SERVIS
"Nezavisne NOVINE"
TORONTO, CANADA
MOSKVA - Sef ruske diplomatije Igor Ivanov izjavio je u cetvrtak da "na
papiru
vec postoji prva varijanta rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu", iako
postoji jos niz neresenih pitanja.
MOSKVA - Ruski predsednik Boris Jeljcin u cetvrtak je ocenio da ce se
blagovremenim ukljucivanjem predsednika Finske Martija Ahtisarija u
posrednicke
napore intenzivirati proces trazenja resenja za kosovsku krizu, koje sa
nestrpljenjem ocekuju ne samo u Evropi, vec i u svetu.
PARIZ - Sef francuske diplomatije Iber Vedrin rekao je da "nema pregovora sa
Beogradom o uslovima" koje je postavila medjunarodna zajednica za obustavu
natovskog bombardovanja Jugoslavije.
BEOGRAD - Avioni NATO su u cetvrtak uvece sa cetiri projektila gadjali
skadiste
"Jugopetrola" u Radnickoj ulici na Cukarici, potvrdjeno je Beti u gradskom
Centru za obavestavlje. Za sada nema podataka o materijalnoj steti. Nekoliko
jakih detonacija culo se oko 20.20 u tom delu Beograda, kada su avioni NATO
u
niskom letu bombardovali Jugopetrolovo skladiste. Vazdusna opasnost oglasena
je
u Beogradu u 20.22.
BON, MOSKVA - Ruski predstavnik na zasedanju politickih direktora
ministarstava
inostranih poslova G-8 Boris Majorski ocenio je u cetvrtak da je "napravljen
mali korak napred", iako ucesnici nisu uspeli da jasno formulisu zakljucni
dokument.
BERGEN - Predsedavajuci Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Knut
Volebek izjavio je u cetvrtak da vlasti u Beogradu nagovestavaju spremnost
na
kompromis oko okoncanja krize na Kosovu, ali da su jos daleko od ispunjenja
zahteva NATO.
MOSKVA - Rusija je u cetvrtak "ponovo odlucno osudila zlocinacka dejstva
avijacije NATO" u SRJ, navodi se u saopstenju ruskog Ministarstva inostranih
poslova. U saopstenju se istice da je nocas u do sada najzescem napadu na
Beograd, direktnim pogotkom dve rakete unistena jedna zgrada
Klinicko-bolnickog
centra 'Dr Dragisa Misovic', kao i da je ostecena rezidencija svedskog
ambasadora.
VASINGTON - Americki predsednik Bil Klinton upozorio je u cetvrtak
predsednika
SRJ Slobodana Milosevica da o kljucnim uslovima NATO za prekid bombardovanja
nema pregovora.
BRISEL - Malo je verovatno da 19 clanica NATO moze da dodje do konsenzusa o
invaziji Kosova i upotrebi armije sa vise od 100.000 ljudi, rekao je u
cetvrtak
jedan visoki funkcioner saveza.
VASINGTON - Americki predsednik Bil Klinton ponovo je u cetvrtak imenovao
generala Henrija Seltona za komandanta Zdruzenog staba americkih oruzanih
snaga, naglasavajuci da je njegova uloga od kriticnog znacaja "za americke
napore na Kosovu i celokupnu nacionalnu bezbednost".
MOSKVA - SAD smatraju da osnovnu ulogu u obnovi Jugoslavije i pruzanju
pomoci
drugim balkanskim drzavama koje su stradale od vojne operacije NATO protiv
SRJ,
treba da imaju drzave EU, izjavio je u cetvrtak izvrsni direktor americke
agencije za medjunarodni razvoj Donald Presli.
MOSKVA - Predsednik Rusije Boris Jeljcin u cetvrtak je o krizi u Jugoslaviji
razgovarao sa svojim finskim kolegom Martijem Ahtisarijem, javila je
agencija
Interfaks. Predstavnik ruskog predsednika Sergej Prihotko rekao je da su
Jeljcin i Ahtisari u telefonskom razgovoru razmotrili situaciju na Kosovu,
ne
iznoseci druge detalje.
JOHANESBURG - Juznoafricki predsednik Nelson Mandela izjavio je u cetvrtak
da bi
dvojica australijskih humanitarnih radnika, uhapsenih u SRJ pod optuzbom za
spijunazu, mogli biti oslobodjeni za dan ili dva.
