***************************************
R A D I O M I L E V A
*** RATNO IZDANJE #8 ***
godina VII
Beograd utorak 25. maj 1999.
**************************************
konstant@eunet.yu
http://www.yurope.com/news/mileva/
Jedna Amerikanka naseg porekla izgrdila me je pre par nedelja. Rece,
kako mogu da pecem jagnje, a strahote se dogadjaju u mojoj zemlji. Objasnio
sam joj da je to bio Uskrs kada je obicaj da se jagnje priredi. Objasnio
sam joj da je na glavu naseg domacinstva palo nekih sto grama, malo manje
ili vise tog mesa. Daleko od celog jagnjeta kako je ona mislila. Sve ovo
pricam jer veceras pripremam sarmice od lista vinove loze. Velim, da me
neko opet ne izgrdi. Prolece je, vegetacija je krenula, i vreme je da se
sada spremi takvo jelo. Izmedju dva bombardovanja, red je da nesto i
pojedemo. Pripremanje hrane za mene je deo mentalne terapije ovih dana.
Konzumiranje iste - to vec zavisi od situacije . Pokusavamo da ne poludimo.
Deca, koja ne idu u skolu, vec dva meseca, zovu me danas na posao i pitaju
da li mogu da naprave kolac. Pravite kolac, rekoh ja. Elem, imali smo dans
i kolac posle rucka, a i haos u kuhinji.
Gore zapoceto pisanje, prekinuo sam. Nemam pojma kada. Bice, pre nedelju
dana, ili ranije. Ovde je vreme postalo relativan pojam. U prostoru se jos
uvek kako-tako snalazimo. Evo, upravo su se oglasile sirene, pa je pitanje
da li ce ovo pisanije i krenuti u svet pre nego sto, recimo, zbog neke
greske u gadjanju, mozda pola Evrope ostane bez struje. Vidim da se ovih
dana ambasadori raznih zemalja ovde u Beogradu vrlo cesto bacaju na pod,
sakrivaju se ispod stolova i kreveta dok im srca leti po rezidenciji. Ipak,
ne bih zeleo da neko pomisli da se ja radujem sto se i njima to dogadja. I
oni su ljudi kao i mi. Oni su po sluzbenoj duznosti ovde, a mi, mi smo po
rodjenju ovde. Svi se podjednako plasimo kad nastane opsti krkljanac na
nebu. Gde ce da opale to vece? To se ne zna. Po Kinezima, Svedima,
Svajcarcima, bolnicama, raji u gradu. Istresu bombe i brisu da ih neko ne
skine sa utvrdjene putanje. I tako vec dva meseca marljivo ruse mostove,
razbijaju autobuse, vozove, kolone izbeglica.
Covece, takvu sjajnu vojnu vezbu nije imao priliku da izvede ni jedan
evropski general u poslednjih pedeset i kusur godina, i to ovde u Evropi
na pragu svoje kuce. Prava poslastica. Da li ce i u njihov dom da stigne
nesto od tog smrada koji su napravili i ostavili u svom pohodu? Pitanje da
li takve face i imaju ideju sta rade.
Evo me veceras kako sedim uz kompjuter i iscekujem praskozorje dvadeset i
prvog veka, a nisam siguran da li ce za koji sekund zavladati vecni mrak u
ovim krajevima.
Srecom jos uvek cuvam "Rheinmetal" pisacu masinu, moje pokojne tetke,
nabavljenu 1958. godine. Jos uvek radi savrseno. Ni bombardovanje ne moze
da je unisti. To je nemacka roba.
Juce je Vesa dobila konacno, nakon dva meseca, posiljku iz Engleske. Nije
stigla obicnom postom, vec je doneo neko. Kolega koji je to poslao redovnom
postom iz Engleske, dobio je sve to nazad s obrazlozenjem da trenutno iz
Engleske ne ide nikakva posta za FRY (interpretiram jer nemam pri ruci
tekst) koja trenutno obuhvata Srbiju, Kosovo i Crnu Goru. Primecujem da
Vojvodinu i Sandzak nisu jos uzeli u razmatranje. Inace, ta posiljka sadrzi
par naucnih radova. Krajnje nevazno za ovaj rat, a vazno za nas da dodjemo
do informacija sta se u nauci dogadja u svetu.
Slicno smo vec preziveli po pitanju nauke za vreme sankcija 1992. i dalje,
pa nas to nista ne cudi.
Prilazem i jednu slicicu svoje dece. To sam uslikao pre par godina na aero
mitingu na Kalemegdanu. Preletali su im avioni iznad glava, ali oni bez
projektila pod krilima.
Danas se plase, ali sasvim drugacije.
mile
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------