SERVIS
"Nezavisne NOVINE"
TORONTO, CAN
SURDULICA - Do sada su pronadjena tela 16 civila koji su poginuli u utorak u
napadu NATO na Surdulicu, medju kojima je 12 dece. Strahuje se da je broj
stradalih znatno veci. Na Surdulicu je ispaljeno 11 projektila, od kojih je
stradalo oko 300 civilnih objekata.
BEOGRAD - Potpredsednik Savezne vlade Vuk Draskovic smenjen je u sredu,
saopstilo je savezno ministarstvo za informisanje. "Predsednik Savezne vlade
Momir Bulatovic razresio je Vuka Draskovica clanstva u Saveznoj vladi zbog
istupanja u javnosti suprotnim stavovima vlade i narusavanja ugleda Savezne
vlade", navodi se u saopstenju.
BEOGRAD - Predsednik Srbije Milan Milutinovic i lider Demokratskog saveza
Kosova Ibrahim Rugova potpisali su u sredu u Pristini zajednicku izjavu u
kojoj su istakli da mirno i politicko resenje za Kosovo i Metohiju treba da
bude postignuto "uz ravnopravno ucesce svih nacionalnih zajednica na Kosovu
i Metohiji", prenosi Radio Beograd.
BEOGRAD - Avioni iz sastava snaga NATO-a dejstvovali su tokom noci izmedju
utorka i srede na podrucju Beograda i Pozege, a detonacije su se cule i u
Cacku, dok se u glavnom gradu SRJ culo i snazno dejstvo Protivvazdusne
odbrane Vojske Jugoslavije. Izvestaci Bete su konstatovali da je pogodjena
kasarna VJ u neposrednoj blizini bolnice "Dragisa Misovic" kod Topcidera.
Tokom dana je avijacija NATO-a dejstvovala u okolini Novog Sada, Podgorice i
Pristine i jos nekih gradova u SRJ.
BRISEL - Portparol NATO-a Dzejmi Sej priznao je u sredu da je jedan avion
Alijanse u utorak greskom bombardovao "malu stambenu zonu" u Surdulici.
"Tokom tog napada, precizno oruzje (za gadjanje) nije bilo navedeno na
namenjenu metu, vec je udarilo 200 do 300 metara od kasarne na malu stambenu
zonu", rekao je Sej novinarima.
MOSKVA - Postoji mogucnost da specijalni izaslanik ruskog predsednika za
Balkan Viktor Cernomirdin u cetvrtak, nakon Bona, poseti i Beograd, receno
je agenciji Beta u kabinetu Cernomirdina.
MADRID - Sef ruske diplomatije Igor Ivanov ocenio je za madridski "Mundo" da
ce se uskoro postici sporazum kako bi se okoncao rat u Jugoslaviji i
napredovalo u politickom resenju krize pod pokroviteljstvom UN.
STRAZBUR - Rusija ce u sredu na zasedanju Parlamentarne skupstine Saveta
Evrope podneti nacrt rezolucije kojom se zahteva trenutni prekid vazdusnih
napada NATO na Jugoslaviju, izjavio je clan ruske delegacije Sergej Glotov.
MOSKVA - Predsednici Rusije i Belorusije Boris Jeljcin i Aleksandar
Lukasenko razgovarali su u sredu u Moskvi o situaciji na Balkanu i potpisali
11 zajednickih sprorazuma o funkcionisanju Saveza Rusije i Belorusije.
MOSKVA - Nemacki ministar odbrane Rudolf Sarping izjavio je u sredu posle
sastanka sa specijalnim izaslanikom ruskog predsednika za SRJ Viktorom
Cernomirdinom da "postoji nada za politicko resenje kosovske krize".
BEOGRAD - Stejt department saopstio je u sredu da Vasington i Moskva
nastavljaju saradnju u trazenju "diplomatskih puteva za realizaciju ciljeva
NATO" radi mirnog resavanja kosovske krize, ali da postoji neslaganje oko
prirode eventualnog medjunarodnog prisustva na Kosovu.
BERLIN - Generalni sekretar UN Kofi Anan istakao je u sredu da trajno
resenje za Kosovo "nece moci da bude postignuto na bojnom polju", implicitno
osudjujuci nastavak agresije NATO-a na SR Jugoslaviju.
NjUJORK - Savezni ministar bez portfelja Goran Matic izjavio je u intervjuu
"Njujork tajmsu" da ocekuje da ove sedmice budu definisane osnovne konture
sporazuma za Kosovo.
