SERVIS
"Nezavisne NOVINE"
TORONTO, CANADA
BON - Sefovi nemacke i britanske diplomatije Joska Fiser i Robin Kuk rekli
su u
sredu da su odlucni da nastave vojni pritisak na Beograd, uz nastavak
diplomatskih napora za resenje krize.
PARIZ - Francuska je u sredu odbacila mogucnost podele Kosova kao resenja
krize.
MOSKVA - U Moskvi u sredu popodne poceli su pregovori ruskog izaslanika
Viktora
Cernomirdina, zamenika drzavnog sekretara SAD Stroba Talbota i finskog
predsednika Marti Ahtisarija o Kosovu.
MOSKVA - U Moskvi u sredu "u cetiri oka" sastali su se ruski izaslanik
Viktor
Cernomirdin i zamenik drzavnog sekretara SAD Stroub Talbot. Umesto
planiranih
30-40 minuta, razgovor je trajao vise od dva i po sata.
MOSKVA - Sef ruske diplomatije Igor Ivanov razgovarace u sredu dva sata sa
generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom o kosovskoj krizi.
BON - Nemacki list "Frankfurter rundsau" zatrazio je u sredu prekid agresije
NATO na SRJ, pozivajuci ga da "sa pozicije jaceg okonca rat".
PRISTINA - U napadu NATO na civilne objekte kod jezera Gazivode u opstini
Zubin
Potok na Kosovu u sredu povredjena je Svetlana Milojevic, saopstio je
pristinski Media centar.
KRAGUJEVAC - Nekoliko eksplozija culo se u sredu oko 13 sati u okolini
Kragujevca, nekoliko minuta posto je oznacena vazdusna opasnost.
PODGORICA - NATO je u sredu oko podne ponovo gadjao Crni vrh u blizini
Sutomora,
javio je Radio Crne Gore.
ZAJECAR - NATO je u sredu u 13:15 ispalio dva projektila na stambeno naselje
na
periferiji Zajecara, kod Lubnickog puta. Povredjenih nije bilo.
KRAGUJEVAC - NATO je u sredu u 13:15 sa vise projektila gadjao podrucje sela
Zdraljice, uz stari put Kragujevac-Jagodina, saopstio je Kragujevacki korpus
VJ.
PODGORICA - Savezni ministar za rad, zdravstvo i scijalnu politiku Miodrag
Kovac
ocenio je da se "iza humanitarne pomoci koja stize u SRJ kriju monstruozni
planovi", ukljucujuci mogucu "sterilizaciju odredjene populacije" genetskom
obradom pomoci.
BEOGRAD - EPS je u sredu saopstio da je srpski elektro-energetski sistem i
dalje
vrlo nestabilan, jer van pogona nisu samo razvodna postrojenja i trafo
stanice,
vec i niz dalekovoda.
CACAK - Grupa gradjana u Cacku uplatila je u sredu 28.000 dinara kazne
izrecenu
protiv sest osoba zbog istupanja na skupovima Gradjanskog parlamenta koje
nisu
odobrili nadlezni organi.
BEOGRAD - Srpska radikalna stranka optuzila je u sredu NATO da je agresijom
na
SRJ izazvao stotine civilnih zrtava i humanitarnu katastrofu. Pritom, NATO
ipak
"nije ostvario plan o unistenju srpskog naroda", saopstila je stranka.
VARSAVA - Nezavisni filmski umetnici iz SRJ nece moci da prisustvuju
medjunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Krakovu jer poljske vlasti su
odbile da im dozvole ulazak.
KIJEV, BUKUREST - Ukrajina je u sredu saopstila da nista ne zna o navodnim
isporukama nafte Srbiji, dok je u Bukurestu receno da Rumunija primenjuje
naftni embargo protiv SRJ.
BUKUREST - Komandant NATO u Evropi Vesli Klark posetice narednih dana
Rumuniju,
javili su u sredu domaci mediji.
BEOGRAD - Predsednik Privredne komore Srbije Momir Pavlicevic ocenio je u
sredu
da spoljnotrgovinske mere u ratnim uslovima "nisu dale rezultate" i da bi
trebalo "traziti odgovornost onih koji su takve mere doneli".
PRISTINA - Bivsi politicki predstavnik separatisticke OVK Adem Demaci ocenio
je
da se Zapad u kosovskoj krizi ponasa kao "slon u prodavnici porcelana".
BEOGRAD - Socijalisticka partija Srbije optuzila je u sredu NATO da
divljackim
razaranjem i ubijanjem civila u SRJ iskaljuje bes zbog neuspeha agresije.
BEOGRAD - Srpski pokret obnove saopstio je u sredu da je list "Parizijen"
pogresno interpretira delove intervjua sa sefom te partije Vukom
Draskovicem.
PRISTINA - Dva deteta su poginula, a jedno je tesko ranjeno od bombe koju je
NATO bacio u sredu oko 8.30 u selu Radoste, zapadno od Orahovca, na Kosovu,
saopstio je pristinski Medija centar. U saopstenju se jos kaze da je NATO u
toku prepodneva u vise navrata bombardovao podrucje izmedju Orahovca i
DJakovice.
AMSTERDAM - Komandant snaga NATO za Evropu Vesli Klark izjavio je da ce
Alijansa
nastaviti sa vojnim pritiskom na Jugoslaviju i ponovo se izjasnio protiv
pauze
u bombardovanju.
MOSKVA - Zamenik drzavnog sekretara SAD Strob Talbot izjavio je u sredu da
NATO
i dalje odlucno trazi potpuno povlacenje jugoslovenskih trupa sa Kosova i
centralnu ulogu u medjunarodnim snagama koje ce biti poslate u tu pokrajinu.
MOSKVA - Specijalni ruski izaslanik Viktor Cernomirdin izjavio je da ce se u
razgovorima u sredu o resenju jugoslovenske krize sa izaslanicima SAD i EU
zaloziti za trenutni prekid vazdusnih udara NATO-a na Jugoslaviju,
upozorivsi
da intenziviranje napada moze unistiti izglede za postizanje politickog
resenja.
