarima".

Svi su ovde, u Americi, odjednom postali saucesnici u lovu na vestice,
iako mnogo, mozda cak i vecina, njih to nije radila iz podlosti ili
mrznje prema Srbima. Evo, kao primer uzmimo Irce, koji nece nasim
fudbalerima da daju vize. Irska nema nista protiv Srbije, ali se bojim
da smo mi ovaj medijski rat tako debelo izgubili da ce nasa deca i unuci
jos to placati. Ako uzmemo kartu sveta, pa oko Jugoslavije nacrtamo
krug s poluprecnikom od, recimo, 500km, svima izvan tog kruga smo mi,
i Albanci i Srbi, potpuno isti. Oni niti su znali za nekakvu bitku na
Kosovu, niti za Balkanske ratove pocetkom ovog veka, niti za Nikolu
Pasica, niti za Bora i Ramiza, Azema Vlasija, Fadilja Vokrija, onog
manijaka Keljmendija, ili onog jadnika Martinovica, pa mozda ni za
Milosevica ili Rugovu. Oni znaju da je jedna frapantna masa ljudi
isterana iz svojih domova u roku od nekoliko nedelja i da zive kao
stoka u tim izbeglickim kampovima.

Ovo se sve svodi na sledece. Jako mnogo (mada manje nego sto to ovde
redovno govore -- jer, da neko, recimo, slusa CNN, mislio bi 100%) tih
izbeglica kaze da su ih Srbi terorisali i naterali da odu. Nasi, s
druge strane, samo kazu da to nije tacno i da su oni pobegli od
bombardovanja. Prava je istina, verovatno, negde u sredini. Cinjenica
je da ih je preko 500.000 otislo u Makedoniju i Albaniju. Cinjenica je
i to da je neko organizovao autobuse i vozove za mnogo njih. Ne zelim
da ulazim u to sta je trebalo uraditi kad su oni vec jednom pobegli
(Nik Stankovic je izneo jednu, realno gledano, sasvim trezvenu i
moralno ispravnu mogucnost koja je u ovom trenutku verovatno
neostvarljiva). Ono sto bih hteo da znam je to ko je i koliko *STVARNO*
odgovoran za njihovo proterivanje ili, ako vec ne za proterivanje, za
tako nonsalantan odnos i omogucavanje njihovog odlaska. Mozda je taj
geza mislio da ce time resiti problem Kosova, ali je postigao bas
suprotan cilj: Kosovo je, bojim se, izgubljeno (makar u onom obliku u
kojem je pripadalo Srbiji decenijama ako ne i vekovima), bice de fakto
okupirano od strane onih koji su ga i sravnjavali sa zemljom (mada ce
nam dati i sacicu brace Rusa, tek da mozemo da kazemo da smo "istrajali"
i "pobedili") i upravo to "resenje" je najdirektnije doprinelo NATO-vom
nesmetanom unistavanju cele Srbije i Jugoslavije, ubistvima civila i,
uopsteno gledano, ovakvom okoncanju rata. Ne zelim da upirem prst ni u
koga, ali ovo mi sve jako lici na desetine glupih i suludih odluka i
potpuno pogresnih racunica vodjstvo Srbije i Srba je napravilo u
zadnjih 10-12 godina. Samo pomislite sta bi bilo da je neko u Beogradu
(a znamo ko) imao dovoljno mudrosti da kaze 23. marta "osim OVK
terorista, Siptarima na Kosovu ne sme da fali dlaka s glave". Mozda
bismo danas diskutovali o jednom potpuno drugacijem mirovnom sporazumu
i sramoti Amerike i Britanije...

Nenad

PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------