BEOGRAD - Jugoslovenski ministar za informisanje Milan Komnenic izjavio je u
sredu da bombardovanje naseljenog podrucja Surdulice pokazuje da je ratni
cilj NATO-a "unistavanje civila i izazivanje humanitarne katastrofe".
BEOGRAD - Portparol jugoslovenskog ministarstva inostranih poslova Nebojsa
Vujovic izjavio je u sredu da bi "u najblizoj buducnosti" moglo da dodje do
potpisivanja vaznog sporazuma izmedju vlasti Jugoslavije i Srbije sa
predsednikom Demokratskog saveza Kosova Ibrahimom Rugovom.
PODGORICA - Ministar industrije energetike i rudarstva u crnogorskoj vladi
Vojin DJukanovic rekao je da bi Crna Gora mogla staviti na raspolaganje
pojedine resurse Vojsci Jugoslavije, ali iskljucivo uz saglasnost republicke
vlade i nadleznih ministarstava.
BEOGRAD - Vlasnici putnickih automobila ce od 1. maja dobijati bonove za 20
litara goriva mesecno, prema novoj uredbi vlade Srbije koja je stupila na
snagu u sredu.
SERVIS
"Nezavisne NOVINE"
TORONTO, CAN
Draskovic razresen zbog narusavanja ugleda Savezne vlade
BEOGRAD - Savezno ministarstvo za informisanje saopstilo je danas da je
smenjen potpredsednik jugoslovenske Vlade Vuk Draskovic.
"Predsednik Savezne vlade Momir Bulatovic razresio je Vuka Draskovica
clanstva u Saveznoj vladi zbog istupanja u javnosti suprotnim stavovima
Vlade i narusavanja ugleda Savezne vlade", navodi se u saopstenju.
Draskovic smenjen posle istupa u javnosti
BEOGRAD - Potpredsednik jugoslovenske vlade Vuk Draskovic smenjen je danas
sa te duznosti zbog, kako je obrazlozeno, "istupanja u javnosti suprotnim
stavoima vlade i zbog narusavanja ugleda Savezne vlade".
Draskovic je zajedno sa jos trojicom predstavnika Srpskog pokreta obnove
(SPO) u federalnu vladu usao 18. januara.
Pre tri dana, Draskovic je u intervjuu beogradskoj televiziji Studio B
pozvao rukovodstvo zemlje da srpskom narodu saopsti istinu o tome gde se
Srbija nalazi, da "NATO nije slomljen, vec da se siri i homogenizuje".
On je takodje izneo stav da na Kosovo treba da dodju medjunarodne snage pod
pokroviteljstvom UN i ocenio da bi bilo "logicno" da u tim snagama budu i
zemlje NATO.
Uz Draskovica, iz SPO u vladi su jos Slobodan Nenadovic, koji je na duznosti
ministra za unutrasnju trgovinu, Milan Bozic, sadasnji za ministar bez
portfelja, a na mestu jugoslovenskog ministra za informisanje je Milan
Komnenic.
Nastavicu da sluzim interesima otadzbine
BEOGRAD - Smenjeni potpredsednik jugoslovenske vlade Vuk Draskovic izjavio
je danas da je svoju funkciju u Saveznoj vladi i ulazak Srpskog pokreta
obnove (SPO) u nju prihvatio zbog "interesa otadzbine i nacionalnog
jedinstva u ovim surovim vremenima po srpsku naciju i drzavu".
"Tim interesima sam predano sluzio i sluzicu i dalje", navodi se u pismenoj
izjavi predsednika SPO.
U izjavi se dodaje da ce SPO ostati "velika patriotska, demokratska i
drzavotvorna stranka, odana interesima svog naroda i njegovoj odbrani od
agresije NATO".
Savezno ministarstvo za informisanje saopstilo je danas da je jugoslovenski
premije Momir Bulatovic razresio Draskovica clanstva u Saveznoj vladi zbog
"istupanja u javnosti suprotnim stavovima Vlade i narusavanja ugleda Savezne
vlade".
Svi ministri iz SPO podneli ostavke
BEOGRAD - Svi ministri iz Srpskog pokreta obnove (SPO) u Vladi SR
Jugoslavije podneli su danas ostavke na svoje ministarske funkcije, nakon
sto je potpredsednik vlade Vuk Draskovic smenjen, saopstio je veceras
Draskovic.
