Kosovo: pravo na slobodno misljenje

markdus (markdus@EUNET.YU)
Sat, 1 May 1999 22:40:21 +0200


---------------------------------------------------------------------
K O S O V O mejling lista
Kosovo@yurope.com je privatan forum za razgovor u vezi sa udarom
NATO pakta na SRJ. Lista sluzi kao dopuna vestima, sa temama
vazanim za zivot i prezivljavanje civilnog stanovnistva SRJ.
---------------------------------------------------------------------

>Date: Fri, 30 Apr 1999 16:22:11 +0300
>Subject: istina
>From: "Bojan Spasic" <bojan@rdsnet.ro>
>To: Kosovo@yurope.com

>Slazem se sa Tanjom. Pismo koje sam i ja prilozio je sasvim sigurno
>nesto najbolje sto sam do sada procitao na ovoj mailing listi. Mozda
>meni, sigurnom, u inostranstvu ono mozda vise "lezi" nego vama koji
>ste meta bombi svake noci, ali mozda mi moja pozicija momogucava da
>lakse priznam ono sto se ne priznaje lako.

>Bojan S.

Bojane, hvala ti na podrsci. Em u Srbiji sad vise nego ikad pre ne smes da
zucnes protiv Milosevica, odmah te svrstaju u izdajnika, em ti jos ljudi na
listi dokazuju da si zato sto trazis pravo na drugacije misljenje naseo na
jeftinu propagandu Jehovinih svedoka. Ljudi moji i ja sam za slogu, ali ne
ako ta sloga znaci da svi pametni koji nemaju iste stavove kao Milosevic
zacute zato sto u ovom trenutku nije zgodno iznositi razlicita gledista o
izlasku iz zajednicke nam tragedije.

Za Zvezdana : U pravoslavnom smislu sloga je sabornost razlika, a ne
unisono misljenje. Ja sam ovde pod bombama sigurno
manje slobodna nego ti, tamo daleko. Zar da se odreknem i
prava na slobodno misljenje? Gde sam onda?

Umesto daljeg odgovora na Zvezdanovo pismo prilazem tekst
Vojina Dimitrijevica koji je objavljen u jednim spanskim novinama.
Obratite paznju na poslednji pasus.
Pozdrav,
Tanja

