>
>>Subject: Ratni izvestaj 8
>>Date: Fri, 30 Apr 1999 01:40:16 +0200
>>
>
>>Pozdrav Srbima iz Zone sumraka!
>>
>>
>>Ima vec vise od mesec dana kako zivimo u paralelnom univerzumu u kome
>19 najmocnijih zemalja sveta bombarduje Srbiju. U ovo altenativnoj
>vremenskoj liniji najstrasnija vojna sila u poznatom delu Svemira napala
>je nasu malu zemlju i kao bezdusni kiborzi ponavljaju: You will be
>assimilated. Resistance is futile? Ali nasa usamljena planeta odoleva
>pokusajima da nas pretvore u roblje sa kolektivnom kontrolom uma i
>uprkos teskim gubitcima, odolevamo svim napadima. Ne, nebojte se, nisam
>jos odlepila. Samo sam zakljucila da mi je kao ljubitelju naucne
>fantastike, ovo prilicno efikasan nacin negiranja realnosti.
>>
>>
>>Kako bi se odbranili od stvarnosti koja nas okruzuje, nasi odbrambeni
>mehanizmi rade punom parom i svako smislja najbolji nacin da ubedi sam
>sebe kako je zapravo sve u redu i ponavlja kao dete kad padne: nije mi
>nista, nije mi nista?Neki se snalaze tako sto insistiraju na uobicajenom
>dnevnom rasporedu i ustaju u sedam sati da kupe burek i novine, iako
>cele noci nisu oka sklopili, a i ne moraju na posao. Drugi su se dali u
>veliko spremanje kuce, po deset puta peru prozore i ribaju podove da se
>ne osramote pred okupatorima. Moji roditelji su u nastupu inspiracije
>odlucili da je ovo idealno vreme da promene plocice u kupatilu, iako
>samo cekamo da zveknu Pancevacki most, pored koga stanuju. Omladina je
>zakljucila da je sve ovo jedna velika zurka i samo se sele sa jedne
>zabave na na drugu, preko dana su na Trgu, uvece na mostu, po noci na
>krovovima ili ispred kuca. Sportski navijaci navijaju za novi tim ? PVO,
>koji se takmici u disciplini obaranja projektila i aviona i svaki uspeh
>se proslavlja skandiranjem, paljenjem sarenih dimnih raketa i opste
>narodnim veseljem. Poklonici kulture se bozanstveno provode iduci na
>besplatne pozorisne prestave i koncerte klasicne muzike, i kopaju po
>knjigama u potrazi za prigodnim citatima sapatnika, koji su u toku nase
>vesele istorije preziveli da napisu nesto mudro u stilu: i ovo ce proci?
>>
>>
>>Naravno za Srbe living in denial nije nista novo, mi tako zivimo vec
>godinama. I odlicno se snalazimo. Zabrinuti Amerikanci me stalno pitaju:
>kako uopste izlazite na kraj bez benzina? A ja ne znam kako da im
>objasnim da mi je trebalo dosta da se naviknem da po benzin idem na
>benzinsku pumpu, a ne da mi komsija Mika, sve sa zapaljenom cigaretom u
>ustima, kroz napuklo parce bastenskog creva, sipa u rezervoar tri
>razlicite vrste benzina iz plasticnih flasa od coca-cole. Pita me jedna
>zbunjena Engleskinja kako uspevamo da zivimo kad ne radimo? Kako ja da
>joj objasnim da sam jesenas bila u Londonu, proletos u Parizu, letujem
>na Karibima i imam platu 300 dolara. Plus topli obrok i markica. Ako
>uplate.
>>
>>
>>Od kad je Juga pocela da se raspada po savovima, svi smo mi prosli
>forsirani kondicioni trening za navikavanje na ratne uslove. Nestasice
>cigareta, benzin na bonove, neredovne plate i penzije ? what else is
>new? Jedino sto jeste new je da nam do sad jos nisu bombe padale na
>glavu, ali i na to smo se vec navikli. Kao sto obicno biva Beogradjani
>odmah izvuku neki element situacije koji se pretvori u lokalni folklor i
>nadje se rame uz rame sa citatima iz ?Radovana III? ili ?Maratonaca?.
