Cao svima
Negde oko pola 3 cule su se (a bogami i osetile) dve detonacije iz pravca
kasarne(ne znam tacno kako se zove ali je to ona u centru grada). Ocekujemo
jos napada, pa cu vas ja redovno obavestavati o svemu sto se desava. Za sada
toliko od mene.
looka
From: Sale <webgazda@Mail.Transit.RU>
Igor Ivanov, ministar spoljnih poslova Rusije, pre 4 minuta:
- Imamo 100% pouzdane informacije da c'e tzv. ovk i nato u sledec'a tri dana
izvesti akciju koja c'e natou posluz"iti kao povod za pes"adijski napad na
SRJ.
From: "Dusan Nikolajevic" <dusnik@EUnet.yu>
To: <Kosovo@yurope.com>
Date: Fri, 7 May 1999 21:17:35 +0200
Porazen sam brutalno-cinicnim i rasistickim nasiljem koje se sprovodi
nad ovim narodom i ovom zemljom ... Ovo je sasvim novi tip vojevanja, ne =
samo tehnoloski, vec i psiholoski .... Radi se o projektu =
veliko-drzavnog terorizma, vojuje se za pobedu, koja ni jednom od naroda =
napadaca ne donosi bilo kakvu uobicajenu ili barem svrsishodnu (drugim =
sredstvima neostvarljivu) vojno-politicku korist, sprovodi se =
vojno-pokazna vezba nad zivim materijalom, uz obecanje da ce orgija biti =
zaustavljena - kada i ako, sama zrtva opravda zlocinstvo nad sobom i =
isto prihvati kao zasluzenu i adekvatnu kaznu !?
Ratni cilj agresora je RAT - rat sam po sebi . Rat zbog rata !
Isprobava se tehnologija "rata zvezda" ali stvarne inovacije agresora su =
u proizvodnji stanja masovnog moralnog kretenizma - kod svoje publike, =
ponistavanju svake moguce gradjanske nezavisnosti ili ukidanju =
tkzv.javnog mnenja kao unutrasnjeg pol.faktora ili barem stavljanje u =
stanje ravnodusnosti mislece manjine bespomocnih usamljenika .
Pred tim novo-hegemonistickim projektom i ideologijom "ciste" sile vec =
je prakticno kapitulirao, veci deo sveta . =20
Nas aktivni i potpuno usamljeni vojnicki otpor nije zasnovan na =
vojnickom rezonu, vec na unutrasnjem manifestu sudbine ! Kina je =
pribrana ali daleka u zoni svojih realnih interesa ... Rusija se kocka =
sa poslednjim ostatcima svog veliko-drzavlja i nacionalnog =
samopostovanja ! Rusija ce iz ovog izaci kao najveci Gubitnik . Srbija =
"rat" vise ne moze izgubiti, kad tad, njen ponos i vitestvo ce biti =
nagradjeno ... Za Rusiju, nece biti pomilovanja, ni nove sanse ! Rusija =
ovo nece moci da oprosti ni sama sebi, i nikada vise nece biti "faktor" =
jer je taj refleks samoponizenjem unistila sama u sebi i njoj ovo donosi =
najvece ponizenje i daljnje rastakanje . Srbija ce biti - jer mora biti =
pomilovana, jer ce to, doci kao neminovna potreba Agresora ! Mi smo vec =
pobedili, jer se nicega i nikada - ne moramo stideti ... Super-sila, =
spiritus movens agresije je vec u teskoj situaciji, nezna se koji ishod =
je za nju bedniji - trijumfuj placen ocigledno stupidnim zlocinstvom ili =
kompromis (za nju poraz) koji je jednako mogao biti ostvaren bez ikakvog =
nasilja i zlocinstva .
Dusan Nikolajevic =20
*** preneseno sa ex singidunum ***
From: anika-k@
Amiga adorada,
Taman su oko devet veceras oglasili uzbunu, kad poce gruvanje izdaleka,
a malopre trepnu i nestade struje. Beograd u gustom, prohladnom mraku
dokle god mi pogled dopire s prozora. Bljeskovi se vide tu i tamo na
obzorju, Sale veli da to moze biti od kratkih spojeva. Jos malo
grafitnih bombi, kanda nam nije bilo dosta. Na srecu, moje malo cudo
radi na baterije, pa sam opet u onom SF stilu kompjuter & sveca.