Vojin Dimitrijevic

U BEOGRADU UZ ZNAKE ZA UZBUNU

Ovo sam vec doziveo. Ozbiljni ljudi ili ne idu na posao ili se brzo
vracaju s njega. Narocito tate imaju vremena za decu i porodicu. Godine
1941. bio sam dete i sedeli smo u podrumu od dana kada su nas Nemci
bombardovali pa do dana kada su stigli u Beograd, od 6. do 14. aprila.
Stariji su podetinjili i pricali razne nerazumne i ohrabrujuce price i tako
se priblizili nama deci.
Pedeset i osam godina kasnije gledam preko satelita kako pukovnik
Freytag na engleskom s jakim nemackim akcentom prica na konferenciji u
Briselu šta su sve pogodili. Gde su ti savetnici za psihologiju i public
relations? Zar Nemac na godišnjicu nemackog bombardovanja? Svako ko prodaje
koka kolu zna da prilagodi poruku primaocima.
Odavno nisam dete i sada moram da izigravam jednog od najstarijih i
najiskusnijih. U tome mi pomaze to što me je nedavno moj dekan, na osnovu
novog Zakona o Univerzitetu, izbacio s posla. Zovem svoju sestru od tetke,
šest godina stariju od mene i jedinu koja još pamti istoriju porodice.
Završavamo takmiceci se: ko je više puta bombardovan? Moje prvo iskustvo je
iz 1939. godine. Otac mi je sluzbovao u jugoslovenskom konzulatu u
Düsseldorfu, napadali su nas Britanci i sedeli smo u podrumima s Nemcima,
koji su me ubrzo bombardovali u Beogradu, kamo nas je otac sklonio na
bezbedno. Na Uskrs 1944. godine Beograd su bombardovali Amerikanci. Majka me
je (otac je vec bio u koncentracionom logoru Bergen Belsen, gde je umro ili
ubijen) sklonila na selo, koje je na nesrecu bilo prvo mesto u koje su
septembra iste godine ušli Sovjeti. Na dovratku seoske kuce još je trag
ruskog gelera koji mi je prošišao desetak centimetara od glave. Više su me
bombardovali saveznici nego neprijatelji. Godine 1999. sve je postmoderno:
ne znam ko me sada bombarduje. Kazu da ne bombarduju mene, nego predsednika.
Moja kuzina nije bila impresionirana. Imamo isti zbir: nju do duše nisu
gadali Englezi, ali je iz Sarajeva jedva pobegla od hrvatskih ustaša. (Našu
su sarajevsku rodaku nedavno tri godina tukli Srbi).
Ovdašnja propaganda ima svoja pravila. Ne moze drukcije da se kaze no da
nas bombarduje "zlocinacka NATO avijacija". Meni se, medutim, uvek namece
rec "glupa". Glupa Nato avijacija, glupa propaganda, glupa obrazlozenja,
glupi politicari, još gluplji njihovi eksperti. Kao da je u svetu ponestalo
obrazovanih ljudi, kao da se oni koji su pametniji i imaju odgovarajuce
fizionomije pazljivo drze po strani od onih koji odlucuju.
Još jedan doprinos utisku o opštoj nekompetenciji: danas je 12. april i
Skupština SR Jugoslavije je skoro jednoglasno pristupila Uniji Rusije i
Belorusije. Debata je kratka. Slušam poslanike na srbijanskoj drzavnoj
televiziji a posle toga voditelje i strucnjake na BBC. Imam tekst ugovora o
Uniji iz 1997. godine i smem da se zakunem da nijedan poslanik i nijedan
strucnjak s BBC-a ne znaju šta tacno piše u njemu.
Odavno sam otkrio da se budale uzajamno vole. Prepoznaju se i ljube.
Rade na istoj talasnoj duzini. Pre dvadeset godina, kada je izgledalo da je
problem Jugoslavije komunizam, a ne nacionalizam, putovao sam u istom kupeu
s hrvatskim i srpskim nacionalistom. Videvši da sam umereni Jugosloven,
obojica su me prezrela i s takvim se zanosom upustila u razgranicenje, u
razmenu sela i parcela da su skoro došla na ivicu polnog snošaja. Oni su
imnali svoju religiju, a ja sam bio "etnicki ateist".
Slicno su mi nedavno izgledali i albanski i srpski "intelektualci" na
nekoliko razgovora na kojima sam ucestvovao. Medu njima preovladjuju bivši
marksisticki teolozi koji više vole reci od suštine. Za takve Srbe se
Albanci nisu mogli zvati Albanci nego "pripadnici albanske nacionalne
manjine" a za takve Albance glasanje na izborima u Srbiji znacilo bi
priznavanje da se Kosovo nalazi u njoj: Tako su ostali i bez glasa u
parlamentu i bez normalnih odnosa s nedrzavnim institucijama u Srbiji.
Obostrani teroristicki talas ih je zbrisao.
Rodoljubivi "intelektualci" nisu znali za druga prava osim kolektivnih.
Moglo se i ocekivati da ljubav prema naciji prilici onima koji su do juce
propovedali odanost klasi. Porazno je, medutim, to što su i ljudi sa Zapada
prihvatili te vulgarno staljinisticke i nacionalisticke tribalne stavove.
Umesto da se zalazu za ljudska prava, a ona su pre svega individualna,
zemlje koje zapravo ne poznaju manjine - u prvom redu SAD - sve su vreme
zastupale neku "dobru" etnicku grupu protiv drugog "zlog" naroda. Onaj ko je
imao nesrecu da pripada "zlom" narodu razvio je prirodni odbrambeni
mehanizam samosazaljenja.
Samosazeljenje je opasan osecaj jer neko ko misli da je vecita zrtva
spreman je na zlocin, nije svestan da ga vrši i ne kaje se zbog njega. Haški
tribunal za zlocine u Jugoslaviji podjednako preziru i u Hrvatskoj i u
Srbiji. Citam elektronsku poštu. To je valjda neka elita. Srbi sazaljevaju
sebe, Albanci sebe, Muslimani sebe. Nece da znaju za tude patnje, makar i
detinje.
Kolektivna prava Albanaca potpuno su bila natkrilila individualna prava
Srba. Ruralni Srbi u Hrvatskoj poceli su da izazivaju paznju tek kada ih je
predsednik Tudman proterao i sveo na ugrozenu manjinu. Gradski Srbi u
Hrvatskoj, koji zive kao pojedinci, nisu se nikada pominljali, kao uostalom
ni hrvatski sindikalni vodi, koje je gutala pomrcina, ili hrvatski nezavisni
novinari, kojima se sudilo i cije su izdavacke kuce uništavane jeftinim
ekonomskim trikovima.
Realpolitku je odjednom zamenio moralizam. Zapad je godinama opštio s
vodama i predsednicima. Nas iz nevladinih organizacija strani
velikodostojnici primali su umorni, posle višecasovnih razgovora s
predsednicima i ministrima. Imali su pola sata za dvadeset ljudi. Kada se
svako predstavio, ostalo je samo vremena da se kaze ko je "good guy" a ko je
"bad guy".
Odjednom vodje i predsednici više nisu dobri. Kaznjavaju nas zbog
njihovih grehova. Jesam li ja s njima potpistivao komenikee i ugovore? Da bi
opravdao kršenje povelje UN, NATO se mora pozvati na nešto "više", a to su
pravila covecnosti, "humanitarna intervencija". Gde su ta pravila bila
poslednjih osam godina? U Srbiji je danas najteze onima koji su verovali u
zapadne, judeohrišcanske vrednosti i zastupali ih. Njima se smeju zastupnici
raznih teorija zavere, geopoliticari i drugi šarlatani, koji prosperiraju u
svakoj krizi i nevolji i koji se sada vracaju na scenu iz mracnih
intelektualnih budzaka gde su poslednjih godina obitavali. U razorenu
Srbiju, s Kosovom u njoj ili van nje, stici ce fabrike, butici i benzinske
stanice. Na šta ce liciti ljudi?

Profesor Vojin Dimitrijevic, do skora šef Katedre za Medunarodno pravo i
Medunarodne odnose na Pravnom fakultetu u Beogradu, direktor Beogradskog
centra za ljudska prava i bivši potpredsednik Komiteta za ljudska prava
(Comité de Derechos Humanos) UN.

PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------