MOSKVA - Sef ruske diplomatije Igor Ivanov u sredu je odbacio kao neosnovane
spekulacije da bi kosovska kriza mogla da bude resena podelom pokrajine i
ponovio da ona moze biti resena samo uz ocuvanje teritorijalnog integriteta
SR
Jugoslavije.
RIM - Sef italijanske diplomatije Lamberto Dini izjavio je u sredu da u ovom
trenutku ne vidi alternativu vazdusnoj kampanji NATO-a protiv Jugoslavije,
uz
ocenu da se "dva napora, diplomatski i vojni, moraju odvijati paralelno".
BEOGRAD - PVO VJ oborila je nocas, prema beogradskim medijima dva aviona.
Jedan,
tipa "Tornado", u okolini Pozarevca, jutros oko 1.20 sati, a drugi avion
oboren
je iznad Prahova, a pao je na tromedji SRJ, Bugarske i Rumunije.
BRISEL - NATO je u sredu demantovao da je Protivvazdusna odbrana Vojske
Jugoslavije nocas oborila jedan avion tipa "Harijer", kao sto su to javili
beogradski mediji.
ZENEVA - Medjunarodni komitet Crvenog krsta saopstio je u sredu u Zenevi da
je,
posle dva meseca, na Kosovo stigao prvi veci konvoj sa najnuznijom
humanitarnom
pomoci.
ATINA - Bivsi grcki premijer Konstantin Micotakis otputovao je u sredu u
trodnevnu posetu Beogradu, a sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom
Milosevicem bi trebalo da razgovara u cetvrtak, saopsteno je u Atini.
BEOGRAD - Pred Vojnim sudom u Beogradu u sredu je pocelo sudjenje dvojici
Australijanaca, predstavnika humanitarne oragniacije "Ker", koje su
jugoslovenske vlasti uhapsile krajem marta pod optuzbom za spijunazu, javlja
Rojters.
PODGORICA - Crnogorska skupstina nastavice u cetvrtak sednicu, zapocetu 24.
marta, na cijem je dnevnom redu razmatranje "predloga mera Skupstine u cilju
daljeg ocuvanja mira i sigurnosti svih u Crnoj Gori".
ZVORNIK - Na objekte u kojima su smesteni posmatraci Sfora u zvornickoj
opstini
u sredu ujutru u 2.15 su izvrsena dva napada, u kojima nije bilo
povredjenih,
ali je naneta materijalna steta, potvrdjeno je agenciji Beta u Centru javne
bezbednosti Zvornik.
SKOPLjE - Oko 30.000 albanskih izbeglica u kampu Stenkovac u Makedoniji u
sredu
su ovacijama docekale lidera Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugovu.
BARSELONA - Izvrsni komitet UEFA potvrdio je u utorak uvece da fudbalska
reprezentacija Jugoslavije ostaje u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo
2000.
godine.
SERVIS
"Nezavisne NOVINE"
TORONTO, CANADA
Poginulo je dvoje dece
BEOGRAD - U danasnjim napadima NATO na ciljeve u Jugoslaviji, prema
poslednjim
podacima, poginulo je dvoje dece, dok su jedno dete i jedna zena povredjeni.
Dvoje dece je poginulo, a jedno je tesko ranjeno od bombe koju je NATO bacio
jutros oko 8.30 u selu Radoste, zapadno od Orahovca, na Kosovu, saopstio je
pristinski Medija centar.
Prema prvim informacijama, jedno 13-godisnje dete je poginulo na licu mesta,
dok je drugo podleglo ranama na putu do bolnice.
U saopstenju se jos kaze da je NATO u toku prepodneva u vise navrata
bombardovao podrucje izmedju Orahovca i DJakovice.
Media centar je takodje saopstio da je u napadu na okolinu sela Gazivode u
opstini Zubin Potok, jutros u 11.15 ranjena je Svetlana Milojevic, a u istom
napadu srusena je kuca Vukomira Milojevica, u kojoj, srecom, nije bilo
nikoga.
Protivvazdusna odbrana Vojske Jugoslavije oborila je danas oko 11.10 jednu
bespilotnu letelicu NATO izmedju Kosovske Vitine i Letnice, navodi Media
centar.
U saopstenju se dodaje da je jutros oko 10.40 avijacija NATO bombardovala i
fabriku damper guma "Balkanbelt" u Suvoj Reci, gde je pogodjena jedna
fabricka
hala i pricinjena velika materijalna steta.
Avijacija NATO gadjala je danas u 13.15 sa vise projektila podrucje sela
Zdraljice, kraj starog puta Kragujevac-Jagodina, saopstio je Kragujevacki
korpus Vojske Jugoslavije.
U saopstenju se navodi da, prema prvim informacijama, u tom napadu nema
zrtava.
Istovremeno, avioni NATO unistili su jednim projektilom skladiste na imanju
poljoprivredno-industrijskog kombinata "Dobricevo", navodi se u saopstenju.
U toku napada iznad Kragujevca cuo se prelet aviona NATO, kao i snazna
paljba
Protivvazdusne odbrane Vojske Jugoslavije.
Na jedno stambeno naselje na periferiji Zajecara, danas u 13.15, NATO je
ispalio dva projektila, a u tom napadu nije bilo povredjenih, saopsteno je u
opstinskom Stabu civilne zastite.
Projektili su pali na naselje kod Lubnickog puta, na izlazu iz Zajecara
prema
Boljevcu, na kojem nema nikakvih vojnih objekata, saopstio je Stab.
U okolini Uzica danas oko 15 sati odjeknule su dve detonacije, koje su
dolazile
iz pravca aerodroma Ponikve, a u isto vreme, kako javlja RTS, sa sest
projektila gadjano je podrucje Kremana na Tari.
Informativni centar Opstine Kursumlija saopstio je da su snage NATO jutros
od
7.25 do 11.10 sa 14 projektila gadjale prigradsko naselje Markovici.
Isti izvor je saopstio da je prosle noci oko 2.35 sa cetiri projektila
takodje
gadjano to naselje.
