Kosovo Polje 17.V.-----21:01
Postovanje dragi moji . Da se ne izvinjavam jer ste vec navikli da me nema
par dana, razloge vec svi dobro znate. Uglavnom dobijate po neku kratku
poruku od mene a onda usledi jedna poput ove koju sad citate.
Konacno se posle par dana vreme smirilo kod nas, i evo se razvedri da nigde
oblacka nema, i normalno odmah prisustvujemo njihovom podlom piru na nebu.
I nista manje nego dva bombardera A-10 u pratnji dva F-18
Uz dvogled koji mi je bio pri ruci mogli smo prebrojati svaku raketu ispod
njihovih krila. Sigurno su sat ipo kruzili oko nas menjajuci visinu i
taktiku kruzenja. A visina normalno iznad dometa. Prvenstveno su tu bili
izgleda iz razloga provokacije i otkrivanja polozaja dejstava, ali na srecu
nije se oglasila nasa PVO dok nisu dejstvovali ka Veterniku i iz pravca
Lipljana, onda su ih nasi u ukrstenoj vatri naterali da povecaju visinu gde
su narednih sigurno pola sata ponovo kruzili i jedva se videli. Nije bilo
naknadnih dejstava. Trenutno je mirno kod nas dok se ka jugu cuju kako
kruze.
Moram reci da smo imali srecu ovih dva dana da su nas malo postedeli, pre
svega zahvaljujuci vremenu, jer je bilo bas opako. Prave proletnje oluje, sa
jakim vetrom, padavinama, tmurnim oblacima i grmljavinom. To im u nekoliko
navrata do sada nije smetalo, ali ih stvarno nije bilo, pogotovu juce.
Nego sam zeleo nesto drugo da vam danas ispricam. Imao sam vrlo dirljiv i
potresan susret sa ranjenim borcem. Jedan nas cyber prijatelj
(sa Interneta), koga mnogi verovatno znaju sa zapada, me je zamolio da mu
nadjem mladog rodjaka za koga nisu culi skoro dva meseca. Imao sam samo ime
i prezime i da je u KBC (bolnici) u Pristini. Iako centar nije velik to je
omanji grad po broju ljudi koji tuda cirkulise. Kuda poci i gde traziti. Kad
sam se obreo u bolnickom krugu, tek sam shvatio uzas ovoga rata. Mi koji
radimo neke druge stvari,ovde, i koji imamo druge obaveze daleko od prve
linije i fronta na granici, mozemo samo naslutiti kako je tamo. I sve se to
nekom drugom mozda desava dok se nedaj boze ne desi nama ili osetimo na
svojoj kozi. Meni je stric poginuo pre 4 dana na frontu, dobrovoljac iz
Indjije, nisam uspeo ni da ga vidim, a ni moja familija. Boli, i dusa i
srce, ali kad vidis i stupis u kontakt sa ljudima koji dodju sa fronta gde
je sve puno gore nego ovde kod nas. Onda tek prorade neki impulsi u mozgu i
osecaji koje covek potisne, bio svestan toga ili ne. Ono sto sam nekada
pricao, da smo oguglali i na bombe i pucnjavu i sukobe, to ispliva u groznom
obliku, sa nekom nervozom u stomaku i besom koji se nagomilava. Danas
prolazeci pored tih mladih lica, koji su osetili svu grozotu ovoga rata u
direktnim sukobima sa neprijateljem bilo u nasoj blizini ili na granici
pokazuju svu suludost, nemilosrdnost i prljavstinu ovoga rata. Da, recicete
nema pravednog i ispravnog rata, ali kako to reci ranjenom borcu, ne
borcu... detetu, jer iako ja imam 31 godinu, kad vidim ta mlada lica od 18 -
20 najvise, mogu ih i decom nazvati. Bez ruke, bez noge, zamotanih glava,
trupa, celog tela...Tesko je to gledati...Idem od jednog do drugog pitajuci,
znaju li Darka iz Uzica...neki me bledo pogledaju, neki i necuju, neki u
tavancu besciljno zure, jedan prstom pokazuje
"Pitaj sestru brate"...Sestra, mlada i lepa ne zna gde joj je glava, ...
"sestro brzo" vice jedan - ona trci ..a ja bez odgovora ostadoh okruzen
...nepitajte cime ...Idem dalje od prijemnog do prijemnog od neurologije do
ortopedije, od interne do hirurgije, pa moguce da je ovde, da je onde...