>Ovaj put to je nesretni Avram Izrael glasogovornik Gradskog centra za
>obavestavanje. Cim se oglasi Shizela, kako tepamo sireni za najavu
>vazdusne opasnosti, Studio B i Politika prekidaju program i stavljaju
>telop sa trepcucim avioncicem, koji deca obozavaju. A onda se zacuje
>glas nesretnog Avrama : ?Paznja, paznja. Oglasile su se sirene za najavu
>vazdusne opasnosti. Molimo gradjane da otvore prozore, iskljuce plin i
>struju, uzmu neophodne stvari i polako i bez panike upute u svoja
>sklonista. Gradski centar za obavestavanje ce vas i dalje informisati o
>razvoju dogadjaja. Gotovo! Gotovo!? Njegov glas, koji bi po pravilu
>trebao da bude umirujuci, je zapravo potpuno uspanicen, kao da mu gori
>stolica. Naravno odmah su se javili vicevi tipa: Kako Beogradjani vode
>ljubav u ratnim uslovima-Polako, bez panike?Gotovo! Gotovo! Kako je
>vreme odmicalo tako je Avramov glas postajao sve razdrazljiviji, jer je
>shvatio da ga vise niko ne slusa. Ne samo da vise niko ne ide u
>sklonista, nego smo se vec toliko navikli na zvuk sirene da se cak i ne
>budimo kad se oglasi u toku noci.
>>
>>
>>Sirene nas vise ne potresaju, ali nam se, bogami, gadno tresu prozori.
>Cim ja zakljucim da nema nista od zurke i umotam se u cebe ispred TVa da
>gledam neki od najnovijih filmskih hitova koja je nasa televizija
>pomaznjavala, gadovi obaveznu zveknu po koju na Beograd. I naravno sta
>bi jedna uspanicena Srpkinja radila kada bomba od dve tone eksplodira u
>sred noci, a prozori joj se se uz tresak sirom otvore? Izadje na terasu
>da osmatra razvoj ratne situacije i preko telefona kontaktira sa bazama
>po celom gradu, da ustanovi pravac odakle dolaze detonacija. Baze su
>dobro razradjene i funkcionisu u koncentricnim krugovima, prvo se zovu
>kumovi, tetke i strine, a onda kad lociramo generalni pravac, krece
>proces suzavanja obruca, tako sto onda zovemo sve poznanike i prijatelje
>koji stanuju u tom generalnom kraju. Od pocetka fasisticke agresije na
>nasu malu i slobodarsku zemlju (citat sa RTS), najcesci nacin
>zapocinjanja svakog telefonskog razgovora je: Jel to kod vas? Ukoliko
>telefon zvoni posle pola noci, ne moras ni da sacekas da postave pitanje
>nego cim podignes slusalicu kazes: Nije kod nas. Ako ti se desi da si
>pogresio broj, nema veze, lozinka je univerzalna i svi osecaju kao
>patriotsku duznost da se ukljuce u akciju. Pre neku noc sam greskom
>dobila jednog starog Crnogorca sa Dedinja, koji mi je na moje
>izvinjavanje sto ga zovem u tri ujutru rekao: ?Neka sine, zapisi moj
>broj pa javi kad pogode nesto u tebe! ?
>>
>>
>>Iako su Novi Sad i Nis najgore prosli, i Beograd je imao svoje
>nezaboravne aprilske noci. Kao na primer, ona kad su pogodili Pancevacku
>Petrohemiju. U roku od sat vremena tamni oblak se formirao nad Pancevom
>i poceo polako da plovi preko reke ka Beogradu. Oblak je bio toliko gust
>da nije propustao svetlo, vec se podivljali plamen pozara reflektovao o
>njega. Tad sam po prvi put pomislila da smo se obreli u nekoj losoj
>epizodi Zvezdanih staza, jer je oblak koji je nemo putovao po kao
>mastilo plavom nocnom nebu, delovao potpuno nerealno, pulsirajuci
>crvenim i ruzicastim svetlom, dok su kroz njega strujale unutrasnje
>eksplozije i elektricna praznjenja. Plovio je sporo i nezaustavljivo,
>kao ona smrtonosna izmaglica u Karpenterovom filmu, negde u visini
>desetog sprata. Pancevo, Borca i Ovca su odmah evakuisani. Istina, bilo
>je i onih koji su na insistiranje policije odgovorili da ne idu nigde iz
>svoje kuce, pa makar postali mutanti! A onda se cela stvar i zavrsila
>bas kao jeftini horor film. Kao deux ex machina pocela je prava aprilska
>oluja sa jakim vetrom i zestokim pljuskovima koji su razbili oblak i
>sprali otrovne supstance sa biljaka. I sve je opet bilo zeleno i
>rascvetano i mirisalo na ozon i rano prolece. Ako ne racunamo onu naftnu
>mrlju od 15km na Dunavu.