U ovim napadima nije bilo povredjenih, jer je su Markovici zbog cestih
napada
iseljeno, ali je pricinjena velika materijalna steta.
Crni Vrh u blizini Sutomora gadjan je danas oko 12.25 sa vise projektila,
javio
je Radio Crne Gore, ali ne navodeci podatke o posledicama. To podrucje
gadjano
je i juce.
U danasnjem saopstenju Ratne mornarice Vojske Jugoslavije navodi da je NATO
"sa
otvorenog mora snazno dejstvovao po objektima na Crnogorskom primorju".
Dodaje
se da nema gubitaka u zivoj sili, ali da je pricinjena znatna meterijalna
steta.
Selo Izbica kod Novog Pazara avioni NATO gadjali su danas oko 15.30 u dva
naleta, a prema prvim podacima u tom napadu nije bilo zrtava, ali je u
obliznjoj Novopazarskoj Banji pricinjena velika steta.
Selo Izbica je do sada vise puta gadjano i skoro potpuno je unisteno.
Kako prenosi RTS, rano jutros, gadjan je i most na auto-putu Beograd-Nis
preko
reke Jasenice. Od jake eksplozije popucala stakla na mnogim zgradama u
Velikoj
Plani i Velikom Orasju.
Bombardovan Novi Sad, Leskovac, Bor, Pirot, Prahovo
BEOGRAD - U 63. noci agresije na SRJ, NATO je bombardovao podrucja Novog
Sada,
Leskovca, Pirota, Bora, Prahova, Pozarevca, Beograda, kao i mnoga mesta na
Kosovu i Metohiji.
Oko 30 minuta posle ponoci sa nekoliko projektila napadnuta je, treci put od
pocetka agresije NATO na SRJ, zgrada Televizije Novi Sad, javio je dopisnik
Bete.
Izbio je pozar, a pola sata posle napada i dalje se vio dim nad tom zgradom.
Prema izvestaju beogradskih medija, kuce i stambene zgrade u okolini su
znatno
ostecene.
Nekoliko detonacija, pracenih bljeskom, culo se u Novom Sadu u izmedju 0.30
i
1.00 iz pravca Fruske Gore.
U centru glavnog grada SRJ, nocas je bilo mirno, a kako je agenciji Beta
receno
u gradskom Centru za obavestavanje sa jednim projektilom oko 1.10 gadjane su
stare, napustene barake na podrucju Ralje.
Na meti aviona NATO, nasla su se sladista "Jugopetrola" u Boru i u Prahovu,
koja su u ranijim napadima vec bili potpuno unistena.
Oko 1.20 sa vise od deset projektila bombardovano je skladiste "Jugopetrola"
u
Prahovu, 70 kilometara od Zajecara, javili su beogradski mediji, isticuci da
su
detonacije bile izuzetno snazne.
Sladiste "Jugopetrola" u Boru, bombardovao je deset minuta kasnije sa 15
projektila, a u tom gardu NATO je gadajao i trafo stanicu u krugu fabrike
bakra
Rudarsko-topionicarskog basena.
Telefosnske veze sa tim gradom ne funkcionisu, pa za sada nama podataka o
meterijalnoj steti ili povredjnim.
Selo Velika Grabovnica, desetak kilometara od Leskovca, bilo je nocas
bombardovano u tri navrata.
Vise projektila avijacija NATO nocas je ispalila i u okolini Uzica, javio je
dopisnik Bete.
Oko 23.07 gadjani su vojni objekti u podrucje Zlatibora. Istovremeno avioni
NATO bombardovali su okolinu Cajetine.
Za sada nema izvestaja o eventualnim zrtvama i materijalnoj steti.
Oko 20 minuta iza ponoci nekoliko izuzetno snaznih detonacija iz pravca tog
sela potreslo je grad na jugu Srbije, a slabije detonacije ccule su se iz
istog
pravca u 1.38 i u 2.15.
Dve snazne detonacije cule su se u 2.30 minuta u Kursumliji, a kako su
javili
su beogradski mediji, one su doprle iz prigradskog naselja Markovici.
Avijacija NATO bombardovala je u 2.31 sa vise projektila periferiju Pirota,
u
blizini naselja "Tanasko Rajic", kao i oblast kod sela Izvor, javio je
dopisnik
Bete.
U jutrosnjem napadu na podrucje Pirota nije bilo povredjenih, ali je
pricinjena
znatana materijalana steta, saopstili su okruzni Stab za civilnu zastitu i
opstinski Centar za obavestavanje.
Sa najmanje dva projektila gadjan je i televizijski repetitor na Crnom vrhu
na
Stroj planini, desetak kilometara od Pirota, javili su mediji.
Isti izvori su naveli da je bombardovano i podrucje Pozarevca, ali u
izvestajima nije precizirano sta je bilo na meti NATO snaga.
U Pristini se sinoc od 23.15 do 23.45 culo deset snaznih detonacija, a i
prethodno, oko 23.05 se culo nekoliko detonacija, a Radio televizija Srbije
javila je da je avijacija NATO sa cetiri projektila gadjala prizrensko
izletiste Grmija, a sa sest raketa podrucje Lebana.
Sa tri projektila gadjana je bliza okolina upravne zgrade preduzeca
"Metohijavino" u mestu Siroko u opstini Suva Reka, navodi RTS pozivajuci se
na
pokrajinski Centar za obavestavanje.
Istovremeno, grad i okolinu intezivno su nadletali avioni NATO, javio je
izvestac Bete iz Pristine.
Avijacija NATO sinoc je od 19.30 i 22 sata ispalila vise od 30 projektila na
podrucje Kosova i Metohije, javili su beogradski mediji, pozivajuci se na
pokrajinski Centar za obavestavanje.
U izvestaju se navodi da je oko 19.30 sa vise projektila pogodjen glavni
vodovod u DJakovici, zbog cega je na sirem podrucju te opstine poremeceno
snadbevanje vodom.
Mesto Careva cesma u blizini Komorana, 15-tak kilometara jugozapadno od
Pristine, sinoc je, pocevsi od 21.50, u bombardovano u tri navrata, sa vise
od
10 projektila, a prema izvestaju medija, gadjana je zivinarska frama, a
povredjenih nije bilo.