BRISEL - Medjunarodni donatori odobrili su u cetvrtak Bosni i Hercegovini
1,05
milijardi dolara pomoci za 1999. godinu, kao finalnu transu programa obnove
zemlje vrednog ukupno vise milijardi dolara.
BEC - Lider Demokratske stranke Zoran DJindjic optuzio je u cetvrtak NATO za
cinicizam i aroganciju zbog nastavljanja vazdusnih udara kojima nije
postignut
ni jedan od ciljeva zapadne vojne alijanse.
BUDIMPESTA - Generalni sekretar Madjarskog crvenog krsta (MCK) Eva Morzanji
saopstila je u cetvrtak da je ta organizacija poslala 27 tona humanitarne
pomoci Jugoslaviji.
BEOGRAD - Jugoslovenski ministar za rad, zdravstvo i socijalnu politiku
Miodrag
Kovac ostro je u cetvrtak osudio sinocnje bombardovanje Klinicko-bolnickog
centra "Doktor Dragisa Misovic" u Beogradu.
BEOGRAD - Predsednik Transnacionalne fondacije za mir i istrazivanje
buducnosti
Jan Oberg ocenio je, u intervjuu za najnoviji boj nedeljnika NIN, da
predlozima
o resenju jugoslovenske krize ministri grupe sedam najrazvijenijih zemalja
sveta i Rusije (G8) traze nacin da "spasu obraz u krizi koju je izazvao NATO
bombardujuci Balkan".
BEOGRAD - Pripadnici Pristinskog korpusa Vojske Jugoslavije oborili su jednu
bespilotnu letelicu tipa "Predator" iznad sela Talinovce kod Urosevca,
javila
je Rado-televizija Srbije. RTS je emitovala snimke oborene letelice.
PODGORICA - Predsednik Crne Gore Milo DJukanovic izjavio je da u Crnoj Gori
nema
i ne moze biti dvovlasca i da se Vojska Jugoslavije mora ponasati u skladu
sa
"odlukama civilne uprave".
PRISTINA - Interagencijska delegacija Ujedinjenih nacija doputovala je u
cetvrtak popodne u Pristinu, posle obilaska Gnjilana i manastira Gracanica.
Ta
delegacija je, iz zatvorenih vrata, razgovarala sa clanovima Pokrajinskog
izvrsnog veca Kosova i Metohije.
BRISEL - Italijanski premijer Masimo d'Alema ocenio je u cetvrtak kao
"posebno
obecavajucu" tekucu diplomatsku akciju za resenje kosovskog problema i rekao
da
NATO mora obustaviti bombardovanje Jugoslavije cim bude usaglasen tekst
rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu.
BON - Nemacka sa odmerenim optimizmom nastavlja napore za postizanje
politickog
resenja za Kosovo, a prema navodima iz Bona, u petak se nastavljaju
razgovori
politickih direktora ministarstava inostranih poslova sedam najrazvijenijih
zemalja sveta i Rusije (G-8).
STOKHOLM - SAD i Velika Britanija su u cetvrtak uputile usmeno izvinjenje
Svedskoj nakon sto je rezidencija ambasadora te zemlje u SRJ ostecena u
natovskom bombardovanju beogradske bolnice "Dr Dragisa Misovic", saznaje se
iz
zvanicnih izvora u Stokholmu.
PEKING - Predstavnik za stampu Ministarstva inostranih poslova Kine Dzu
Bangcao
izjavio je u cetvrtak da kineski narod nece biti zadovoljan dok ne dobije
konkretne odgovore na konkretna pitanja povodom bombardovanja kineske
ambasade
u Beogradu, 7. maja, u kojoj su poginiula tri Kineza, a vise ih je ranjeno.
VARSAVA - Svedski premijer Joran Person izjavio je u cetvrtak da je
neprihvatljiv svaki napad na ambasadu, ali je odbio da komentarise stete
koje
je pretrpela rezidencija svedskog ambasadora u Beogradu pre nego sto dobije
potpuni izvestaj o tom incidentu.
Ponovo napad na Beograd, u Somboru jedno lice poginulo
BEOGRAD - Novi, nocasnji napadi NATO na SR Jugoslaviju prouzrokovali su smrt
jedne osobe, dok je nekoliko ranjeno u Somboru, gradu na severu Vojvodine.
I protekle noci na meti je bio Beograd, a u jednom od napada ostecena je i
rezidencija svajcarskog ambasadora.