>>
>>
>>Taman smo odahnuli, kad sledece noci resise da dignu u vazduh vitalni
>strateski objekat ? zgradu bivseg CK na Uscu. Znali su nitkovi da ce
>najgore povrediti srpski narod ako uniste prostorije TV Pinka i u njima
>poslednje epizode meksicke sapunice Esmeralda. I to bas u trenutku kad
>je jadnica konacno trebala da nadje srecu u narucju svog Karlosa
>Danijela. Pink, koji je samo sest sati kasnije nastavio sa emitovanjem,
>je odgovorio na napade da svojim programima ispira mozak srpskom narodu,
>time sto je poceo da reprizira cuvenu Kasandru i to sa po tri epizode
>dnevno. Neprijatelj je prekjuce pokusao da ih jos jednom spreci i sa dve
>zaglusujuci bucne rakete razneo je krov CK, smotavsi antenu u klupce.
>Kasandra se vratila na ekrane, istina malo kroz sneg, samo par sati
>kasnije. Oni misle da je Kasandru tako lako ubiti!
>>
>>
>>
>>
>>Taman pregurasmo i to kad veliki stratezi Atlantske Alijanse resise da
>im se ne svidja sto se Mira Markovic uselila u tatinu bivsu rezidenciju,
>i pokusase da je srede na legalu. No Miri i njenom muzu ni bolji nisu
>uspeli doci glave. Ne samo sto porodica naseg demokratski izabranog
>predsednika, nije bila u zvanicnoj jugoslovenskoj predsednickoj
>rezidenciji u trenutku pokusaja atentata, nego su i Chipendejl stolice,
>slike impresionista i Mingove vaze takodje spavale na drugom mestu. Sto
>je najgore, ja sam se vise potresla od porodice naseg predsednika, jer
>su mi dve rakete kojima je gadjana rezidencija proletele bukvalno iznad
>glave, uz pakleno zvizdanje.
>>
>>
>>Moja majka je od pocetka rata u panicnom stahu samo zbog jedne svari -
>zgrade RTS u Takovskoj koja se nalazi u mom komsiluku. Kad su je pre
>neki dan konacno pogodili, ona je bila jedina koja je odahnula. Nas
>jadni RTS je toliko puta rekao da je vrlo verovatno da ce ludaci iz
>NATOa bombardovati zgradu u Takovskoj, da su strani novinari poceli da
>tvrde da su nasi reporteri paranoidni i kako bi to dokazali, hrabro su
>isli u goste ekipi koja radi nocne vesti. Medjutim, strani novinari za
>razliku od nas, jos zive u ubedjenju da su potekli iz zemalja u kojima
>vlada sloboda izrazavanja i u kojima se na vlasti ne nalaze manijakalni
>ludaci, koji ne prezaju ni od cega. Kada se zacula detonacija, bila je
>tako potmula i pritajena da sam bila sigurna da je pogodjeno nesto preko
>reke. Tek kad su prvi snimci poceli da dospevaju na Studio B i Politiku
>poverovala sam da je ekslozija bila na samo 300m od mene. Odmah sam se
>obukla i otisla da sama vidim sta se dogodilo.
>>
>>
>>Bilo je negde oko 3.30 ujutru i Tasmajdan je bio tih i osvetljen
>kandelabrima. Na trenutak sam pomislila da mora da sam blesava i da
>nista strasno ne moze da se desava nedaleko odavde u ovakvoj lepoj
>proletnjoj noci. Prazne klupe u parku i mirna setalista delovala su tako
>spokojno i romanticno da su me podsetila na one stare mjuzikle u kojima
>Fred Aster i Dzindzer Rodzers igraju sami nocu po Cental Parku. U
>vazduhu se miris zelenila mesao sa mirisom nagorele plastike. Kad sam
>prisla restoranu Sansa, videla sam da se na terasi pored Malog pozorista
>okupilo puno ljudi. Jaki reflektori su obasjavali rusevine koje su
>ostale od centalne zgrade u Aberdarevoj. Cudno, mislila sam da ako sve
>to budem videla uzivo da ce mi na neki nacin prodreti do mozga sav uzas
>tog prizora i cinjenica da u porusenoj zgradi, pored koje sam odrasla i
>provela ceo zivot, sad leze nevinih ljudi koje je nemoguce otkopati. I
>stajala sam tamo gledajuci kako iznose delove tela i slazu ih u
>ambulantna kola, ali sem potmulog gneva, osecala sam samo nevericu da
>neko uopste moze da bude u stanju da ucini ovako nesto. Oko mene ljudi
>su stajali u potpunom soku mumlajuci : ?Jebem im mater zlikovacku?pa da
>li je moguce??Cak i sutradan kad su umesto koncerta na Trgu odrzane neme
>demontracije, na kojima su ljudi palili svece i donosili na rusevine tek
>rascvetale jorgovane, preovladavajuce raspolozenje nije bila ni tuga, ni
>gnev, vec ? neverica.