Oko 21,20 NATO je sa cetiri projektila bombardovao i juzno podrucje opstine
Strpce, u pravcu Sar planine.
Nesto pre 20 sati, po drugi put sinoc, sa tri projektila gdajano je selo
Suvi
Do u opstini Lipljan. Materijalna steta je velika, a zrtva nije bilo.
U isto vreme, avijacija NATO je bombardovala i rejon sela Konjuh, takodje u
opstini Lipljan.
Pet projektila palo je nesto pre 20 sati na oblast izmedju sela Drenja i
Zab, u
opstni Istok, a nakon deset minuta to podrucje gadjano je sa jos dva
projektila.
Izmedju 19.38 i 19.32 bomardovano je podrucje izmedju sela Belince i
opstinskog
sedista Stimlja, javili su beogradski mediji.
Protivvazdusna odbrana Vojske Jugoslavije (PVO VJ) oborila je nocas, prema
beogradskim medijima dva aviona. Jedan, tipa "Harijer", u okolini Pozarevca,
jutros oko 1.20 sati.
Prema tim izvestajima, rezervoar oborenog aviona pao je u okolini sela
Aleksandrovac u opstini Zabari, a delovi pogodjene letelice u ataru opstine
Petrovac na Mlavi.
Drugi avion NATO oboren je iznad Prahova, a pao je na tromedji SRJ, Bugarske
i
Rumunije. Prema Radio Novostima, pad tog aviona potvrdjuje i "internzivno
nadletanje helikoptera na rumunskoj strani Dunava, koji osvetljavaju mesto
pada".
Ruski podaci o ekoloskoj situaciji u SRJ za UN
MOSKVA - Rusija planira da Ujedinjenim nacijama preda satelitske informacije
o
zagadjenju u Jugoslaviji, izjavio je danas u Moskvi predsednik ruskog
Komiteta
za ekologiju Viktor Danilov-Danilijan.
Prvi deo podataka sakupljenih uz pomoc satelita bice pocetkom juna predat
ekoloskom programu Ujedinjenih nacija (UNEP), kazao je on na konferenciji za
novinare.
Danilov-Danilijan je rekao da je nadgledanje ekoloske situacije u
Jugoslaviji
neophodno, kao i ispitivanje njenog uticaja na ekolosku situaciju u Evropi.
On
je kazao da je upravo to i cilj zajednickih napora Rusije i UNEP-a.
Ruski zvanicnik je vise puta istakao da pouzdanih podataka o ekoloskoj
situaciji u SRJ nema, izuzev o sest ili sedam naftnih mrlja na Dunavu i o
zagadjenju od izgorele nafte.
Po svemu sudeci, americke rakete koriscene u napadu na SRJ imaju glave od
osiromasenog uranijuma, zbog cega su prodornije. Upotreba tih raketa mogla
bi,
medjutim, izazvati radioaktivno zagadjenje tla, ali za sada o tome jos nema
pouzdanih informacija, rekao je Danilov-Danilijan.
Apel evropskim asocijacima za energetiku
BEOGRAD - Savezni ministar za privredu Rade Filipovic zatrazio je danas od
strucnih i vladinih asocijacija za energiju evropskih zemalja da pomognu u
zaustavljanju napada NATO-a na energetska postrojenja u SR Jugoslaviji.
"Nadamo se da razumete ukupne rizike daljih napada na sistem elektroprivrede
i
apelujemo na vasu profesionalnu i ljudsku savest da uticete da se zaustavi
ova
vrsta rata protiv civilng stanovnistva", kaze se u apelu, koji prenosi
Savezno
ministarstvo za informisanje.
U apelu se navodi da je ceo sistem elektroprivrede bio vise puta u potpunom
raspadu i da se posle novih napada nece moci osposobiti.
"Novi napadi na opremu, ukljucujuci vitalne delove elektrana i dalekovoda,
za
ciju je popravku potrebno duze vremena i u najboljim uslovima, potpuno ce
eliminisati mogucnost za brzo uspostavlajnje napajanja", navodi se u apelu i
dodaje da bi time bila stvorena nacionalna katastrofa.
"Nadamo se da imate na umu da takve akcije ne mogu biti put ka demokratiji i
miru, kao ni za primenu Energetske povelje, otvaranja regionalnog
energetskog
trzista Balkana i buduceg odrzivog razvoja u Evropi", pise u apelu.
Britanija priprema novih 12.000 vojnika za Kosovo
LONDON - Britanski sekretar za odbranu Dzordz Robertson izjavio je danas da
bi
dodatnih 12.000 vojnika trebalo da se prikljuce snagama za primenu mira na
Kosovu.
NATO se juce saglasio da odredi ukupno 45.000 vojnika za slanje na Kosovo.
U Makedoniji su trenutno razmestena 5.154 britanska vojnika, manji broj njih
je
u Albaniji, a ako bi se ukljucili pripadnici mornarice i vazduhoplovstva
koji
ucestvuju u akcijama protiv SR Jugoslavije, ukupne britanske snage oko
Kosova
su nesto vise od 7.000 vojnika.
Robertson je, u obracanju parlamentu, rekao da ce tacan broj britanskih
vojnika
koji bi trebalo da budu poslati na Kosovo, zavisiti od broja koji budu
odredile
druge zemlje.
Ukupne snage mogle bi da iznose izmedju 55.000 do 60.000 vojnika, javlja
Rojters.
"Tacan broj predvidjenih snaga zavisice od mnogih faktora, pre svega od toga
koje snage je NATO u stanju da obezbedi u predvidjenom vremenu", rekao je
Robertson.
Oko 2.000 raseljenih lica u Smederevu
SMEDEREVO - U okviru obilazaka 30 opstinskih organizacija Crvenog krsta
Srbije,
danas je u Smederevu boravila troclana delegacija Crvenog krsta Jugoslavije
(CKJ), Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) i Medjunarodne federacije
Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.
