VEOMA zanimljiv clanak koji je objavljen u Danskim novinama
Jylland-.Posten od 9 Maja 1999, o onima koji su odgovorni za
bombardovanje Jugoslavije.
NOVI JASTREBOVI
Jedna nova generacija lidera, koja je iscicana na "flower power" i
"rock and roll", podize NATO-standard preko jednog novog svetskog
porektka: Bill Clinton, Tony Blair, Gerhard Schröder i njihove
NATO-kolege ne sklanjaju se od rata, iako skoro niko od njih nije
sluzio vojni rok.
Bill Clinton,
52 godine, americki predsednik.
Izbegao je sluzenje vojnog roka i poziv za rat u Vijetnamu uz pomoc
jednog manevra izbegavanja, koji je tek bio otkriven, kada je on
kandidirao za predsednicke izbore u 1992 godini - jedan odnos koji za
malo da ga nije isterao iz izborna. Namesto u Vijetnam otisao je u
Oxford u Engleskoj, gde je ucestvovao u anti-ratne pokrete, svirao
saxofon, slusao musiku Elvisa, pusio marihuanu bez da je udise i gajio
svoje velike politicke ambicije.
Tony Blair,
46 godine, britanski premijer-ministar.
Velika Britanija nema prinudjeno sluzenje u vojsci, i Blair je namesto
toga studirao pravo. Kao ucenik u Edinburgh i student u Oxford bio je
on bunovnik bez da je bio ekstremista. Svirao je na gitari i pevao u
jednoj rock-grupi, uzivao da istupa kao glumac i uclanio se kasnije u
staru socijalisticku Labour-partiju i bio je za atomsko razoruzanje za
vreme hladnog rata. Nada se da ce njegov visok profil kao najzesci
govornik za Jugoslovensku operaciju njemu dati status kao lider
(vodioc) i drzavnik svetskog formata, ako taj moralski krstaski rat
protiv Slobodana Milosevica vodi do jednog NATO triumfa.
Robin Cook,
53 godine, britanski ministar spoljnih poslova.
Spasio se sluzenja vojnog roka, posto je obican vojni rok u britaniji
ponisten u 1959 godini.
Gerhard Schröder,
55 godine, njemacki kansler.
Nije bio vojnik, posto je on bio najstariji sin u familiji, gde je
otac poginuo u ratu.
Joschka Fischer,
51 godina, njemacki ministar spoljnih poslova.
Ni on nije bio vojnik. Bio je toliko kratkovidan, da cak nije ni morao
da ide u upisivanje za sluzenje vojnog roka. Ako bi on bio pozvan da
se javi onda bi on bio odbijac za sluzenje vojnog roka sa svojim jakim
levo-politicarskim protestnim shvatanjem i kritickim stavom prema
narodnom drustvu. Mozda je njegova familijarne pozadina ucestvovala na
njegovo ideolosko preokretanje za govornika NATO-vih operacija.
Njegovi roditelji - oba njemacki drzavljanji - bili su isterani iz
Madjarske posle Drugog Svetskog Rata.
Massimo D'Alema,
50 godina, italijanski ministar predsednik.
Bio je odbijen na pregledu posto je bio fizicki nesposoban za sluzenje
vojnog roka. Nije izvrsavao niti civilnu ni bilo kakvu drugu sluzbu
namesto toga, ali je produzio da bude to, sto je on vec bio, ustvari
manje ili vise, manje profesionalan unutar komunistickog partijskog
aparata - njegov otac je bio jedan od znacajnih partijskih
parlamentaraca. Dobra vest je, da Massimo D'Alemas-ovo zdravlje mnogo
bolje, i da on uopste nema problema da nosi "teski teret" jednog sefa
vlade.
Javier Solana,
56 godina, NATO'v generalni sekretar.
Sluzio je vojni rok u pocetku 1960-tih godina, dok je studirao fiziku
na Complutense universitetu u Madridu. U tri skolska raspusta morao je
da dodje kod artiljerije u El Pardo u Madridu. 1981 godine je Spanija
postala clanica NATO-a. Solanova socijalisticka partija je trazila da
Spanija izadje do septembra 1985, kada je jedno glasanje naroda
odlucilo za korist NATO clanstva.
Poul Nyrup Rasmussen,
55 godine, danski drzavni ministar.
Izjavljuje se u drzavnom ministarstvu, da je on sluzio kod civilne
zastite. Ali se blize cinjenice cuvaju, kao da su vojne tajne. Od toga
se dakle ne vidi, koliko dugo, kada ili gde je ta sluzba bila.