"Verujem da sam sve vreme govorio u ime i zastupao stavove Vlade SRJ,
pogotovo od pocetka agresije NATO na SRJ", rekao je Draskovic na
konferenciji novinare kojoj prisustvuje veliki broj stranih i domacih
novinara.
Draskovic danas smenjen sa duznosti uz obrazlozenje da je svojim istupima u
javnosti "narusio ugled Savezne vlade" i da su ti stavovi bili "suprotni
stavovima vlade".
NATO ne zeli aktiviranje UN
BEOGRAD, - Srpski pokret obnove (SPO) ocenio je danas da "jastrebovi u
NATO-u i njihovi naredbodavci ocigledno ne zele da se aktivira Savet
bezbednosti UN, vec nastoje da sadasnju krizu sto duze odrze na
najbrutalniji nacin".
U saopstenju SPO-a navodi se da se "zlocini NATO agresora u Surdulici
desavaju u trenutku pojacanih diplomatskih aktivnosti na medjunarodnoj
sceni, ciji je cilj brzo pronalazenje sveobuhvatnog politickog resenja za
nesrecu koja je zadesila nasu zemlju i nas narod".
"Na evropsku turneju Kofi Anana i na inicijative Rusije da agresija na
Jugoslaviju mora da prestane, NATO je odgovorio bombardovanjem centra mirne
Surdulice, gde su jedine mete bili ljudi i njihovi domovi", zakljucuje se u
saopstenju SPO-a.
Zajednicka izjava Milutinovica i Rugove
PRISTINA - Predsednik Srbije Milan Milutinovic i lider Demokratskog saveza
Kosova Ibrahim Rugova saglasili su se danas u Pristini o skorom formiranju
novog Privremenog izvrsnog veca Kosova i Metohije.
U zajednickoj izjavi, Milutinovic i Rugova su ocenili da je potrebno odmah
obnoviti i intentivizrati zapocete razgovore Vlade Srbije i politickih
lidera partija kosovskih Albanaca na Kosovu i Metohiji i slozili se da tim
razgovorima, kao gosti, mogu da prisustvuju i predstavnici medjunarodne
zajednice.
Zajednicka izjava ima cetiri tacke.
Zajednicku izjavu, koju su Milutinovic i Rugova danas potpisali u Pristini
prenosimo u celini:
1. Potrebno je da se odmah obnove i intenziviraju zapoceti razgovori izmedju
Vlade Republike Srbije i politickih lidera politickih partija Albanaca na
Kosovu i Metohiji o politickom sporazumu, kojim se Kosmetu daje siroka
samouprava, uz puno postovanje razvnopravnosti svih gradjana i svih
nacionalnih zajednica, suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije i
Jugoslavije. Konstatovano je da ovakav pristup predstavlja osnovu za trajno
i pravedno resenje problema na Kosmetu.
2. Obostrano je zakljuceno da razgovori treba da budu direktni, uz
ravnopravno ucesce svih nacionalnih zajednica koje zive na Kosovu i
Metohiji, sto je preduslov da se postignu prihvatljiva resenja za sve koji
zive na Kosovu i Metohiji.
Direktni razgovori treba da budu potvrda jacanja medjusobnog poverenja kao
bitnog uslova za izlazak iz sadasnje situacije.
3. Na osnovu obostrane saglasnosti, razgovorima, u svojstvu gosta, mogu da
prisustvuju predstavnici medjunarodne zajednice.
4. Postignuta je saglasnost o neophodnosti skorog formiranja, u promenjenim
uslovima, Privremenog izvrsnog veca Kosova i Metohije, koje bi vrsilo
funkciju privremene vlade do konstituisanja organa na bazi Osnovnog akta o
samoupravi na Kosovu i Metohiji. Sastav Privremenog izvrsnog veca i njegova
unutrasnja organizacija, posebno utvrdjivanje nove resorne podele organa
uprave, treba da uvazava sadasnje probleme na Kosovu i Metohiji.
Novi Sad bez mostova i bez vode
NOVI SAD - Nakon rusenja poslednjeg novosadskog mosta preko Dunava -
Zezeljevog mosta, gradski vodovod radi sa 30 posto kapaciteta i snabdeva
gradjane vodom samo na nizim spratovima.
Zezeljev most srusen je iz cetvrtog puta 26. aprila u 1.20 sa sest
projektila.