Sekretar opstinske organizacije Crvenog krsta Radmila Brankovic saopstila je
clanovima delegacije da je od pocetka agresije NATO na Jugoslaviju u
Smederevo
doslo oko 2.000 raseljenih lica, uglavnom sa Kosova.
Ta raseljena lica su uglavnom smestena kod rodjaka.
Smederevskoj organizaciji Crvenog krsta su, prema njenim recima, potrebni
lekovi, sanitetski materijal, satori, poljska kuhinja, kao i agregati za rad
kuhinja u kolektivnim izbeglickim centrima.
SRJ ce vratiti svoje drzavljane na Kosovo i Metohiju
BEOGRAD - Savezni ministar za izbeglice Bratislava Morina najavila je danas
da
ce Jugoslavija vratiti sve gradjane Kosova i Metohije, koji su jugoslovenski
drzavljani.
Ona je najavila da ce Savezna vlada doneti odluku kojom ce biti definisana
procedura povratka raseljenih lica i izbeglica sa Kosova i Metohije, preneli
su
beogradski mediji.
"Sve gradjane koji su bili drzavljani nase zemlje, Jugoslavija ce vratiti u
njihove domove, bez ozbira na njihovu nacionalnu pripadnost", izjavila je
Morina.
Izbeglice nece smestaj bez telefona
BUKUREST- Grupa Albanaca izbeglih sa Kosova odbila je premestanje u novi
centar
u Rumuniji jer nije dobila telefone, pise danas bukurestanska "Ziua".
Grupa od 49 izbeglica, prebacena iz odmaralista Minis u drugi centar, u
Macovi,
odbila je novi smestaj kao manje kvalitetan od prethodnog, pise list.
Glavna zamerka izbeglica bila je sto u drugom centru nemaju telefone.
Odmaraliste Macova bilo je posebno uredjeno za prijem izbeglica i ima
potrebne
higijenske i sanitarne uredjaje.
Albanci su ipak odbili smestaj i napustili su Macovu, zatrazivsi da odu u
banju
Buzijas ili u odmaraliste Sarata Monteoru, pise "Ziua".
Vlasti su ih smestile u Saratu Monteoru, gde ih je docekala jos jedna grupa
kosovskih Albanaca, prispelih iz Makedonije.
Uhapsena banda krijumcara ruske dece
MOSKVA - Moskovska milicija danas je saopstila da su pohapseni clanovi
medjunarodne banda koja se bavila preprodajom ruske dece u inostranstvu.
Ta banda, sastavljena od gradjana Rusije i SAD, prebacila je 20-toro ruske
novorodjencadi u SAD, u periodu od 1995. do 1998. godine.
Policija je saopstila da je utvrdjeno da se ta banda bavila i prebacivanjem
u
SAD Ruskinja koje su bile trudne izmedju sest i sedam meseci.
Te Ruskinje su, nakon sto su u SAD rodile decu, vracali u Rusiju gde su, "na
ruke" ili na racun u banci, dobijale oko 10.000 dolara.
Lekari traze prebacivanje bolesnika iz Jugoslavije u Grcku
ATINA - Udruzenje bolnickih lekara Atine i Pireja zatrazilo je od
Ministarstva
zdravstva Grcke da 5-10 odsto kreveta u drzavnim bolnicama besplatno stavi
na
raspolaganje za lecenje bolesnika iz SR Jugoslavije.
"Smatramo da je nasa duznost i cast da pomognemo tom narodu koji svima nama
daje primer morala, hrabrosti, covecnosti i dostojanstva", rekla je na
danasnjoj konferenciji za stampu u Ambasadi SRJ u Atini Katarina Maca, clan
Upravnog odbora Udruzenja cija je delegacija nedavno bila u SRJ.
O tom zahtevu, Udruzenje bolnickih lekara Atine i Pireja obavestilo je
vlasti
SR Jugoslavije i grcku Skupstinu.
Predsednik tog Udruzenje Statis Cukalas predlozio je da vlade zemalja
clanica
Evropske unije (EU), a medju njima i Grcka, uporedo sa izborima za evropski
parlament, koji ce biti odrzani 13. juna, odrze i referendum kako bi se
utvrdilo da li njihovi narodi odobravaju nastavak bombardovanja.
"Posle referenduma cemo videti kako te vlade mogu opstati", rekao je
Cukalas.
Supruga ambasadora SRJ u Atini, Ljiljana Vucicevic ocenila je da su "tokom
20.
veka napustene vrednosti coveka negovane od antickih vremena", kao i da su
pogazene napadom NATO na SRJ.
Vuciceviceva je rekla da je sve to "ravno humanitarnoj katastrofi najsirih
razmera, jer je stanovnistvu uskraceno zadovoljavanje najosnovnijih zivotnih
potreba - vode, hrane, lecenja".
Lekar Katarina Maca je rekla da je stanje na koje je naisla u Beogradu
"sokantno", a u Nisu "tragicno".
Maca je najostrije osudila bombardovanje bolnica i rekla da su
"imperijalisti
koji (ih) bombarduju zivotinje, a ne ljudi".
Ona je rekla da vec sada ima mnogo psiholoskih problema medju stanovnistvom
SRJ, a "bice ih jos mnogo vise" i ocenila da je "cilj imperijalistickog
bombardovanja iskorenjivanje naroda" SRJ.
Maca je istakla je da je tokom putovanja videla da je "moral naroda veoma
visok, hrabrost strahovita, a dostojanstvo veoma veliko".
Udruzenje lekara Atine i Pireja je zatrazilo od vlade Grcke da obustavi bilo
kakve olaksice NATO-u u Grckoj "jer NATO vrsi zlocin protiv naroda u SRJ".
Ambasador SRJ Dragoljub Vucicevic je rekao da bi svaka dalja eskalacija
agresije na Jugoslaviju imala jos teze posledice ne samo za Jugoslaviju, vec
za
mir u regionu i Evropi "i zato smatramo da na kraju do toga nece ni doci".