A putesestvije moje bi omedjeno sa dva pogana zla (u medjuvremenu je
bilo jos zala, u vidu autobusa na potezu Pec - Rozaje): autobusom u
Luzanima dan pred polazak, i danasnim podnevnim masakrom u Nisu, posred
centra grada, oko univerziteta, doma zdravlja, po zgradama... Dvanaest
mrtvih, cetrdesetak sto teze sto lakse ranjenih, "kombinovane povrede"
kako kazu lekari. Jednostavna rec za grozno stanje potrganog ljudskog
mesa i nerava, koji nastavljaju da osecaju; pa sve to boli i ostaje kao
oziljak. Ne samo na telu. Pitam se kakvo li je kolateralno objasnjenje
prosuo zadrigli portparol na brifingu (ili ce ga tek prosuti). Sinoc,
taman sto sam prispela domu svom, polupase zeleznicki most kod Vatina,
izmedju Juge i Rumunije. Doslovno na milimetar od rumunske granice, da
im se valjda ne bi zamerilo kako napadaju jos i Rumune ni krive ni
duzne.
Ono sa busom na Kosovu progonilo je (u nedelju, drugog maja) sve putnike
na liniji Beograd - Podgorica - Herceg Novi dok su se uzurbano smestali
na sedista i brze bolje otvarali novine, halapljivo gutajuci sveze
jezovite vesti. Nas bus, sasvim prigodno, "Raketa" iz Uzica, pun ko oko.
Polazak u sedam i po, a naslednik Avrama Izraela pusta sirenu nesto
ranije. Na radiju jutarnjiu dnevnik. Do mene sedi izvesni Boris, koji se
od nedostatka inspiracije za ucenje (ceka ga ispit na pravnom) brani
tako sto ide u Novi kod brata da malo bistri literaturu.
[Dok ovo pisem napolju gruva poprilicno, Beograd nema struju ali Ovca
ima koliko cujem. Studio B poziva ljude da jave ko ima struje. Sad je
oko deset]
Drumovi Srbije u rani jutarnji sat pusti, ne mozes besnoga pasa uloviti.
Gornji Milanovac prolazimo sat i nesto kasnije, a malo zatim stajemo u
kafani "Nacional", soferskim poslom.
U Cacku smo oko deset. "Sloboda" sravnjena sa zemljom deluje sablasno i
po danu. Kilometar unaokolo ni na jednoj kuci nema citavog crepa.
Remontni zavod se jos pusi od pogotka prethodne noci, a nadvoznjak je
ostecen pa se preko njega ide mic po mic. Skola s leve strane puta
polupana, prozori slepi. Ekipa se skupila i gleda. Kao da grad lize
svoje rane.
Putnici izlaze, ulaze, nastavljamo. Reka, na reci brana, jos citava,
kraj reke manastir, takodje citav. Nailazimo na most, bus naglo koci,
ekipa se trza i kao da zaleze po sedistima, sta je bilo majstore; nista,
samo je most malo uzi, u stilu "tesno mi ga skroji nane". Opste
olaksanje.
Pozega, Prijanovici. S desne strane slupan nekakav magacin i kolateralno
spucana nekakva velika, nekad lepa kuca. U Sevojnu se prosto zacudis
videvsi da valjaonica stoji i nista nije ubogaljeno. Da je ne ureknem,
daleko bilo.