U Novom Sadu srusen je prvo Varadinski most 1. aprila, da bi dva dana
kasnije, 3. aprila, avijacija NATO-a srusila i Most Slobode, koji je
povezivao grad sa Sremskom Kamenicom.
Prvi napad na Zezeljev most izvrsen je 5. aprila, kada je most ostecen, kao
i u naredna dva navrata.
Napadima na novosadske mostove otezano je snabdevanje vodom najpre sremske
strane grada, a rusenjem Zezeljevog mosta i citavog grada, posto je ostecen
deo glavnog gradskog cevovoda.
Normalizovanje vodosnabdevanja ocekuje se u cetvrtak, 29. aprila, do kada bi
steta trebalo da bude sanirana, saopstio je gradski vodovod.
Problemi u vodosnabdevanju u Novom Sadu poceli su napadom na Varadinski
most, 1. aprila, cijim je rusenjem unisten i glavni cevovod za snabdevanje
sremske strane grada.
Nakon toga, gradjani na desnoj obali Dunava snabdevali su se pijacom vodom
iz autocisterni, sto traje i danas.
Nakon rusenja Varadinskog mosta, gradske vlasti su uspele da za samo jedan
dan premoste cevovod za sremsku stranu grada na Most Slobode, koji je srusen
3. aprila.
Cevovod je zatim premosten na Zezeljev most, a prvim napadom na ovaj most 5.
aprila ponovo je prekinuto snabdevanje vodom sremske strane grada.
Nakon ovih neuspesnih pokusaja, Izvrsni odbor Skupstine grada usvojio je
odluku o izgradnji cevovoda za sremsku stranu grada ispod Dunava, kako bi se
obezbedilo trajno resenje.
Nakon rusenja prva dva mosta, otezan je saobracaj prema sremskoj strani
grada.
Posto autobusi gradskog sobracaja vise nisu mogli prelaziti na sremsku
stranu grada, organizovan je prevoz preko Dunava brodicima koji mogu da
prime do 15 ljudi i vojnim skelama kapaciteta do 150 ljudi.
Ljudi koji su do 5. aprila prelazili Dunav preko novosadskih mostova, danas
se prevoze na sest linija recnog prevoza.
Prevoz obavljaju brodici "Jelica" (kapaciteta 30 osoba), "Zmajevac" (50-60
osoba), "Jole" (15-20 osoba), skela kapaciteta 35 osoba, splav koji moze da
primi 40 ljudi i najveca, vojna pontonska skela koja moze da preveze do 150
osoba.
Recni prevoz funkcionise od 5.30 do 19 sati, s tim da se u vreme vazdusne
opasnosti prevoz obustavlja.
Od 27. aprila pocela je da saobraca i skela za recni prevoz vozila sa
prehrambenim artiklima koja vozi izmedju naselja Futog i Beocin.
Naselja Petrovaradin, Sremska Kamenica, Sremski Karlovci, Bukovac, Ledinci,
koja su se pre rusenja mostova snabdevala osnovnim zivotnim namirnicama iz
Novog Sada danas deo tih namirnica dobijaju iz Sremske Mitrovice.
Nestasica osnovnih zivotnih namirnica u gradu nije primetna.
Rusenjem mostova otezan je i medjumesni saobracaj izmedju Novog Sada i
Beograda i juznih delova Srbije.
Autobusi prema jugu iz Novog Sada putuju preko Banata, preko Titela i
Perleza.
Drugi, redji nacin, je da se skelom predje do Petrovaradina gde se ceka
autobus za Beograd.
Rusenjem Zezeljevog mosta prekinut je i medjunarodni zeleznicki saobracaj.
Vozovi iz Novog Sada za jug zemlje polaze iz Petrovaradina.
Cernomidin sutra u Bonu, a moguce i Beogradu i Rimu
MOSKVA - Specijalni ruski izaslanik za Jugoslaviju Viktor Cernomirdin sutra
ce u okviru angazmana za mirno resavanje kosovske krize posetiti Bon, a
ruske agencije javljaju da bi njegova jednodnevna diplomatska turneja mogla
da obuhvati i Beograd i eventualno Rim.
Cernomirdinovu sutrasnju posetu Bonu ranije danas je u Moskvi potvrdio
nemacki ministar odbrane Rudolf Sarping, a predvidjeno je da se ruski
izaslanik sretne sa nemackim kancelarom Gerhardom Srederom.