"U svakom slucaju, Jugoslavija je spremna na sve eventualnosti koje mogu
proizaci iz dalje eskalacije agresije na Jugoslaviju. Jugoslavija i njen
narod
su odlucni da se bore protiv agresije svim raspolozivim sredstvima, ma u
kakvom
vidu se ona dalje odvijala", rekao je Vucicevic.
General Rajmer izrazio sumnje u strategiju NATO
VASINGTON - Clan Zdruzenog staba americkih vojnih snaga general Denis Rajmer
izjavio je danas da je, u nedeljama koje su prethodile napadima NATO-a na SR
Jugoslaviju, izrazio sumnje u razumnost ideje da se pribegne samo
bombardovanju
SRJ.
"Imao sam priliku da iznesem svoje poznate stavove i da pokrenem sva pitanja
koja sam zeleo da pokrenem", rekao je Rajmer, govoreci o konsultacijama iza
zatvorenih vrata najvisih vojnih i civilnih funkcionera Pentagona koje su
dovele do odluke o napadu.
"Bio sam zabrinut da li bi vazdusni napadi sami po sebi mogli da dovedu do
rezultata", rekao je on u susretu sa novinarima.
Prema njegovim recima, drugi clanovi Zdruzenog staba takodje su imali sumnje
u
uspeh takve akcije.
AP primecuje da Rajmerova izjava odrazava zabrinutost koju javno izrazavaju
mnogi penzionisani oficiri, a koji smatraju da bi kampanja NATO-a bila mnogo
efikasnija da ucesce kopnenih trupa nije vec na pocetku bilo iskljuceno.
Rajmer nije izricito rekao da se ne slaze sa pristupom koji je odobrio
predsednik Bil Klinton.
On je, medjutim, naglasio da strateske odluke treba da se donose konsenzusom
u
okviru NATO-a, kao i da do marta nije bilo konsenzusa o koriscenju kopnenih
snaga.
Rugova razgovarao sa Gligorovom
SKOPLjE - Lider Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ibrahim Rugova razgovarao
je
danas sa predsednikom Makedonije Kirom Gligorovim, ali ne i sa
predstavnicima
Vlade.
Rugova je jutros doputovao u Makedoniju i odmah otisao da poseti izbeglicki
kamp u Stenkovcu, gde ga je oko 30.000 sunarodnika docekalo ovacijama.
U diplomatskim krugovima u Skoplju, Beta saznaje da je razlog sto se Rugova
nije sastao sa makedonskim premijerom Ljupcom Georgijevskim, niti sa nekim
iz
njegovog kobineta, to sto se takvim susretima protivio lider Demokreatske
partije Albanaca (DPA), Arben Dzaferi.
DPA je clan vladajuce koalicije i proslog vikenda je "blokirala" najavljenu
Rugovinu posetu Makedoniji u organizaciji francuske ambasade.
Dzaferijeva stranka je tada isticala da Rugova pre dolaska u Skoplje treba
da
ode u Tiranu i tamo sa Hasimom Tacijem, samoproklamovanim premijerom
"kosovske"
vlade u egzilu, "ispegla" razlike.
DPA je ocenila da Rugova, pre posete izbeglicama, treba da objasni susrete
sa
predsednicima SR Jugoslavije i Srbije, Slobodanom Milosevicem i Milanom
Milutinovicem.
Rugova je trebalo da doputuje u Makedoniju u prosli petak (21.maj), ali je
tu
posetu otkazao iz "logistickih razloga". Potom je najavljeno da ce Rugova
stici
u Skoplje u ponedeljak, 23.maja, ali je do posete doslo danas.
Lider DSK se, kako Beta saznaje u diplomatskim krugovima, sutra vraca u Bon,
odakle je i dosao u Makedoniju.
Rugova je danas u Skoplju odvojeno razgovarao sa ambasadorima Franscuske i
SAD
u Makedonije, Zakom Uncigerom i Kristoferom Hilom.
"Francuska smatra gospodina Rugovu jednim od glavnih aktera za resavanje
krize
na Kosovu", kazao je jedan francuski diplomata, nakon susreta
Rugova-Uncinger.
Uncinger je i specijalni izalsnik Konakt grupe za Kosovo.
Taj diplomata, koji zahtevao anonimnost, kazao je da je razgovor trajao
jedan
sat i da je Rugova rekao da sebe smatra legitimnim predstavnikom vecine
kosovskih Albanaca.
Rugova je krajem prosslog marta, na drugim paralelnim izborima koje su od
1991.
godine organizovali kosovski Albanci, ponovo izabran za "predsednika
Kosova".
Lider DSK je u razgovoru sa franscuskim ambasadorom u Skoplju kazao da
izbeglice, uz pomoc NATO, treba sto pre vratiti na Kosovo, kazao je taj
izvor.
Tom susretu prisustvovao je i lider opozicione Partije demokratskog
prosperiteta (PDP) Abdulrahman Aliti. PDP je druga stranka Albanaca u
Makedoniji.
Rugova je u izbeglickom kampu Stenkovcu kazao da je dosao da "vidi svoje
ljude
koji su napustili zemlju".
"Ovo je humanitarni problem. Zelim da se zahvalim makedonskoj vladi,
predsedniku Glogorovu i medjunarodnim humanitarnim organizacijama za pomoc
koju
im (izbeglim kosovskim Albancima) pruzaju", rekao je lider DSK.
"Danas radimo diplomatski i vojno. Trazim medjunarodno prusustvo i prisustvo
NATO na Kosovu, da bi se obezbedio bezbedniji uslovi njihovog povrataka".
Lider DSK je kazao da je sada pitanje "da li ce NATO upotrebiti ili ne
kopnene
trupe".
"Ja smatram da se bez medjunarodnog prisustva ne moze pomoci ljudima na
Kosvu",
kazao je Rugova, nakon obilaska izbeglickog kampa u Stenkovcu.
Rat do 1.jula kostao bi 110 milijardi maraka
BON - Ukupni troskovi agresije na SR Jugoslaviju, ukoliko bi taj sukob
potrajao
do 1. jula, iznosili bi, prema pisanju nemacke stampe - oko 110 milijardi
maraka.