Prema izvestajima medija, u napadu na Sombor, poginuo je Nikola Hinic radnik
somborskog preduzeca "Remont".
Dve osobe su ranjene u tom napadu, koji se dogodio oko ponoci.
Na meti NATO-a bilo je skladiste "Naftagasa" u Somboru. Na skladiste su
ispaljena dva projektila, dok je treci pao u ulicu Vuka Karadzica, gde su
srusene dve kuce, prenose mediji.
Posle eksplozija nad Somborom se nadvio gust crn oblak, a cestice garezi
vetar
je odnosio nekoliko kilometara dalje.
Prema tvrdnjama stanovnika tog grada, to je bio najzesci napad na Sombor do
sada, a od detonacija popucala su stakla na nekim zgrada u centru.
Beograd je protekle noci dva puta bio na meti NATO-a.
U prvom napadu, sinoc oko 20.20 ponovo je pogodjeno skladiste "Jugopetrola"
na
Cukarici, a tokom napada ostecena je i rezidencija svajcarskog ambasadora,
koja
se nalazi u blizini skladista.
U momentu napada, u rezidenciji svajcarskog ambasadora bila je u toku vecera
povodom svajcarskog nacionalnog praznika, Dana nezavisnosti.
Na rezidenciji su popucala stakla na svim prozorima, koji gledaju na
skladiste
"Jugopetrola".
Na skladiste "Jugopetrola", koje je prvi put gadjano u noci izmedju 18. i
19.
maja, u sinocnjem napadu ispaljeno je cetiri projektila.
Oko ponoci, Beograd je potreslo nekoliko snaznih detonacija.
Prema obavestenju Centra za obavestavanje u Rakovici, gadjano je podrucje te
beogradske opstine.
Beogradska televizija Studio B izvestila je da su na meti bili objekti u
Lipovackoj sumi, dok su drzavni mediji javili da je gadjano podrucje
Ostruznice.
Rusevine Neuroloskog odeljenja rasciscava buldozer
BEOGRAD - Neurolosko odeljenje Klinicko-bolnickog centra (KBC) "Dragisa
Misovic" u Beogradu potpuno je unisteno u nocasnjem bombardovanju, a
spasilacke
ekipe buldozerom rasciscavaju rusevine.
Poginuli su pacijenti na Neurologiji Zora Brkic (82), Branka Boskovic (75) i
Radoslav Novakovic (47).
Pomocnik direktora KBC-a u Miodrag Lazic rekao je danas novinarima ispred
bombardovane bolnice da je veci broj pacijanata i medicinskog osoblja
povredjen.
Projektil avijacije NATO-a direktno je pogodio zgradu Neuroloskog odeljenja,
a
osteceni su i svi ostali objekti bolnickog centra.
U rusevinama jednospratne zgrade Neurologije vide se delovi bolnickih
kreveta i
medicinske opreme. Krater je dubok oko dva metra.
Prema recima Lazica, projektil je pao na odeljenje intezivne nege, gde su
bili
smesteni nepokretni i bespomocni bolesnici.
Na zgradama u bolnickom krugu izleteli su prozori i vrata, ostecen je crep,
a
kako je rekao Lazic, decija klinika se vise ne moze koristiti.
Bebe, medju kojima je bilo i novorodjencadi, kao i porodilje, prebacene su u
ranim jutarnjim satima u ginekolosku bolnicu "Narodni front". Lazic je rekao
da
je samo deset minuta pre bombardovanja rodjena jedna beba, kao i da je na
decijoj klinici bio lecen veci broj malisana.
NATO je danas priznao da je jedna od bombi lansiranih tokom nocasnjeg napada
na
Beograd promasila cilj, ali je odbio da prizna da je zgrada koja je pritom
bila
pogodjena - bolnica.
Portparol alijanse Dzejmi Sej rekao je:"Jedna laserski vodjena bomba nije
bila
propisno vodjena i mozemo da potvrdimo da je udarila u prizemlje zgrade
udaljene 500 metara od centra ciljanog podrucja".
Prva zvanicna poseta vaseljenskog patrijarha Vartolomeja
ATINA - Vaseljenski patrijarh Vartolomej Prvi doputovao je danas u prvu
zvanicnu posetu Grckoj od 1991. godine, kada je izabran na tu duznost.
Patrijarh ce boraviti u poseti Grckoj do 5. juna.