Istovremeno, pozivajuci se na diplomatske izvore, agencija Itar-Tas je
javila da Cernomirdin sutra dolazi u Beograd.
U kabinetu ruskog izaslanika, agenciji Beta je danas potvrdjeno da "nije
iskljuceno da posle posete Bonu, Cernomirdin odmah odleti u Beograd".
Pretpostavlja se da bi Cernomirdin trebalo da razgovara sa jugoslovenskim
predsednikom Slobodanom Milosevicem.
Agencija Interfaks danas je javila da bi pored Bona i Beograda, Cernomirdin
sutra mogao da poseti i Rim.
Pozivajuci se na dobro obavestene izvore, Itar-Tas je preneo da ce o krizi
na Balkanu Cernomirdin danas telefonom razgovarati i sa predsednikom Borisom
Jeljcinom.
Izvori Itar-Tasa su rekli da ce tokom razgovora verovatno biti doneta
konacna odluka o odredistima sutrasnje Cernomirdinove diplomatske turneje.
Cernomirdin veceras treba da razgovara i sa generalnim sekeratarom UN
Kofijem Ananom koji stize u Moskvu.
Solana: Postoji odredjen napredak u diplomatskim naporima
BRISEL - Generalni sekretar NATO Havijer Solana ponovio je danas u Briselu
"odlucnost i jedinstvo" saveznika u NATO da nastave bombardovanje
Jugoslavije, ali i ocenio da je na diplomatskom planu "doslo do odredjenog
napretka".
Ne zeleci da otkrije pojedinosti koje stoje iza takve ocene, Solana je
novinarima rekao da "odredjeni napredak" u naporima da se nadje mirno
resenje za kosovsku krizu vidi u susretima nemackog kancelara Gerharda
Sredera u Vasingtonu, njegovim razgovorima sa ruskim celnicima, kao i
konsultacijama zamenika drzavnog sekretara SAD Stroba Talbota Moskvi i
Berlinu.
Solana je dodao i da je razgovarao sa generalnim sekretarom UN Kofijem
Ananom koji se sutra sastaje sa ruskim zvanicnicima u Moskvi.
Generalni sekretar NATO je rekao da Evropska unija, OEBS i NATO svim
zemljama Balkana, ukljucujuci Srbiju, nude i perspektivu obnove, razvoja i
ukljucivanja u evropske integracije.
On je izjavio da je to "poruka srpskom narodu" i ponovo rekao ono sto
ponavljaju zvanicnici Atlantskog saveza, a to je da "NATO nije u svadji sa
srpskim narodom vec sa", kako je on to naveo, "vlascu (predsednika SRJ
Slobodana) Milosevica koja je od jugoslovenske privrede stvorila rusevinu, a
Jugoslaviju ucinila parijom u medjunarodnoj zajednici".
Solana je takodje izneo uverenje da se "iducih nedelja mogu ocekivati dobre
vesti" iz Srbije, pomenuvsi neke izjave iz struktura "Miloseviceve vlasti",
a narocito, kako je podvukao, izjave predstavnika "partije njegove supruge".
Kukan: Moje imenovanje nece biti problem za Beograd
BRATISLAVA - Sef slovacke diplomatije Eduard Kukan rekao je danas da veruje
da njegov izbor za jednog od dvojice specijalnih izaslanika UN za Kosovo
nece predstavljati problem za vlasti u Beogradu.
"Naravno... u biranju tih predstavnika generalni sekretar UN Kofi Anan je
imao na umu da to treba da bude neko ko nije u NATO, da to ne bi trebalo da
bude neko iz zemlje koja je previse umesana u sukob i neko ko bi bio
prihvatljiv za vlasti u Beogradu", rekao je on na konferenciji za novinare.
"Imam informacije da moja nominacija ne predstavlja problem za Jugoslaviju",
dodao je on.
Slovacka vlada slozila se danas sa embargom na naftu za Jugoslaviju i
odlucila da u Albaniju posalje 40 vojnika kako bi pomogli u zbrinjavanju
izbeglica. Kukan je rekao da ne veruje da ce to ugroziti njegov diplomatski
polozaj.
Anan je na konferenciji za stampu u Berlinu rekao da razmislja kojeg od
trojice kandidata da nominuje za drugog specijalnog izaslanika. Anan se
dvoumi izmedju bivseg austrijskog kancelara Franca Vranickog, bivseg
svedskog premijera Karla Bilta i sefa svajcarske diplomatije Flavija Kotija.