Pozivajuci se na internu studiju Univerziteta nemacke armije u Minhenu,
nedeljnik "Spigel" pise da bi samo vojni troskovi NATO-a, i to, kako se
istice,
"u optimistickoj verziji" trajanja rata do sredine godine, iznosili 22
milijarde maraka.
Tome se dodaju troskovi humanitarne pomoci od 13 milijardi maraka i ratna
razaranja u SRJ koja bi dostigla 31 milijardu maraka.
Prema istom izvoru, tu jos treba ubrojati jugoslovenske vojne izdatke od
sest
milijardi maraka, kao i "dalje ekonomske troskove", u visini od 34 milijarde
maraka, u koje spadaju gubici zbog prekida privrednih veza ili izostanaka
turistickih aranzmana.
Ukoliko bi ratni sukobi potrajali do kraja ove godine, i ako bi, uz to, od
sredine godine usledio "kopneni rat ogranicenih razmera", troskovi rata
popeli
bi se, prema proceni istrazivaca sa Univerziteta Bundesvera, na 240
milijardi
maraka.
EU nudi stabilizaciju i pridruzivanje i SR Jugoslaviji
BRISEL - Evropska unija je danas ponudila zemljama Jugoistocne Evrope,
ukljucujuci SRJ, pokretanje procesa "stabilizacije i pridruzivanja" koji
otvara
mogucnost njihovog "punog ukljucivanja u strukture EU", pod uslovom da
zadovolje merila politicke i ekonomske demokratije.
U dokumentu koji je objavila Evropska komisija u Briselu navodi se da, na
osnovu procene o postovanju dosadasnjih merila EU o stepenu ekonomskog i
politickog demokratskog razvoja, SR Jugoslaviji i dalje "ne mogu biti
vracene
autonomne trgovinske olaksice".
Sto se Bosne i Hrvatske tice "zasad se zadrzavaju" olaksice za izvoz na
trziste
petnaestorice.
SRJ, BiH i Hrvatska i dalje ostaju iskljucene iz programa pomoci EU Phare, s
tim sto BiH uziva samo neke linije finansijske pomoci EU vezane za projekte
obnove u okviru Dejtonskog sporazuma.
Cilj nove inicijative je da se zemljama Balkana ponudi novi vid ugovornih
odnosa -"sporazumi za stabilizaciju i pridruzeno clanstvo"- koji bi potom
omogucio njihov ulazak u punopravno clanstvo Evriopske unije i time doprineo
opstoj ekonomskoj, politickoj i bezbednosnoj stabilizaciji celog regiona.
Evropska unija bi ovim zemljama pruzila svu mogucu pomoc u jacanju
politickih
struktura, ucvrscenju pravne drzave, delotvornosti javne uprave, otklanjanju
svih posledica unutrasnjih i regionalnih sukoba, bici protiv organizovanog
kriminala.
Posebna paznja bi se posvetila jacanju preferencijalnih trgovinskih odnosa i
perspektivi uspostavljanja visih oblika ekonomsko-finansijske saradnje.
Postepeno bi se doslo i do "politickog dijaloga" EU i tih zemalja.
Rec je o nadgradnji ranijeg "regionalnog pristupa EU saradnji sa zemljama
Jugoistocne Evrope" koji je pokrenut 1996.godine, a sve je zamisljeno tako
da
se uklapa u "stabilizacioni pakt" za jugoistocnu Evropu, o kojem ce sutra u
Bonu raspravljati sefovi diplomatija EU, SAD, Rusije, zemalja jugoistocne
Evrope, predstavnici medjunarodnih finansijskih i drugih organizacija.
Inicijativu bi trebalo da potvrdi i savet ministara EU.
Obrazlazuci ovu inicijativu, evropski komesar za medjunarodne odnose Hans
van
den Bruk je posebno podvukao da "ova ponuda srednjorocne i dugorocne
saradnje i
pridruzivanja vazi i za SR Jugoslaviju, iako znamo da je to trenutno
nerealno
sa sadasnjim politickim vodjstvom".
Van den Bruk je stavio do znanja da ce "o tome odluciti sam srpski narod".
Na pitanje agencije Beta da li ce SRJ ili Srbija biti izdvojene iz tog
procesa,
jedan visoki funkcioner Evropske komisije je rekao da "bilo kako bilo,
Evropska
unija ni u kom slucaju nece nikakve sporazume potpisivati, niti tesnju
saradnju
imati sa rezimom (predsednika SRJ Slobodana) Milosevica".
Makedonija i Albanija vec imaju sporazume sa EU koji im omogucuju vise
oblike
saradnje, a van den bruk je precizirao da se iducih meseci mogu ocekivati
pregovori EU i Makedonije o "stabilizaciji i pridruzenom clanstvu".
U danas objavljenom dokumentu Evropske komisije podvlaci se da "jos uvek ne
bi
bilo uputno razmisljati o pokretanju pregovora sa BiH i Hrvatskom, koje jos
ne
postuju postavljene uslove. Ali Komisija bi mogla pripremiti tehnicki
izvestaj
o mogucnostima pokretanja takvih pregovora u potonjoj fazi".
Savezna Republika Jugoslavija ima iste opste perspektive kao i druge drzave,
s
tim da mora postovati postavljene uslove. Zasad prilike u SRJ odudaraju od
onih
najbitinijih uslova za to", stoji u tekstu Evropske komisije.
Parlament priprema sankcije Jugoslaviji
LjUBLjANA - Odbor za privredu slovenackog parlamenta poceo je juce raspravu
o
uvodjenju sankcija prema SR Jugoslaviji, koji bi Drzavni zbor Slovenije
trebalo
da usvoji po hitnom postupku tokom tekuceg zasedanja, javila je agencija
STA.
Predlozenim zakonom sankcije bi izmedju ostalog obuhvatile zabranu prodaje,
uvoza i izvoza nafte i naftnih derivata preduzecima u SR Jugoslaviji, pa i
onima koja nemaju sediste u njoj, ali na teritoriji SRJ obavljaju bilo kakvu
delatnost.