U Uzicu tankamo, nekih 160 litara, bice valjda dovoljno, pa posle
izasavsih i usavsih putnika nastavljamo prema Cajetini, gde se obretosmo
negde oko podne. Bus jedva izlazi na kraj sa usponima. Zlatibor
prekrasan i zelen pod suncanim nebom, preko kojeg se lagano namicu
oblaci. Prilazimo mostu kod Kokinog Broda. Sa strane stoji nekakav bus,
putnici napolju, diskusija u toku. Vele: most je porusen, nasred njega
rupa dva sa tri, srednji stub napukao, ali peske se moze preko njega;
bus mora da obidje 15 kilometara po okolnim selima ne bi li izbio na
branu i presao preko. Nastaju krace konsultacije, te soferi odlucuju da
veci deo ekipe posalju peske (samo tri kilometra preko mosta, ljudi!) do
kafane "Sveti Nikola", a oni ce lagano naokolo, pa kad stignu. Razume
se, ostajem u busu, koji lagano klizi u avanturu po scenariju "ko to
tamo peva". Nakon lakat krivine koju smo prebrodili iz cetiri puta
nastavljamo po nekakvom zemljanom tragu koji vodi nekuda. Na trecoj
krivini izranja iz zbunja nekakav rezervista i pita "kud ste posli,
ljudi"; sofer na to "kojim putem za Jasenovo, most je srusen, moramo
naokolo". Posle zmusenog odgovora, skrecemo na desno. Put se suzava,
iduci preko livadica na kojima mirno pase sitna i krupna stoka, a
mestani gledaju bus, pa se zgledaju medjusobno, poneko mahne, a svi se
cudom cude otkud to u njihovom kraju. Provlacimo se izmedju kuca i
plotova, drugi sofer otvara vrata i razmice granje vocaka da se ne
zakacimo, put bezmalo uzi od autobusa. Majstor vozi, povremeno
izrazavajuci skepsu u pogledu nekog blatnjavog uspona ili tesne krivine.
Posto nema natrag moramo napred. Kupimo nekog lokalnog cicu, te usput
nastaje rasprava o tome kuda i kako prolaziti da bi se obislo krizno
podrucje. Po cicinom savetu, zalomismo ostro desno, pa niz neku travnatu
padinu izbismo na asfaltni drum kod Jasenova. Opste odobravanje, ali
strepnja visi u zraku. Podno nas jezero i brana; na drugom kraju jezera
vije se nekakav dim, pa se ljudi sale da nije kakva raketa pala.
Prelazimo branu, putnici se uhvatili za sedista, pa ce u horu: brze
preko mosta majstore!
[Radio Jugoslavija javlja da cela zemlja nema struje, sa casnim
izuzecima, ali ukljucivo i Crnu Goru. Nijesu sugavi. Studio B, pak, veli
malopre da Vojvodina, juzna Srbija i Kosovo imaju struje, ali zato
Beograd nema. Ko ce ga znati - meni je mrak]
U "Svetom Nikoli" skupljamo ekipu i nastavljamo dalje prema Novoj Varosi
i Prijepolju. Zeleznicki most na Limu porinut u reku naglavce, a zgrade
oko brane HE Bistrica ostale su samo u tragovima. U Bijelo Polje stizemo
oko cetiri po podne (guzva naokolo, ljudi neki polegli po maleckom
travnjaku kraj bus stanice, svi ngde idu a ne znaju cime), pa hitamo
dalje ka Ribarevini, s kratkim zadrzavanjem u birtiji u Slijepac Mostu.
Mojkovac prolazimo oko pet, potom Kolasin, a pred sumrak, oko sedam,
prispesmo u Podgoricu. Iste noci momci su polupali i most na Uvcu
izmedju Prijepolja i Priboja. I radili po ustaljenim ciljevima, sa
inovacijom u vidu ukidanja struje ceoj Srbiji grafitnim bombama.
Ali Podgorica nije mnogo patila zbog toga. Struje u izobilju, goriva
takodje, momci noge upotrebljavaju mahom za gas i kvacilo, a kocnicu tek
ako bas zatreba, docim se devojke utegnute i namontirane setkaju po
korzou, i svi igraju vecnu i neprolaznu igru parenja. Narodna nosnja je
trenerka s patikama, sto sira to bolja. Bankarski sistem sljaka, para
ima, a lagana frustracija nastala je kad je VJ zatvorila luku Bar.