Grcke parlamentarne stranke formiraju "Anti-NATO front"
ATINA - Dve grcke parlamentarne stranke su odlucile da formiraju "Anti-NATO
front" koji bi okupio siroke drustvene i politicke snage.
Dogovor o tome su postigli predsednik stranke Demokratski drustveni front
(DIKKI) Dimitris Covolas i generalni sekretar Komunisticke partije Grcke
(KPG) Aleka Papariga.
Papariga je izjavila da taj front treba da kaze "jasno 'Ne'
imperijalistickom ratu... NATO-a", i da "pripremi grcki narod na teske dane
koji dolaze".
Ona je rekla da je KPG ogorcena stavom vlade Grcke koja "svakodnevno smislja
nove trikove da bi obmanula narod ubedjujuci ga da ona ne ucestvuje u
prljavom ratu" protiv SRJ.
Papariga je istakla da se vlada u Atini interesuje samo za naplatu naknade
za usluge koje pruza NATO-u i aludirala na postojanje ugovora sa
brodovlasnicima za prevoz oruzja i vojnika ka SRJ. "Vlada tako postaje neka
vrsta placenika", objasnila je ona.
Covolas je izjavio da je nuzno da "napredne stranke" formiraju sirok
drustveni front protiv NATO da bi sprecile "necovecne, varvarske odluke
velikih sila Zapada".
On je ponovio da DIKKI, KPG i Koalicija levice i napretka traze da Grcka ne
pruza usluge NATO-u, i osudio grcku vladu zbog prihvatanja embarga protiv
SRJ.
U Atini je objavljeno da ce sledeceg ponedeljka u Skupstini biti odrzana
"debata o NATO i vladinoj politici prema kosovskoj krizi".
Debatu je trazilo sedam clanova Poslanicke grupe vladajuce stranke PASOK
koji su u pismu predsedniku skupstine Apostolosu Kaklamanisu ukazali da se
"bavljenje tragicnim zbivanjima na teritoriji susednih zemalja odvija mimo
Skupstine" i da se "donose odluke sa spornom ustavnom osnovom".
Predsednik vodece opozicione stranke Nova demokratija Kostas Karamanlis je
takodje zatrazio od predsednika skupstine Kaklamanisa sazivanje debate van
dnevnog reda "o utvrdjivanju nacionalne politike".
Karamanlis je u pismu ocenio da je "siroka kriza na Balkanu ukazala na
oslabljen polozaj Grcke u svim oblastima", zbog cega je, po njegovoj oceni,
nuzna debata o "utvrdjivanju uzroka i posledica tog slabljenja, i o
utvrdjivanju nacionalne strategije za dalji kurs zemlje".
Poslanik Nove demokratije iz Soluna Panajotis Psomijadis je pokrenuo i svoju
inicijativu. On je u pismu predsedniku skupstine Kaklamanisu zatrazio da
svih 300 poslanika izdvoje deo plate kao "pomoc izbeglicama s Kosova i
prijateljskom srpskom narodu".
Kuk: Embargo ce biti efikasan i bez Rusije
LONDON - Britanski ministar inostranih poslova Robin Kuk izjavio je danas da
ce naftni embargo protiv SRJ biti efikasan cak i ako NATO nema nacina da
zaustavlja ruske brodove koji je naftom snabdevaju.
"Cak i ako nemamo nacina da zastavljamo ruske tankere mi tezimo ostroj
redukciji" isporuka, dodao je on pred parlamentarnom Komisijom za inostrane
poslove.
NATO je poceo razmatranje modaliteta morske blokade na Jadranu kako bi
sproveo naftni embargo protiv SRJ, ali je Rusija, jedan od glavnih
snabdevaca SRJ naftom, obnarodovala da tu meru nece postovati.
Francuska i Grcka su takodje iznele rezerve o morskoj blokadi koje se pre
svega ticu pravne zasnovanosti pregleda brodova trecih zemalja i rizika koji
postoje za privredu Crne Gore.
Bez eksplicitne rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija , ciji je
Rusija clan, blokada obavezuje samo zemlje clanice NATO kao i na one koje je
prihvate.
Do danas su se odluci NATO o naftnom embargu SRJ pridruzile Rumunija i
Poljska.