"Molim vas gospodine dajte mi jos neki podatak" - pita ljubazna sestra.
"Nemam sestro, osim da je Darko iz Uzica i ranjen pre 5 dana."
"Pa je li ona grupa sa granice? "
"Ne znam moguce."
" Pogledajte na torokalnoj hirurgiji."
Opet sprat za spratom, soba za sobom...ima li Darka. Sve u strahu sta cu
zateci i u kakvom stanju, i sta reci ljudima koje i ne znam, a koji od mene
ocekuju mozda najgore nadajuci se najboljem.Konacno posle skoro sat lutanja
dolazim do sobe br. 2. Ruka mi zadrhta na vratima. Troje u krevetu, dvoje
seta a jednoga brije bolnicki brica.
"Zdravo momci ima li ovde neki Darko, iz Uzica" - upitah.
"Evo ga brije se" - dobaci jedan smejuci se i uhvati se za ranjene grudi.
Dete, skoro da nema sta ni obrijati, a sav u zavojima i cevcicama koje iz
njega vire. Ali on sedi u stolici i smesi mi se potvrdno, on je taj.
"Zavrsi burazeru pa cemo pricati" - brica klima glavom.
Ko je ko i odakle je ko, upoznasmo se. Smesi se i jedva prica, bole ga
grudi, stomak i ledja. Tri ogromne rane, pluca ,creva, pankreas, rebra i bog
zna sta jos i kako ce sve to zarasti, pokaza mi ranu na stomaku pedlju
dugacku:
"ovo mi je bila prva, vatreno krstenje, pa me prekrstise jos dva gelera za
par sekundi, nista me nije bolelo, tek kad sam oci otvorio"
Pomislih:" Kako je upste preziveo", kao da mi misli procita,
"Nedamo se mi srbi brate moj" on mene tesi...on koji je jednom nogom u grobu
bio. Sam Bog zna kako je uopste ziv.
Darko se razveseli, poce se i smejati zajedno sa ostalima, pricajuci
dozivljaje sa prve linije.
"Ma ne mogu nam nista, ma razbili smo ih"- to im je drago, ne zale ni da su
jos pet rupa dobili
" Ma da si ih samo video brate - dodaje onaj iz kreveta - kako beze majku im
mudzahedinsku" - sve ih skoro razumemo, preko brega ih cujemo, srpski
pricaju, a imali smo i jednog naseg koji je i siptarski razumeo"
"Mi ti divanimo sa njima moj rodjo - dobacuje i onaj treci ocigledno
krajisnik malo stariji - eeee sve sam ti ja ovo vec video"
"Samo da ne bi onih vrazjih aviona " - vrti glavom Darko.
"SAd sam u redu, reci mojima, nemoj da brinu, eto mene za par dana u Uzicu,
evo ne boli me nista, vidi me" - ustaje i seta predamnom.
Gledam ga, neznam sta da mu kazem, da ga tesim, uvredicu ga, hrabar je bez
sumnje, ne plasi se, prekaljen iako mlad, gledao smrti u oci sa ponosom,
nemam ni jednu pametnu da zinem.
Sreca, ulazi sestra:
"E Darko dosta je bilo, ajde na previjanje, molim vas vizita je gotova"
Ustajem, pozdravljam se sa ostalima i ispracam ga u hodnik:
"nedaj se i slusaj sestru i doktora"
"Ma nedajte se Vi ostali, za mene je lako...Era sam ja "
DA dugo je odjekivalo u mojoj glavi " NEDAJTE SE VI OSTALI" i zbog tog i
stotine drugih Darka ne trebamo se dati, niti posustati, mladi zivoti i
zrtve ne smeju biti uzaludne. DArkov front nece probiti, dok je takvih i
srcanih i mnogih koji jedva cekaju da odu tamo. Moramo imati bistru i
razboritu glavu, da uludo ne stradamo.
Dragi moji, verovatno niste navikli na ovakva moja pisma, ali rat je i
moramo se nekad i sa surovom stvarnoscu sukobiti, i pogledati istini u oci,
preneo sam vam samo deo mojih danasnjih impresija, u Pristinskom KBC-u.
ZIVI MI I ZDRAVI BILI
SA VEROM U BOGA, BOG JE SA NAMA, ZA KRST CASNI I SLOBODU ZLATNU!!!
Predrag Obradovic - Gagi
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------