Niels Helveg-Petersen,
60 godina, danski ministar spoljnih poslova.
Bio je odbijen na vojnom pregledu. Namesto toga otisao je na ratiste
ispred americke ambasade na Østerbro, gde je drzao govore za vreme
demonstracija protiv Vijetnamskog rata. Nije nikada smatrao, da je
sila resenje za bilo sta.
Hans Hækkerup,
53 godine, danski ministar odbrane.
Zavrsio skolovanje kao jezicnioficir za ruski jezik (1964-1966). Posle
toga je sluzio kao rezervni oficir kod Princeve Garde. 1972 godine bio
je unapredjen za porucnika u rezervi. Sa svojom vojnom pozadinom
smatra se kao buduci NATO generalni sekretar.
pozdrav iz srca planete
DrS
From: "BG-OnLine" <akcija@i-bis.org.yu>
To: "Yurope Kosovo" <kosovo@yurope.com>
Subject: Koliko Holbruk zaradjuje i.....
Date: Mon, 10 May 1999 06:24:49 +0200
Posto je ovo prvi miran dan u Beogradu posle ko zna koliko vremena, odlucili
smo da posaljemo jednu "laku" i zanimljivu pricicu u tome koliko gosn
Holbruk zaradjuje. Mi smo je nazvali "Sex, Lazi i Video Trake Ricarda
Holbruka". Tek da znamo ko nam kroji sudbinu.
Bg-OnLine Tim
http://i-bis.org.yu/bg-online/
___________________________________________________
Sex, lazi i video trake Ricarda Holbruka
Dzordz Arcibald
Vasington Tajms
Ricard Holbruk, specijalni izaslanik predsednika Klintona, posle
proslogodisnjih pregovora sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom
Milosevicem odrzao je dva govora za koje je bio placen 40,000 dolara. Onog
momenta kada su pregovori, po njegovim recima, pregovori dostigli "kriticnu
tacku" Ricard Holbruk je odleteo u Atinu da bi na zasedanji Kran - Montana
Foruma odrzao govor o Kosovu za koji mu je placeno 16,000 dolara.
Nekoliko meseci kasnije Holbruk napusta diplomatiju u Beogradu i Pristini,
usred cetvorodnevnog roka koji je NATO dao pred pocetak vazdusnih udara, da
bi odrzao govor u kompaniji Simens AG za honorar od 24,000 dolara.
"Ako smo se spremali da udjemo u rat, onda je Holbruk trbao da ostane i da
nastavi sa diplomatskim pregovorima" reci su Filipa Kristensona,
republikanca i bivseg clana senatskog komiteta za inostrane relacije koji je
uputio mnostvo kritika na racun Ricarda Holbruka.
Ove cinjenice su se pojavile u momentu kada je nominacija Ricarda Holbruka
za Ambasadora SAD u Ujedinjenim nacijama usporena od strane istog tog
komiteta. Istrazni organi su vec uzeli pod prismotru odrzane govore Ricarda
Holbruka, za koje mu je placeno 205,000 dolara, kao i njegove ugovore za
knjigu i film. Ricard Holbruk je takodje primio 166,000 dolara kao avans za
svoju knjigu "Ka kraju rata" u kojoj detaljno razlaze svoje napore za
okoncanje rata u Bosni. Ricard Holbruk je prodao i prava za film kompaniji
HBO.
Izvori sa Kapitol Hila porucuju da bi dalje otkrivanje pojedinosti moglo
dovesti do kongresnog ispitivanja kako je diplomatija SAD doprinela
zapocinjanju rata na Kosovu. Federalna etika sprecava zaposlene clanove
administracije i vlade, uklucujuci i ambasadore koji nisu na platnom
spisku-sto je i bio Ricard Holbruk, od primanja bilo kakvih novcanih
kompenzacija "koje se odnose na sluzbene duznosti zaposlenih". Holbruk i
njegov advokat nisu odgovorili na navode Vasington Tajmsa. Neposredno pred
odlazak u Atinu 26 juna 1998, Holbruk se susreo sa g-dinom Milosevicem u
Beogradu, potom sa komandantima OVK u Pristini. Odlazak Ricarda Holbruka iz
Pristine bio je pracen mirovnim predlogom, koji je po tvrdnjama kongresnih
kriticara, u stvari bio ultimatum. Predlog se sastojao u tome da se omoguci
ulazak NATO snaga na Kosovo i u samu Srbiju, sto je predsednik Milosevic
odbio recima da je to okupacija. Kriticari koji prate diplomatske napore
predsednika Klintona i njegove administracije smatraju da su stvarni
pregovori o medjunarodnim snagama drugacijeg karaktera od NATO trupa mogli
da daju potpuno drugacije rezultate.