>>
>>
>>Vracajuci se preko Tasmajdana kuci videla sam jednog momka koga znam iz
>kraja. Ispricao mi je kako ga je ortak koji je radio na portirnici
>televizije zvao da dodje po njega jer ima pauzu, pa da odu negde na
>pice. Samo sto su stigli do Skupstine culi su eksploziju i u zezanju
>prokomentarisali : ?Pazi sad ako je televizija!? Vratili su se tek kad
>su u kaficu gde su isli na pice culi sta se desilo. Raketa je, kazu,
>uletela kroz ulazna vrata i svi koji su se zatekli u prizemlju i na
>prvim spratovim ostali su pod rusevinama. I danas, skoro nedelju dana
>kasnije, nisu uspeli da ih otkopaju, jer je izgleda bilo dve rakete
>(uvek bacaju po dve), a druga je ostala ne eksplodirana medju oborenim
>betonskim plocama.
>>
>>
>>Posle televizije ostavili su nas na miru nekoliko noci da se bar
>naspavamo. Bili su valjda zauzeti rodjendanskom zabavom. Ali zato su
>besomucno bombardovali po celoj Srbiji. Po dvadeset puta se vracaju na
>ista mesta i bacaju milione i milione dolara u raketama i bombama. Sem
>sto plase narod i lome stakla i crepove po kucama, dzaba bacaju pare.
>Sva je ta mesta nama jos drug Tito sagradio u nameri da sacuva svoje
>dupe u slucaju nuklearnog napada. Od juce nam jure voljenog diktatora
>raketama po Topcideru i Kosutnjaku, ali malo ce morgen da ga nadju. Kad
>se setim koliko sam mrzela predmet Odbrana i zastita i koliko mi je
>izgledalo besmisleno bacati pare u vojsku i izgradnju raznoraznih baza
>ukopanih po brdima i nedodjijama! Sad mi se po prvi put cini da ta nasa
>vojska nije samo gomila samozadovoljnih uniformisanih debila, nego da
>mozda i znaju sta rade.
>>
>>
>>U pocetku narod je drzala euforija i nada da ce sve ovo ipak brzo da se
>zavrsi. Sada nas drzi cist srpski inat. Ma koliko se trudila da
>atmosferu u Beogradu definisem nekim visokoparnim sloganom, jedino sto u
>potpunosti izrazava stav prosecnog ovdasnjeg Srbina je toliko cesto
>ponavljano: Ma ko ih jebe! Ne mogu nam nista! Idemo dalje?Od panicnog
>gledanja svih informativnih emislija i satelitskih NATO brifinga, svi
>smo uglavnom digli ruke. Cemu gledati te gluposti kad samo lazu i prete.