Predsednik Vojnog komiteta NATO general Klaus Nauman iskljucio je u
ponedeljak mogucnost da NATO koristi silu pri pokusaju pregleda brodova
trecih zemalja za koje bi postojala sumnja da prevoze naftu za Jugoslaviju.
"Rezim pregleda i posete ne daje nam pravo da nekoga prisilimo na promenu
kursa, dakle ne mozemo primenom sile zaustaviti jedan trgovacki brod", rekao
je on.
Vestendorp razgovarao s Sarovicem
BANjALUKA - Visoki predstavnik za BiH Karlos Vestendorp izjavio je danas da
umerene snage u oba entiteta zasluzuju poverenje medjunarodne zajednice,
isticuci da ce medjunarodna zajednica uciniti sve da dodje do formiranja
demokratske, umerene vlade u Republici Srpskoj (RS).
Vestendorp je to izjavio nakon sastanka sa potpredsednikom RS Mirkom
Sarovicem, koji, kako je rekao, vec ranije nije prihvatio ponudu da preuzme
funkciju smenjenog predsednika Republike.
Vestendorp je novinarima rekao da je potpredsednika Sarovica obavestio o
svom sastanku sa ministrima Evropske Unije (EU) koje je upoznao sa
situacijom u BiH i preneo im svoja uverenja da stanje u BIH i dalje treba da
ostane mirno, a da eventualne nove odluke treba da se donose tek nakon
smirivanja stanja u SR Jugoslaviji.
On je rekao da u potpunosti razume osecanja ludi u RS, koji su porodicno i
emotivno vezani za Jugoslaviju, isticuci da razresenje situacije u srpskom
entitetu treba da saceka kraj rata u Jugoslaviji, "jer ce tada odluke biti
mudrije i efikasnije za interese RS".
Visoki predstavnik je potpredsednika Sarovica obavestio i o svom zalaganju
za sto skoriji prijem BIH u Savet Evrope, kao i vaznosti predstojece
Donatorske konferencije.
Vestendorp je kazao da je ohrabren rezolucijom parlamenta RS o radu srpskih
predstavnika u zajednickim organima i istakao potrebu da BiH, a posebno RS,
treba da ostanu izvan konflikta u SRJ.
Prema njegovim recima, medjunarodna zajednica spremna je da pomogne srpskom
entitetu da prevazidje ekonomske probleme nastale zbog rata u Jugoslaviji.
Upitan da li ce i na koji nacin reagovati na preporuku koju mu je uputila
Skupstina RS da BiH ni na koji nacin ne bude koristena za agresiju NATO na
Jugoslaviju, spanski diplomata je istakao da je njegov stav oduvek bio da
teritorija BiH treba da ostane van konflikta.
Na novinarsku konstataciju da BiH ipak nije van agresije na SRJ, Vestendorp
je odgovorio: "Ja sam informisan da jeste i u vezi s tim moram da obavim
razgovore s kompetentnim ljudima".
Kabinet potpredsednika RS saopstio je da je Sarovic od Visokog predstavnika
zatrazio da "ustraje u stavovima i naporima da se teritorija BiH ni na koji
nacin ne koristi za napade na SR Jugoslaviju".
U saopstenju se jos navodi da je Sarovic od Vestendorpa zatrazio da se
humanitarna pomoc narodu Jugoslavije iz RS dostavlja neometano.
Sarovicev kabinet saopstio je i da su Visoki predstavnik i potpredsednik RS
razmenili stavove o aktuelnoj situaciji u srpskom entitetu i izboru nove
Vlade.
SERVIS
"Nezavisne NOVINE"
TORONTO, CAN
Embargo nece uticati na isporuku nafte SRJ
MOSKVA - Zabrana isporuka nafte Jugoslaviji, kakvu je objavio NATO, u svakom
slucaju nije u mogucnosti da potpuno zaustavi isporku crnog zlata Beogradu,
pise danas "Novije izvestija".
"Rusija nije, i ne isporucuje naftu u SRJ morskim putem. Beograd je dobijao
i dobija rusku naftu, sve do danasnjeg dana, preko Madjarske i Slovacke
naftovodom "Druzba", navodi moskovski dnevnik.
Prema informaciji Ministarstva energetike Rusije, za drugo tromesecje
Jugoslavija je ugovorila isporuku 2,194 miliona tona ruske nafte, od cega
1,247 miliona tona preko Madjarske, a 0,947 miliona tona preko Slovacke.