Patrijarh je docekan sa najvisim drzavnim i crkvenim pocastima. Na doceku je
bilo citavo drzavno i vojno rukovodstvo na celu sa predsednikom Kostisom
Stefanopulosom, dok je crkveno rukovodstvo predvodio arhiepiskop atinski i
svegrcki Hristodulos.
Vartolomej je po dolasku u Atinu sa hotelskog balkona blagoslovio hiljade
Grka
koji su satima cekali na centralnom gradskom trgu Sintagma i potom odrzao
sluzbu u atinskoj mitropoliji.
Ovo je prvi put da je jedan vaseljenski patrijarh u Grckoj docekan sa
pocastima
rezervisanim za sefa drzave, ukljucujuci i pocasno nadletanje borbenih
aviona
Ratnog vazduhoplovstva Grcke.
Poseta patrijarha Vartolomeja predstavlja trecu posetu jednog od
vaseljenskih
patrijarha u istoriji Grcke. Prva je bila 1863. godine, kada je Grcku
posetio
tadasnji patrijarh Atinagora, a druga 1987. godine, kada je u Atinu dosao
patrijarh Dimitrios.
Vartolomej je do sada posetio sve pravoslavne crkve, osim Grcke pravoslavne
crkve, sto se zvanicno objasnjava dugogodisnjom bolescu pokojnog grckog
arhiepiskopa Serafima, ali se svojevremeno mnogo govorilo o postojanju
medjusobnih nesuglasica.
Vartolomej je, medjutim, ranije vec bio u Grckoj, ali nezvanicno. Posetio je
Svetu Goru i deo teritorije Grcke koji je pod jurisdikcijom Vaseljenske
patrijarsije, ukljucujuci polu-autokefalnu Crkvu Krita i mitropolije na
Dodekanezima. On je takodje posetio i Solun i Trakiju na poziv lokalnih
vlasti.
Resenje za Kosovu mogu naci samo Srbi i Albanci
BEOGRAD - Predsednik Transnacionalne fondacije za mir i istrazivanje
buducnosti
(TFF) Jan Oberg izjavio je danas u Beogradu da resenje kosovskog problema
moraju zajednicki naci Srbi i Albanci, jer "takozvana medjunarodna zajednica
za
to nije sposobna".
Na konferenciji za novinare, on je ocenio da nacela "Grupe osam" "ne vrede
ni
hartije na kojoj su napisana" i ponudio alternativni plan TFF-a u 10 tacaka
koji ne nudi konacno resenje, vec nacin kako da se do resenja dodje i
"stvori
bolje Kosovo i SR Jugoslavija".
Oberg je istakao da se "stidi onoga sto NATO radi" SR Jugoslaviji i ocenio
da
se tu radi o prikrivenom "imperijalizmu".
Prema njegovim recima, plan TFF-a u 10 tacaka ne nudi resenje problema, vec
nacin kako doci do mira i stvoriti uslove za resenje problema.
Prvi uslov je, kako je rekao Oberg, prekidanje bombardovanja "odmah i
zauvek",
jer natovski "kiksevi i greske ne mogu dovesti do resenja".
Plan Obergove organizacije predvidja dolazak snaga UN na Kosovo, formiranje
mesovitih policijskih snaga, potpunu demilitarizaciju juzne srpske pokrajine
sem pogranicnih delova u kojima bi ostala Vojska Jugoslavije, razoruzanje
separatisticke OVK, te dolazak strucnjaka koji zele da pomognu.
Nakon toga bi sledilo potpisivanje protokola o nenapadanju do nalazenja
konacnog mirovnog resenja, obrazovanje misije koja bi radila na nalazenju
tog
resenja, dijalog svih zainteresovanih o svim segmentima zivota, pomirenje,
privredni oporavak Kosova i SRJ, ukidanje sankcija i pravljenje programa za
ceo
Balkan.
Kad se sve te faze prodju onda ce se videti sta ce biti sa Kosovom - da li
ce
dobiti autonomiju ili ce se naci neko drugo resenje, rekao je Oberg.
Prema njegovim recima, za sadasnsju krizu na Kosovu su odgovorna sva tri
ucesnika - jugoslovenska i srpska vlada, albanska zajednica na Kosovu i tzv.
medjunarodna zajednica ili grupa oko SAD, koja se sastoji "od 10 pojedinaca
koji naokolo zare i pale".
"Sva tri ucesnika krize pocinila su velike greske", istakao je Oberg.