>Kad god gledam nekakve nazovi ozbiljne debate o Kosovu na britanskim,
>italijanskim, spanskim TV stanicama samo mi se jos vise produbljuje
>iluzija da se nalazim u losoj epizodi Star Trek-a, jer njihovi argumenti
>imaju isto toliko veze sa realnoscu, kao da govore o napadu Romulanaca
>na Klingonce. Da nije tragicno bilo bi zabavno gledati do kojih ekstrema
>ide njiihova prljava masta: jedan od efektnijih bisera iz domena naucne
>fantastike je onaj kako su Srbi zapravo vampiri - drzimo male Siptarske
>decake i koristimo ih kao rezerve sveze krvi! A sto bas decake? Koji je
>to pedofil smislio? Moj omiljeni snimak sa NATO brifinga je masovna
>grobnica u mestu Ivac, ili tako nesto, na kome se vidi livada sa 150
>malih crnih crtica u pravilnom rasporedu. Onaj ofucani peder sa leptir
>masnom iz Pentagona se izgleda zamorio pokusavajuci da izgovori imena
>Prizren i Srneca i tvrdi da su slike belih kutijica na sivom polju
>zapravo vitalni strateski objekti na Kosovu, pa je okupljenim novinarima
>trijumfalno objasnio da je ovo siguran dokaz da su Srbi pobili 150
>Siptara, a onda ih masovno sahranili u odvojenim grobovima na pravilnom
>razmaku i sa glavom okrenutom ka Meki! Nasi novinari poveli kolege iz
>inostranstva da traze to selo i, uz velike muke, konacno su ga nasli tri
>dana kasnije. Jedan stari siptar je prepoznao na satelitskom snimku
>svoju livadu i odveo novinare da im pokaze. Pitaju ga jel tu neko bio u
>poslednjih mesec dana, a ovaj mrtav ozbiljan kaze: ?Jeste, bile neke??
>Strani novinari mu odmah gurnuli mikrofon pod nos ocekujuci Pulicerovu
>nagradu. ?Bile krave od moga zeta!? odgovara ovaj sav vazan.
>>
>>
>>Rusi su ocito zastali da razmisle i zakljucili da kad smo vec poceli,
>mogli bi ovako i da nastavimo. Sto bi se oni borili sa Amerikancima
>direktno, kad mi to bas lepo radimo mesto njih. Zato i odugovlace sa
>raznoraznim mirovnim inicijativama, a svo vreme nam doturaju ogromne
>kolicine razne humanitarne pomoci i dobro obucene humanitarce.
>Cernomirdin je izabran kao pogodan da se seta, maze oci svetu i kamci
>lovu. Za to vreme Sloba prima razne misteriozne posete, o kojima nista
>ne izvestavaju ni mi ni Rusi, ali baza iz Surcina mi kaze da su avioni
>ogromni. Zvanican stav vlade je i dalje povlacenje snaga sa Kosova na
>razumnu meru, pod uslovom da se snage NATOa povuku sa granica, i dolazak
>civilnih posmatraca. U procesu cenkanja, verovatno bi poslednja
>prihvatljiva cena bila da dozvolimo snage pod okriljem UN, ali ne iz
>zemalja koje ucestvuju u agresiji i samo one koje mi dozvolimo, recimo:
>Rusi i Belorusi. Moze i Grcka, Kipar, Libija, Kuba, Irak?e, jaci su nam
>prijatelji. Sve moj do mojega?NATO to naravno odbija, jer bi to za njih
>bilo ravno porazu. I dok se diplomatije natezu ko ce kome bolje da
>uvali, nama ovde rasturaju sve sto je se vidi iz satelita. Narocito vole
>mostove. Onaj neduzni Zezeljev most kod Novog Sada gadjali su dobrih
>nedelju dana i potrosili bar 100 milona dolata da ga konacno utuku. Kako
>je krenulo, mi cemo od sad svuda putovati skelom. Posle rata najbrzi
>nacin putovanja bice splavarenje.
>>
>>
>>
>>
>>Medjutim, jedino od cega mi je od pocetka ovog rata uzdrhtalo srce i
>okrenuo se stomak, nisu ni bombe, ni razaranja nego glupi Vuk Draskovic!