Odbor ce sutra raspravljati o predlogu poslanicke grupe Liberalne
demokratije
Slovenije (LDS) premijera Janeza Drnovseka da se zakon o uvodjenju sankcija
prema SRJ ne odnosi na Crnu Goru.
Jugopetrol uveo ogranicenja u tocenju dizela
PODGORICA - Glavni snabdevac crnogorskog trzista naftnim derivatima,
"Jugopetrol", uveo je ogranicenje na tocenje dizel-goriva ne svojim
benzinskim
pumpama u Crnoj Gori.
Vlasnici automobila prilikom jednog punjenja rezervoara mogu dobiti najvise
po
30, a autobusa i kamiona po 50 litara goriva.
Prodavci na pumpama "Jugopetrola" u Crnoj Gori kazu da je odluka o
ogranicenju
tocenja dizela stigla iz centrale u Kotoru radi, kako je objasnjeno,
"racionalnije prodaje".
Oni su rekli da guzve na pumpama stvaraju uglavnom kamioni sa registarskim
tablicama iz Srbije.
"Supera" i bezolovnog benzina na pumpama u Crnoj Gori ima dovoljno i ti
derivati se dobijaju bez ogranicenja.
Evropa pocinje da planira buducnost Balkana
BUDIMPESTA - Evropa u cetvrtak, 27. maja, pocinje da planira buducnost
balkanskog regiona posle rata na Kosovu, elemente koji se opisuju kao
stabilizacioni pakt za jugoistocnu Evropu ili slikovitije kao "neka vrsta
Marsalovog plana" za Balkan.
Na sastanku u Bonu, kojem ce prisustvovati predstavnici osam jugoslovenskih
suseda, obliznjih zemalja, kljucnih donatora i panevropskih i medjunarodnih
organizacija, bice reci o vise tema - od demokratizacije u regionu do
bezbednosti i ekonomskog oporavka.
Uz Evropsku uniju, prisustvovace predstavnici Organizacije za evropsku
bezbednost i saradnju (OEBS), Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj
(OECD), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Zapadnoevropske unije
(NjEU),
Evropske investicione banke (EIB), Svetske banke, Medjunarodnog monetarnog
fonda (MMF), NATO-a, Japana i Kanade.
Ne ocekuje se da ce sastanak u Bonu doneti napredak na bilo kojem frontu,
ali
regionalni direktor EBRD za Balkan i Kavkaz Olivije Deskamp (Olivier
Descamps)
kaze da "svi na to gledaju kao na deo neophodnog procesa".
Iako se vazdusni udari NATO na SR Jugoslaviju nastavljaju, analiticari
smatraju
da je krajnje vreme da se taj sastanak odrzi.
U Bonu ce biti predstavnici Rumunije, Hrvatske, Madjarske, Bosne,
Makedonije,
Albanije, Bugarske i Slovenije, od kojih nijedna nije postedjena uticaja
dvomesecnog bombardovanja SR Jugoslavije.
Prema jednoj proceni Evropske unije, objavljenoj u Vasingtonu tokom aprila,
ukupna cena obnove Balkana posle rata na Kosovu dostize 30 milijardi dolara.
Makedonska vlada tvrdi da je preko 240.000 izbeglica sa Kosova u Makedoniju
dovelo njenu vec krhku privredu na rub kolapsa.
Albanija je u jos tezem stanju, a primila je 450.000 izbeglica.
Privrede Rumunije, Madjarske, Bugarske, Hrvatske, Slovenije i BiH su manje,
ali
dovoljno tesko pogodjene.
Predstavnica rumunskog ministarstva spoljnih poslova Simona Mikulesku
saopstila
je da su gubici u njenoj zemlji zbog napada NATO na SRJ vec dostigli 794,3
miliona dolara. Ona je izjavila da se Bukurest nada da ce "Marsalov plan za
Balkan" otvoriti put za trzisne reforme u tom podrucju, privuci strane
investitore i razviti demokratske institucije.
"Takav plan bi mogao da bude korak napred u integraciji nekih zemalja tog
podrucja u Evropsku uniju", dodala je ona.
Slovenija jos nije procenila ekonomsku stetu izazvanu krizom na Kosovu, ali
ocekuje da ce najteze biti pogodjen njen turizam koji u bruto domacem
proizvodu
(BDP) ucestvuje sa 2,8 odsto.
Bosna i Hercegovina je tesko ekonomski pogodjena, pogotovo srpski entitet.
Prema najnovijim okvirnim procenama, trgovinska razmena Republike Srpske sa
SR
Jugoslavijom smanjena je za cak 30 odsto, tako da je vise hiljada ljudi
ostalo
bez posla.
Madjarska, koja spada medju najjace privrede tog regiona, uglavnom je
apsorbovala gubitke u vezi sa Kosovom koji su procenjeni na 500 miliona do
milijardu dolara, ali Budimpesta, zabrinuta za buducnost 350.000 pripadnika
madjarske manjine u SR Jugoslaviji, zeli da prava manjina budu deo dnevnog
reda
obnove regiona.
"Nijedan deo celog regiona, ukljucujuci Jugoslaviju, ne moze da se izuzme iz
tog stava jer ce tako nastati jos jedna teoretska mogucnost za peti rat i
cetvrto etnicko ciscenje" izjavio je predstavnik madjarskog ministarstva
spoljnih poslova Gabor Horvat.
Oduzete dozvole za rad osam banaka
SARAJEVO - Federalna agencija za bankarstvo je, na osnovu novog Zakona o
bankama, ponistila dozvole za rad osam banaka u Federaciji BiH od 23.
aprila.
Polazeci od ocena o nesolventnosti, koje je dao privremeni upravnik SAB
banke
iz Sarajeva, Agencija je ovoj banci ukinula dozvolu za rad i podnela zahtev
sudu za pokretanje stecajnog postupka.
Dozvole za rad ukinute su i sarajevskim bankama A&A i Gulf Komercial,
Posavskoj
privrednoj banci iz Orasja, Srednjobosanskoj banci iz Viteza, MO banci iz
Mostara, Komerc banci iz Tesnja i PB banci iz Sanskog Mosta, javlja Onasa.
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------