On se juce sastao sa ministrom inostranih poslova SRJ Zivadinom Jovanovicem,
ali je izbegao da konkretno odgovori na pitanje o tome sta mu je sef
jugoslovenske diplomatije rekao.
Oberg je izjavio da je Jovanovicu kazao da jugoslovenska vlada treba da bude
aktivnija.
"Ocigledno je da resenje ne moze da se nadje na nivou vlada SRJ i vlada
medjunarodne zajednice. Jugoslovenska vlada treba da se okrene javnosti
medjunarodne zajednice, koja ce se probuditi kad vidi da vlada SRJ nudi
mirovna
resenja", rekao je Jan Oberg.
D'Alema: Posle rezolucije, obustava bombardovanja
BRISEL - Italijanski premijer Masimo d'Alema ocenio je danas kao "posebno
obecavajucu" tekucu diplomatsku akciju za resenje kosovskog problema i rekao
da
NATO mora obustaviti bombardovanje Jugoslavije cim bude usaglasen tekst
rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu.
D'Alema je danas posetio sediste NATO-a u Briselu i susreo se sa
zvanicnicima
zapadnoevropskog vojnog saveza. U Brisel je doputovao u nastojanju da ubedi
NATO da privremeno obustavi bombardovanje SR Jugoslavije, ukoliko bude
usvojena
rezolucija Sveta bezbednosti UN.
Bombardovanje se mora prekinuti pre povlacenja jugoslovenskih snaga s
Kosova, a
pauza mora trajati onoliko vremena koliko je nuzno da rezolucija SB UN o
Kosovu, na temelju nacela Grupe 8, bude usvojena i dostavljena na usvajanje
vlastima u Beogradu, rekao je D'Alema.
On je rekao da povlacenje jugoslovenskih trupa sa Kosova moze uslediti kada
se
postigne sporazum. "To se mora uciniti da bi se izbegao haos, jer u
medjuvremenu moraju da se pripreme medjunarodne snage za razmestaj na
Kosovu",
rekao je on na konferenciji za novinare posle susreta sa celnicima NATO-a u
Briselu.
On je izneo procenu da bi "prekid u vazdusnim operacijama NATO mogao,
recimo,
biti 72 sata", dodavsi da bi nadlezan za to trebalo da bude generalni
sekretar
UN.
U slucaju da vlasti na celu s predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem ne bi
prihvatile "zahteve medjunarodne zajednice" i rezoluciju SB UN, izglasanu i
uz
podrsku Rusije i Kine, vojna akcija bi se morala nastaviti "onako kako bismo
se
dogovorili s nasim saveznicima", rekao je italijanski premijer.
Na zajednickoj konferenciji za stampu s generalnim sekretarom NATO Havijerom
Solanom D'Alema je naveo da bi, u tom slucaju, Italija ucestvovala u vojnoj
akciji.
Premijer vlade u Rimu je, u ocitoj polemici sa stavovima unutar NATO-a da se
bombardovanje ne obustavi i preduzme kopnena invazija Jugoslavije, upozorio
da
bi na jedinstvo saveznika mogla uticati "pogresna rasprava o hipoteticnim
scenarijima".
D'Alema je izrazio nadu da ce "politicki proces moci da brzo i konkretno
napreduje ovih dana" i ukazao na to da Italija u takvim naporima intenzivno
saradjuje. On je u tom kontekstu ukazao na svoj susret s nemackim kancelarom
Gerhardom Srederom u Bariju, razgovore sa ruskim izaslanikom Viktorom
Cernomirdinom u Rimu. Takodje, i "stalne veze" s predstavnikom Evropske
unije
Martijem Ahtisarijem i zamenikom americkog drzavnog sekretara Stroubom
Talbotom.
"Vrlo smo zainteresovani za to da se nacela Grupe 8 pretoce u mogucu
rezoluciju
SB UN. To bi bio kvalitativan skok u resavanju krize, jer bi nacela Grupe 8
postala osnova UN za resavanje krize", rekao je italijanski premijer.
"Zelimo jasan dokument. Milosevic mora povuci trupe i delotvorne
medjunarodne
snage ce obezbediti povratak izbeglica. Tada ce Milosevic biti porazen",
podvukao je D'Alema. To ce biti moguce, procenio je on, jer ce tada "biti
jasno
da je svoju zemlju gurnuo u dramatican poraz i teska razaranja, ciju ce cenu
on
morati da plati".
D'Alema je procenio da ce povratak izbeglica biti "poraz" za vlasti u
Beogradu.