>Sloba ga je u svom beskrajnom lukavstvu, na samo par meseci pre pocetka
>rata, naimenovao u zamenika premijera u nameri da stvori vladu narodnog
>jedinstva i da spreci da nas rastrgnu kod najslabije karike u lancu. Vuk
>se jedno vreme osecao vazan dajuci intervjue po britanskim medijima,
>koji ga obozavaju, a onda je i Englezima postalo jasno da se on sa nasim
>tiraninom nije ni video od pocetka rata i da nema pojma o tome sta se
>stvarno dogadja. Tada je trijumfovala Vukova beskrajna glupost i
>Danicina beskrajna pohlepa, pa su malo pozurili da obezbede svoje mesto
>u marionetskoj vladi i izleteli se pre vremena. Vuk je dao intervju
>Studiju B u kome je napao vladu sto donosi preke ratne zakone protiv
>sverca (a on taman postavio celu zeninu familiju na sve znacajnije
>polozaje u carini), kako se od naroda krije da NATO ima daleko
>nadmocniju vojsku od nase (cek polako, nas je 10 njih je 890 miliona,
>hmmmm?) i kako bi mi trebali da prihvatimo rusku inicijativu o
>dovodjenju trupa UN na Kosovo (koja ruska inicijativa? koji UN, onaj sto
>se jos nije ni oglasio? gde se takve stvari pricaju javno? pred
>neprijateljem?). Nije cak toliko problem sta je rekao, nego sto je
>uopste nasao za shodno da nesto kaze, u situaciji kad je jedino sto nas
>moze spasti cvrsto jedinstvo medju svim partijama ? ili kako to Vuk zove
>jednoumlje. Cela njegova govorancija je bila toliko neprimerena,
>besmislena i kontraproduktivna, da se naravno beskrajno dopala
>neprijatelju, koji je na sva zvona objavio kako su nam konacno razbili
>jedinstvo i da sada treba navaliti iz sve snage kako bi to nejedinstvo
>dalje produbili. Studio B i Internet sajtovi su bili obasuti porukama
>tipa Ucutkajte Vuka Brankovica!, a ostale ovdasnje opozicione partije su
>se brze- bolje oglasile da se ograde od SPO-a, pre svih Demokratska
>stranka na celu sa Kostunicom. Naravno bilo je i dezurnih kvislinga,
>onih partija koje imaju krug biraca iz clanova uze porodice i koje samo
>cekaju smutna vremena pa da isplivaju kao govna na povrsinu. Reakcija je
>bila tako zestoka da se i sam Vuk prepao pa je poceo da spusta loptu i
>daje nebulozne izjave za SKY NEWS o tome kako njegova partija stoji
>postojano na braniku otadzbine. Na insistiranje britanskog komentatora o
>tome u cije on ime daje takve izjave, Vuk je odvazno rekao da njegova
>partija kontrolise Beograd i da je on dao izjavu za televizijsku stanicu
>koja je pod kontrolom njegove partije. Od tolike sile kontrole zaboravio
>je da kontrolise svoj jezik! Dan kasnije Bulatovic pa ga je tiho skinuo
>sa polozaja, a Studio B, koji se jos uvek hvali da je nezavisna medijska
>kuca, primio je malu posetu Bakocevica, ministra za ?drzi jezik za
>zubima kad nam je zemlja u ratu?. Vuk je kao dete kad dobije packe
>sazvao pres konferenciju i rekao kako ne zna sta je on tu skrivio, pa on
>je bas za odbranu otadzbine, pa i razne srpke vojskovodje u Prvom
>svetskom ratu se nisu uvek slagale sa vojnom komandom? Mozda se nisu
>slagale, ali nisu isle kod neprijatelja da mu to u detalje obrazloze!
>Kazu da Mira Markovic drzi parolu u svojoj kancelariji: Jedino sto nas
>moze poraziti su bitange u sopstvenim redovima. Lenjin. E, Boze me
>spasi, kakva su ovo vremena dosla da se i ja u necem slozim sa
>Partizankom Mirom!
>>
>>
>>Kad smo kod kategorije Boze me spasi: ne znam da li ste imali prilike
>da vidite intervju koji je nas krvozedni tiranin dao za CBS, odnosno
>C-Span? Covek moze da ga mrzi ali ne moze da mu se ne divi! On je tako
>hladnokrvno, stalozeno i razlozno odgovarao na sva pitanja, pazljivo
>vodeci racuna da ubaci sve sto je bitno kazati, a da pri tome ne zvuci
>kao robot koji cita tekst sa telopa, da je stvarno bilo impresivno
>slusati ga. Da mi je neko juce pricao da cu imati zelju da skandiram
>Slobo! Slobodo! ja bih se odmah ubila. Inace za sve vas, koji se brinu
>za zdravlje predsednikove porodice, imali smo prilike da na prvom
>dnevniku vidimo prijem ruskog patrijarha, kome je prisustvovao i sin
>Marko, prigodno obucen u prugasto mafijasko odelo.