Novinara i stranaca takodje u izobilju, raznih vrsta i podvrsta; jedva
nadjoh sobu u hotelu. Na crnogorskim vestima glavna sintagma je
"nelegitimna savezna vlada", a o zbivanjima u Srbiji izvestava se
otprilike kao o uraganu u Americi ili carkama na severu Iraka. Ima skaja
i cnn-a, doduse ne svih sest sati, ali taman dovoljno da im ne bi pukli
TV. Tim povodom - novinarka sa Radija Slobodna Evropa rece javno da je
RTS bila namestaljka, a CG premijer se prigodno zgrozio nad strahotom u
Murinu, rekavsi kako bi to trebalo da posluzi kao opomena ne samo
NATO-u, nego i mocnicima u Beogradu. Ni pet ni sest. Ko nece u vojsku,
dobrovoljno ide u policiju.
Poslic je prosao u najboljem redu, kolega Igor je bio od neizrecive
pomoci (sjajan momak), te smo u ponedeljak navece sedeli kod koleginice
iz Danskog saveta za izbeglice i pili campari soda u ljuljasci na
terasi, dok su kroz vazduh plovili mirisi mediterana. Tako nekako tece
zivot tamo dole (uz neporecivu muku prisustva oko stotine hiljada
albanskih raseljenika i sveg tereta koji ta populacija donosi, bez
obzira na mnostvo humanitaraca koji se polomise od raznih programa), a
meni je poslo za rukom da nekolicini osetljivijih nateram suze na oci
opisujuci Surdulicu, Aleksinac, te prelet rakete kraj prozora pre no sto
je pukla Generalstab onomad.
Pred polazak, okrenuo je severozapadnjak, tek da mi malo smrzne nos.
Cetvrtak, Djurdjevdan, ujutro, sedam i cetvrt, pakujemo se u bus
cacanskog Autoprevoza, ciji menjac od samog starta radi "klang-klang"
sto je bio vise nego jasan znak da stvar nece izaci na dobro. Stajemo na
svakih pola sata, sto voljom sofera, sto na punktovima zvanim "check
points", sa mesanim patrolama svih vrsta policije i vojske. Ekipa smesta
obrazuje savet mudraca oko sofera i krece nadahnuta drustveno politicka
rasprava o tome ko je kriv i zasto se gadjaju skole i obdanista. Novine
se razmenjuju i citaju nemilice, pa se komentarise i svako ima svoje
tumacenje zbivanja. Sa nama je neki veselnik iz Ivanjice koji je pogubio
dokumenta prodajuci krompir u Crnoj Gori, pa na svakom check pointu
prolazimo istu predstavu "nikad mi se to nije desilo, majke mi bio sam
tamo ispala mi dokumenta iz dzepa, vere mi burazeru" i tako dalje, ali
ne odvajajuci se niposto od kutije pune boksova Pall Mall-a.
Uniformisani ga pustaju jer shvataju da je autentican. Putnici pocinju
da ga popreko gledaju jer zbog njega dangubimo po deset minuta vise.
Koferi i torbe se pipaju i pretresaju, a posto nema pauze, zene
priterane nuzdom izludjuju sofera udaljavajuci se u poslednjem trenu
pred polazak da se olaksaju negde u zbunju. Od policijske kucice kraj
mosta na Uvcu u Prijepolju ostala je samo gomila gvozdjurije, i to
spaljena.
Kod "Svetog Nikole", na Kokinom Brodu, bus konacno otkazuje poslusnost i
mi presedamo u drugi bus iste kompanije, koji ide samo do Cacka. I
polazimo u drugu avanturu (srecom ne preko Uzica jerbo su tamo u to
vreme radili odozgo) potezom Jasenovo - Mochioci - Prilike (seti se
satelitske antene RTS-a) - Ivanjica - Arilje - Pozega, zavojitim putem,
makadamom kroz mleko od oblaka u kojem se prst pred nosom ne vidi. Vreme
protice neosetno kao pesak u pescanom satu, prosto ga cujes kako sipi
niz prste. U Cacku presedamo u treci bus koji nas posle stajanja kraj
svake bogovetne bandere dovozi u Beograd, malo posle osam navece.
Onda je oko devet data uzbuna, pa su lupali po celoj zemlji opet po
ustaljenom repertoaru, s inovacijom u vidu mosta s pocetka price.
Jos nema struje u nasem kraju. Baterija lapi, pa cemo zbrzati pisamce.
Ako je verovati iskustvu, momci ce ovu elektriku osposobiti uskoro.
Drzimo palceve.
Te beso, genije moj.
Anika
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------