"To ce izazvati unutrasnji politicki proces i promene, koje ne treba mi da
podsticemo, ali koje mozemo ocekivati", rekao je on. On je izneo ocenu da se
u
vojnu akciju krenulo "ne zbog pobede NATO-a", vec da bi se vratile
izbeglice,
"proterane od rezima koji je pogazio nacela civilizacije i humanosti".
D'Alema je rekao da je Italija "s odlucnoscu, iako s bolom", usla u "bitku
za
mir i stabilnost na Balkanu. Italija trpi zbog svog geografskog polozaja,
ali i
saoseca s narodom tog podrucja, kao i sa samim narodom Srbije", rekao je
italijanski premijer.
On je podvukao da je "Pakt stabilnosti" za podrucje Jugoistocne Evrope, cija
je
priprema u toku, od "sustinskog znacaja i za politicko resenje kosovske
krize",
jer svim narodima Balkana treba da pokaze da im odgovaraju mir, zajednicki
zivot i razvitak.
Italijanski premijer je rekao i da je od celnika NATO-a dobio jemstvo da ce
se
ubuduce "krajnje strogo paziti" da avioni NATO ne bacaju bombe u Jadransko
more. Takodje, da ce ekipe i strucnjaci NATO-a pomoci da se izvade 143
bacene
bombe.
On je rekao da prisustvo bombi "nije opasno za turizam", ali jeste za
italijanske ribare, posto se 106 bombi nalazi na dubinama od 400 do 500
metara.
Gradjani SRJ ginu u ime imaginarne humanosti
BEOGRAD - Srpsko lekarsko drustvo uputio je danas apel lekarima sveta u
kojem
se trazi "zaustavljanje rata u kome pod bombama visoke tehnologije
bezrazlozno
ginu gradjani SRJ".
"Ginu Srbi i Albanci i gradjani drugih nacionalnosti u ime imaginarne
humanosti, koju anuliraju upravo oni koji je proklamuju. Stradaju u ime
kaznjavanja onih koji su oznaceni kao 'losi', u ime uspostavljanja novog
reda",
stoji u saopstenju tog Drustva.
Lakari navode da "ne postoje opsti ciljevi u ime kojih bi se danas, u
savremenom svetu, ljudi ubijali i zivotni prostor unistavao za viziju neke
bolje buducnosti".
DS Napad na prostorije DS prava diverzija
KRAGUJEVAC - Predsednik okruznog odbora Demokratske stranke (DS) u
Kragujevcu i
predsednik gradske vlade Borivoje Radic ocenio je jucerasnji napad na
prostorije te stranke u Beogradu "pravom diverzijom".
"U situaciji u kojoj se trenutno nalazi nasa zemlja besmisleno je
nadmudrivati
se i dokazivati patriotizam diskvalifikujuci druge", rekao je Radic agenciji
Beta.
On je podsetio mlade ljude koji su bacali kamenice na prostorije DS da su
mnogi
clanovi, odbornici i funkcioneri ove stranke na frontu, "za razliku od njih
koji svoj patriotizam dokazuju na ulici".
"DS je legalna stranka, koja vec deset godina ucestvuje u politickom zivotu
zemlje i daje joj pun doprinos u ovim teskim uslovima", rekao je Radic
napominjuci da su demokrate na poslednjim izborima na kojima su ucestvovali
imali pola miliona biraca.
"Kada neko krene da rusi Demokratsku stranku, to znaci da direktno ugrozava
pravo gradjana na politicko delovanje, jer DS nisu samo njeni funkcioneri i
clanovi, vec i mnogobrojni biraci i simpatizeri", naglasio je Radic.
Izvinjenje SAD i Britanija zbog ostecenja rezidencije
STOKHOLM - SAD i Velika Britanija su danas uputile usmeno izvinjenje
Svedskoj
nakon sto je rezidencija ambasadora te zemlje u SRJ ostecena u natovskom
bombardovanju, saznaje se iz zvanicnih izvora u Stokholmu.
"Mi smo jutros telefonom preneli nase iskreno zaljenje Ministarstvu
inostranih
poslova", rekao je Frans presu portparol ambasade SAD u Svedskoj Dejvid
Park.
Kako je prenela svedska agencija TT, u Ministarstvu inostranih poslova su
rekli
da je "zaljenje" izrazila i britanska ambasada u Stokholnmu.