>>
>>
>>Citam u stanoj stampi kako je to sto nas uglavnom napadaju nocu, deo
>specijalnog psiholoskog rata. Koliko su su uspeli u tome najbolje govori
>komentar moga cika Predraga (osmatracka baza Kalenic pijaca). Pitam ga
>ja kako se snalaze u ovoj situaciji, a on mi kaze: ?Ko i svi, cekamo da
>pocnu sirene, pa odemo da spavamo!?Posto su izgleda shvatili da veci deo
>Beogradjana prespava njihove najefektnije eksplozije, danas su resili da
>nas napadnu u po bela dana. Rezultat 2:0 za PVO. Jedna od mojih
>osmatrackih baza na Zvezdari , code name tetka Nada, mi je javila da je
>jedan neprijateljski avion iza koga se vio gust dim, proleteo u pravcu
>Panceva, uz opste skandiranje gradjana. Lazanjski je sa grupom dobro
>naoruzanih alasa pokusao da se probije do rita gde je skoncao drugi
>avion, ali kaze visok je vodostaj i trska je gusta, pa da ne bi kvasili
>noge, sacekace da pilota komarci isteraju odande.
>>
>>
>>Danas mi se javila osmatracka baza VMA, code name sestra Anka, i rekla
>da su nocas i oni i bolnica Dragisa Misovic pretrpeli prilicna
>ostecenja. Ali su zato imali prilike da nazdrave sa lekarskim zalihama
>viskija gledajuci kako jedan avion pada u plamenu. Kod njih su bili na
>lecenju neki od uhvacenih pilota i ona mi kaze da su jadnici toliko
>isprepadani da ne dozvoljavaju doktorima da ih pregledaju. Imaju jos
>uvek nekog crnca koji je iskocio iz oborenog nemackog aviona, i koji se
>nabije u cosak i urla svaki put kad lekar pokusa da udje u sobu. Ostali
>se tresu, odbijaju da jedu i samo trebe po hrani da im nisu ubacili
>nekakve pilule ili serume istine. Glavni dezurni lekar na odeljenju,
>inace Krajisnik, je poveo prevodioca i pokusao sa psiholoskim pristupom
>: ?Sta ste se usrali, jebem vam mater, sta ima da vas pitam, kad mi je
>sve jasno! Aj sad ti prevedi.? Iz strane stampe citam da su na samitu
>NATOa u Briselu doneli odluku da blokiraju papucicu kojom se pilot
>katapultira u slucaju da je avion pogodjen. Tu su odluku doneli nakon
>sto je u spasilackim misijama do sad poginulo vise od 200 specijalaca, a
>i zbog toga sto su se piloti katapultirali cim avion registruje da ih je
>nasa PVO lokovala.
>>
>>
>>No ne moramo mi da ih rusimo, nakad nam sami dodju. Prica mi je stigla
>iz druge ruke, ali iz dosta pouzdanog izvora, propracena svim potrebnim
>referencama. Posto su Batajnicki aerodrom gadjali bar pedeset puta do
>sada, tamo vise nema niceg vaznog, pa rezervisti iz Beograda dodju
>ujutru da dezuraju nad praznom pistom (NATO se zalio kako je mnogo brzo
>popravljamo), a uvece idu kuci na spavanje. Pre neki dan taman ljudi
>seli da popiju kafu i procitaju novine, cuju aterira avion na pistu.
>Nasi izasli jos bunovni da vide sta se dogadja i spaze NATOv avion kako
>se zaustavlja. Iz njega izlazi izbezumljeni pilot i vice: ?Tjuzla?
>Tjuzla?? Jedan nas rezervista se brzo snasao i uzvratio: ?Jeste Tjuzla,
>Tjuzla, dodji bolan vamo na kahfu.? Kazu da navigacione uredjaje nije
>tesko popraviti.
>>
>>
>>Posto se sad na Trgu odrzava osmodnevni festival Beogradsko prolece,
>malo smo popustili sa sloganima. Ali smo zato krenuli sa vicevima:
>>
>>
>>
>> a.. Zali se radnik Slobode Cacak, kako mu zlotvor unisti fabriku, a
>on nije uspeo ni jedan usisivac da odnese kuci. ?Pa sto nisi nosio u
>delovima, pa da ga posle sastavis?? pita ga komsija. ?Ma jesam ja
>iznosio delove, al kako god da ga sastavim ispadne mitraljez!?
>>
>>
>> b.. Hvali se ciga kako je dobar seks u ratnim uslovima. Kaze zeni
>stavi gas masku na lice i 1.ne vidi kako je ruzna 2. ne smrdi joj iz
>usta 3.kad hoce da mesa, samo joj zavrne dovod vazduha.
>>
>>
>> c.. Sta radi Srbin kad nadje lokator? Baci ga komsiji u dvoriste.
>Sta radi kad nadje dva lokatora? Baci jedan kod komsije, a drugi kod
>taste. Sta radi kad nadje tri lokatora? Baci jos jedan kod taste, za
>svaki slucaj.