Ricard Holbruk je dao prednost svom govoru pred Kran-Montana komitetom u
odnosu na mirovne pregovore o Kosovu koji su bili u toku, iako je novinarima
u Pristini rekao u momentu odlaska ka Grckoj "svi smo slozni da su pregovori
u kriticnoj fazi radi sprecavanja eskalacije konflikta u opsti rat."
Istoga dana portparol Stejt Dipartmenta Dzejms Rubin saopstio je novinarima
da je Ricard Holbruk vodio dvodnevne intenzivne pregovore, dok su za to
vreme NATO stratezi suzavali svoje opcije oko vojne intervencije.
"Ambasador Holbruk razgovara sa srpskim rukovodstvom, dok u isto vreme druge
americke diplomate razgovaraju sa kosovskim Albancima i NATO glavesinama, To
znaci da pokusavamo da ubrzamo diplomatski proces", rekao je Dzejms Rubin.
"Doslo je do pogorsanja situacije i sva odgovornost lezi na predsedniku
Milosevicu" istakao je Rubin, precutavsi odlazak Ricarda Holbruka zarad svog
govora.
Istrazitelji su otkrili da je Holbruk svoj govor zakazao nedeljama pre toga,
imajuci izgovor za napustanje pregovora bez obzira na situaciju u kojoj se
oni nalazili, potvrdio je jedan od izvora. Veterani diplomatije su besni na
Holbruka, prevashodno zato sto je jugoslovenska obavestajna sluzba znala gde
je on otisao sto je smanjilo njegov znacaj kod jugoslovenskog predsednika.
Clanovi foruma Kran-Montana, na svom veb sajtu, sebe opisuju kao "elitne
poslovne ljude, ciji je cilj pristup novim globalnim trzistima kroz direktne
i licne kontakte na najvisim nivoima" u svim zemljama sveta.
Slicno ovim desavanjima Holbruk napusta kriticne diplomatske pregovore u
Beogradu i Pristini tokom cetvorodnevnog roka koji je NATO postavio pred
vazdusne udare, da bi odrzao govor u Njujorku. Pred sam svoj odlazak Holbruk
je rekao novinarima da odlazi zbog overe sporazuma koji je postigao sa
predsednikom Milosevicem o povlacenju vojske i povratku izbeglica. Po
Holbrukovom odlasku predsednik Milosevic nije odrzao obecanje.
Nominacija Ricarda Holbruka za mesto ambasadora SAD pri Ujedinjenim nacijama
odlozena je za sest meseci od strane Ministarstva pravde zbog istrage o
njegovoj dvostrukoj ulozi, kao specijalnog izaslanika predsednika i
marketing direktora Kreditne Svajcarske banke, filijala u Bostonu (Credit
Suisse First Boston Bank). Plata koju je dobijao u banci je 1,2 miliona
dolara godisnje. Holbruk je platio 5,000 dolara civilne globe da bi izbegao
sudjenje zbog zloupotrebe zvanicnika ambasada SAD u inostranstvu koji su
promovisali pomenutu banku. Svojim akcijama povredio je etiku i uslove pod
kojima je, na godinu dana, napustio mesto savetnika drzavnog sekretara.
Istrazitelji su takodje potvrdili da je banka placala velike sume za putne
troskove Ricarda Holbruka u Jugoslaviji i drugim zemljama. To je Ricardu
Holbruku omogucilo znatno lagodniji zivot od onoga koji prati americke
diplomate.
Inspektor zaduzen za istragu, Zaklin Vilijems-Bridzers (Jacquelyn L.
Williams-Bridgers) mora da presudi da li je preplitanje privatnih i
sluzbenih aktivnosti Ricarda Holbruka bilo po zakonu i da li se Ricard
Holbruk pridrzavao vladinih restrikcija vezanih za putne troskove, uprkos
placenim troskovima od strane Svajcarske banke. Novinarima je receno da
inspektor ne zeli da komentarise istragu koja je u toku.
U svojoj kolumni g-din Filip Kristenson, izrekao je prituzbe na efikasnost
Ricarda Holbruka kao pregovaraca u kosovskoj krizi. "Holbruk u isto vreme
kao specijalni pregovarac radi i za Banku. Ne kazem da je to kriminal, kazem
da to ne treba da se radi. Smatram da je nedopustivo da se diplomate SAD
upustaju u privatne poslove. Impresija koju ostavljaju za sobom u drugim
zemljama je ta da su SAD jedna od drzava gde je diplomatija na prodaju."
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------