Rezidencija svedskog ambasadora u Beogradu ostecena je u nocasnjem napadu
NATO
na Dedinje, u kome su poginula tri pacijenta Klinicko-bolnickog centra "Dr
Dragisa Misovic".
Bombardovanje ugrozilo eko-sistem SRJ
BEOGRAD - U trenutku kada su bombe pogodile azotaru, rafineriju i
petrohemijski
kompleks u Pancevu, koncentracija otrovnih materija bila je 1.000 puta veca
od
dozvoljene, ali je sada zagadjenost u granicama normale.
To je navedeno u informaciji koju je na danasnjoj konferenciji za novinare
podelilo Drustvo za zastitu prirode Srbije.
Takodje je navedeno da sloj nafte dugacak 15 km i sirok 400 m kao nusprodukt
sagorevanja nafte izazvane bombardovanjem rafinerija u Pancevu i Novom Sadu,
plovi medjunarodnom rekom Dunav, unistavajuci okolni i recni zivi svet.
Profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, Predrag Polic, rekao je da je
"trenutni kvalitet vazduha zadovoljavajuci, da je kvalitet vode dobar, dok
se
hrana, uz odredjene mere, moze bezbedno koristiti".
"Ne zaboravimo medjutim, da je vazduh veliki hemijski reaktor, tako da ce se
toksicne materije oslobodjene usled bombardovanja, narednih nekoliko meseci
siriti troposferom, ali i stratosferom, tako da nece obici samo okolne
zemlje,
vec celu planetu", upozorio je Polic.
On je dodao da je iz fabrickih postrojenja u Baricu razmesten deo toksicnih
materija, dok je deo ispusten u Savu.
"U Dunav su ispustene i otrovne supstance iz pancevackih rezervoara, jer bi
one
u slucaju pogadjanja od strane NATO izazvale prirodnu katastrofu", rekao je
Polic.
Austrijski univerzitetski profesor i ekolog, Anreas Franc, koji se ispred
Drustva za zastitu prirode Austrije nalazi u poseti nasoj zemlji, predlozio
je
program pomoci za eko-sistem Jugoslavije.
Franc je upozorio na katastrofalne posledice bombardovanja koje se vec
osecaju
ili ce se tek osetiti na flori i fauni SRJ.
"Da kojim slucajem Dunav tece u pravcu Austrije i Nemacke, vec bi se digla
prasina oko njegove zagadjenosti", rekao je Franc, isticuci da niko ne moze
da
prognozrira kako ce se hemijske supstance oslobodjene usled bombardovanja
dalje
ponasati.
Prva zvanicna poseta vaseljenskog patrijarha Vartolomeja
ATINA - Vaseljenski patrijarh Vartolomej Prvi doputovao je danas u prvu
zvanicnu posetu Grckoj od 1991. godine, kada je izabran na tu
duznost.Patrijarh
ce boraviti u poseti Grckoj do 5. juna.Patrijarh je docekan sa najvisim
drzavnim i crkvenim pocastima. Na doceku je bilo citavo drzavno i vojno
rukovodstvo na celu sa predsednikom Kostisom Stefanopulosom, dok je crkveno
rukovodstvo predvodio arhiepiskop atinski i svegrcki Hristodulos.Vartolomej
je
po dolasku u Atinu sa hotelskog balkona blagoslovio hiljade Grka koji su
satima
cekali na centralnom gradskom trgu Sintagma i potom odrzao sluzbu u atinskoj
mitropoliji.Ovo je prvi put da je jedan vaseljenski patrijarh u Grckoj
docekan
sa pocastima rezervisanim za sefa drzave, ukljucujuci i pocasno nadletanje
borbenih aviona Ratnog vazduhoplovstva Grcke.Poseta patrijarha Vartolomeja
predstavlja trecu posetu jednog od vaseljenskih patrijarha u istoriji Grcke.
Prva je bila 1863. godine, kada je Grcku posetio tadasnji patrijarh
Atinagora,
a druga 1987. godine, kada je u Atinu dosao patrijarh Dimitrios.Vartolomej
je
do sada posetio sve pravoslavne crkve, osim Grcke pravoslavne crkve, sto se
zvanicno objasnjava dugogodisnjom bolescu pokojnog grckog arhiepiskopa
Serafima, ali se svojevremeno mnogo govorilo o postojanju medjusobnih
nesuglasica.Vartolomej je, medjutim, ranije vec bio u Grckoj, ali
nezvanicno.