>>
>>
>> d.. Pita Lala Amerikanca: ?Jelte posto vam taj vas tomahavk?? ?Oko
>milion i po dolara.? ?Ta mante, bacite vi te pare dole, pa cemo se mi
>sami poubijati oko njih!?
>>
>>
>> e.. Doneo Amerikanac tomahavk na opravku kod Nemca i ovaj mu rekao
>da je cena popravke milion dolara. Amerikanac se zgranuo i resio da ga
>odnese kod Rusa, posto su oni i onako pokrali svu tehnologiju. Rus mu
>odrapi cenu milion i po dolara. Amer besan, resi da odnese tomahavk kod
>Srbina, posto smo mi poznati po improvizaciji. Srbin uzeo tomahavk,
>pazljivo ga razlgedao i kaze: ?Mogu da ti ga popravim za tri miliona
>dolara?. ?Kako bre tri miliona?? pita ga ovaj zaprepasteno. ?Pa lepo,
>milion meni za ruke, milion tebi sto si doneo posao, i milion Nemcu da
>ga popravi.?
>>
>>
>>Poslednjih par noci intenzivirali su dejstva nad Beogradom, kako se to
>eufemisticki kaze. Evo sad je 23.30 i nasa herojska RTS je opet nestala
>sa ekrana. Od kad su bombardovali zgradu televizije signal RTS se svake
>noci gubi i svakog jutra javlja kao Feniks iz pepela, sa neke druge
>lokacije. Svaki dan im teraju inat sa ratnim pesmama i slikama
>manastira, mada voditelji izgledaju kao izbljuvani, u crnini, i sede kao
>za kafanskim astalima, ispred plavog stolnjaka. Rasturili su nam sve
>repetitore po Srbiji u ocajnickom pokusaju da sprece da bilo kakve
>informacije stizu odavde, pa da mogu lepo da nas sravne sa zemljom u
>tisini. Cega nema na CNN to i ne postoji. Sad su javili da su unistili
>Avalski toranj. Ej bre, Avalski toranj! Kao dokaz da smo nenadjebivi,
>sledece vesti RTS ce ici iz Studija B. Dok ne rasture Beogradjanku. Pa
>iz Politike, dok ne uniste Politiku. Pa onda sa necjeg krova, dok jos
>imamo krovova. Pa cemo na kraju vikati sa brda na brdo, kao one ojkace
>iz Krajine, koje su pre neki dan, pevale na Brankovom mostu: Braco Srbi
>nebojte se ranaaaaa. Nema smrti bez sudnjega danaaaaa. OOOOOJ!
>>
>>
>>Nocas je mesec skoro pun i sjajan pa se ceo grad vidi kao na dlanu,
>tako da mozemo ocekivati celonocnu zurku. Ovde se svaki dan prenose
>glasovi: nocas gadjaju mostove! Do sad se to uvek pokazalo kao patka,
>ali pre ili kasnije i to nas ceka. Valjda nece gadjati Kalenica pijacu,
>hocu da idem sutra da kupim rasad petonija za terasu. A kazu da su
>stigli i mladi krompirici! Mnogo patimo od gladi u ovim ratnim uslovima,
>nigde ne mogu da nadjem parmezan za raviole.
>>
>>
>>Proverila sam u svim naucno fantasticnim knjigama i Star Trek
>sajtovima. Da bi se povratio normalni vremenski tok potrebno je izazvati
>rascep u kontinuumu vreme-prostor, sto se obicno desi kad dodje do neke
>velike eksplozije na nivou materija-antimaterija. Do sad je na nas
>sruceno 1kg eksploziva po glavi stanovnika, sto iznosi 8,3 bombi bacenih
>na Hirosimu, a i mnogo stosta sto je do juce bila materija, sad je
>antimaterija. E moj Pikard, nemas ti pojma?
>>
>>
>>Smrt fasizmu, pokoj dusi Avalskom tornju.
>>
>>Tanja
>>
>>
>>P.S.Opste ovacije na ulici. Manijaci, koji na krovu tehnoloskog
>fakulteta amaterskim radijom prisluskuju razgovore aviona i avaksa,
>potvrdjuju da smo im rasturuli jos jedan! PVO! PVO! Ubice nas nocas, za
>24h sredili smo im cetiri aviona nad Bgd.
>
>
>
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------