Posetio je Svetu Goru i deo teritorije Grcke koji je pod jurisdikcijom
Vaseljenske patrijarsije, ukljucujuci polu-autokefalnu Crkvu Krita i
mitropolije na Dodekanezima. On je takodje posetio i Solun i Trakiju na
poziv
lokalnih vlasti.
Nemacka nastavlja napore za postizanje resenja za Kosovo
BON - Nemacka sa odmerenim optimizmom nastavlja napore za postizanje
politickog
resenja za Kosovo, a prema navodima iz Bona, sutra se nastavljaju razgovori
politickih direktora ministarstava inostranih poslova sedam najrazvijenijih
zemalja sveta i Rusije (G-8).
Nemacka je inace do 1. jula predsedavajuca G-8.
Politicki direktori su do rano jutros zasedali u Petersbergu, pored Bona, u
nameri da postignu saglasnost o nacrtu teksta rezolucije Saveta bezbednosti
UN.
Spoljnopoliticki savetnik nemackog kancelara Mihael Stajner izjavio je
jutros
za Drugi program nemacke televizije (ZDF) da ima utisak da "obe strane u
sukobu
cine korake u pravcu resenja".
Politicki direktor u nemackom Ministarstvu inostranih poslova Gunter Plojger
je
posle skoro dvanaestocasovnog zasedanja rekao da je "u velikom broju oblasti
postignut napredak, ali da su preostale znacajne tacke koje tek treba
razjasniti".
Nemacki mediji danas prenose navode iz krugova bliskih ucesnicima zasedanja
G-8
prema kojima je sastanak odrzan u "povremeno napetoj atmosferi". Ruski
predstavnik, ambasador Boris Majorski je razgovore ocenio kao "naporne i
povremeno veoma neugodne".
Po svemu sudeci, i posle jutros zavrsenog sastanka ostale su razlike oko
sastava trupa koje bi obezbedjivale mir na Kosovu, kao i oko vremena koje
treba
odrediti za povlacenje jugoslovenskih snaga sa Kosova i, u skladu sa tim, za
obustavljanje napada NATO.
Komentarisuci najavu Beograda da zeli nastavak pregovora u okviru UN i na
osnovu principa koje je usvojila G-8, Mihael Stajner je jutros rekao da
"nema
ni govora o velikim novim pregovorima sa (predsednikom SRJ Slobodanom)
Milosevicem".
"Vise ne razgovaramo o detaljima pregovora ili o dugackim balkanskim
razgovorima. Vreme cenkanja je proslo", rekao je Stajner.
Govoreci upravo o glavnim spornim tackama koje stoje na putu izrade
rezolucije
UN, nemacki kancelar Gerhard Sreder je juce u Briselu rekao da je moguce da
se
mirovne zamisli NATO i Rusije "sinhronizuju".
"Na kraju mozemo da se sporazumemo o priblizavanju zamisljenih vremenskih
rokova. Verujem da razlicite mere mogu da se sinhronizuju i da se tako resi
problem", istakao je Sreder govoreci o mogucnosti da se vremenski usklade
donosenje rezolucije UN, pocetak prekida bombardovanja i povlacenje
jugoslovenskih snaga sa Kosova.
Srederova novopredlozena taktika svakako je uslovljena i dogadjajima na
nemackoj unutrasnjoj politickoj sceni.
Naime, posle kongresa Saveza 90/Zelenih, manje stranke u vladajucoj
koaliciji,
nastavlja se pritisak dela njenih politicara da se privremeno prekinu napadi
na
Jugoslaviju. Vladu u Bonu cine Srederova Socijaldemokratska partija Nemacke
(SPD) i Zeleni.
Na kongresu Zelenih odbacen je proslog cetvrtka predlog za koji je glasalo
oko
40 odsto delegata, da se zatrazi trenutna obustava bombardovanja
Jugoslavije.
Umesto toga usvojena je kompromisna rezolucija predsednistva stranke prema
kojem se trazi samo pauza u intervenciji NATO.
Zeleni su juce objavili da ce i taj zahtev staviti u drugi plan, a to su
obrazlozili verom u skoro uspesno okoncanje diplomatskih napora za
obustavljanje rata.
Time su dalja trvenja medju koalicionim partnerima mozda odlozena, ali ne i
prevazidjena. Sreder i nemacki ministar inostranih poslova Joska Fiser su
tako
skoro "osudjeni" na intenzivan nastavak napora za postizanje politickog
resenja
za Kosovo.
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------