Neki strucnjaci smatraju da plan isporuka moze biti neispunjen iz
objektivnih razloga.
"Rafinerije u SRJ su srusene ili veoma ostecene. Sto se tice mogucnosti da
Madjarska kao clan NATO moze prekinuti tranzit nafte iz Rusije za SRJ, ruski
strucnjaci to smatraju malo verovatnim, jer Budimpesta, koja dobro zaradjuje
na tranzitu nafte, kao vatre se boji upravo takvog razvoja dogadjaja",
zakljucuje "Novije izvestija".
Svajcarska, Rusija i Grcka o zajednickoj pomoci SRJ
CIRIH - Svajcarska, Rusija i Grcka oformile su zajednicku organizaciju za
pruzanje humanitarne pomoci Jugoslaviji, saopstilo je danas svajcarsko
ministarstvo spoljnih poslova.
"Konkretne mere ce se, pre svega, ticati organizovanja specijalnih akcija,
kao sto su mali konvoji za Kosovo i ubrzanje priprema za vece humanitarne
misije", navodi se u saopstenju.
Te tri zemlje su formirale grupu za humanitarnu pomoc u kojoj su ruski
ministar za vanredne situacije Sergeja Sojgu, specijalni grcki izaslanik
Aleks Rondos i sef svajcarske agencije za pomoc u inostranstvu Valter Fust.
Oni planiraju da otvore zajednicke kancelarije u Beogradu i Pristini u
najkracem mogucem roku. Rad na terenu ce obavljati zajedno ili individualno,
navodi se u saopstenju.
Jugoslovenske vlasti su obecale pomoc tripartitnom naporu i pruzice im
najvece moguce garancije za bezbednost, navodi se u saopstenju i dodaje da
je NATO, takodje, izrazio spremnost da pomogne konkretne predloge za
dopremanje pomoci.
Makedonija pred ekonomskim i politickim kolapsom
SKOPLjE - Ukoliko ne dobije najmanje 485 miliona dolara nadoknade za gubitke
prouzrokovane ratom na Kosovu, Makedonija je suocena sa ekonomskim i
politickim kolapsom, sto moze dalje da destabilizuje Balkan, izjavio je
makedonski ministar finansija Boris Stojmenov.
U intervjuu Rojtersu, Stojmenov je rekao da, ukoliko Makedonija u roku od
dva meseca ne dobije pomoc, njena privreda ce biti u kolapsu, sto se nece
odraziti samo na stabilnost te zemlje vec i celog Balkana.
"Mi sada imamo gotovo 200.000 ozbeglica, odnosno oko deset odsto celokupnog
stanovnistva... mi mozemo da budemo prisiljeni da svi postanemo izbeglice",
rekao je on.
Do kraja godine Makedonija ce izgubiti oko 1,5 milijarde dolara zbog
povecanih cena transporta, izgubljenih poslova s najvecim trgovinskim
partnerima u Srbiji i visokim troskovima smestaja hiljada Albanaca koji su
izbegli sa Kosova.
Makedoniji je ove godine potrebna spoljna pomoc od 485 miliona dolara da bi
ublazila ocekivani deficit platnog bilansa od 375 miliona dolara i veliki
budzetski deficit projektovan na 185 miliona dolara, ili cetiri odsto
drustvenog proizvoda, rekao je Stojmenov.
Pre agresije na SRJ, Makedonija je planirala budzetski deficit od sest
miliona dolara, odnosno 0,1 odsto drustvenog proizvoda i deficit platnog
bilansa od 38 miliona dolara.
Rusija izvezla oruzje u 64 zemlje
MOSKVA - Predstavnici drzavne kompanije "Rosvooruzenije" objavili su da je
Ruska Federacija prosle godine od prodaje oruzja zaradila 2,3 milijarde
dolara, sto provladina "Rosijska gazeta" ocenjuje "kao skroman" rezultat
posto su SAD zaradile 19 milijardi.
Rusija je tokom 1998. isporucila oruzje u 64 drzave, ali vise od 82 odsto
tog izvoza ostvareno je u sedam drzava - Kini, Indiji, Iranu, Ujedinjenim
Arapskim Emiratima, Vijetnamu, Grckoj i Alziru.
Ratna avijacija zauzima prvo mesto na listi ruskog izvoza naoruzanja.
"Rosijska gazeta" prenosi da su predstavnici kompanije saopstili da do 2004.
godine imaju porudzbine vredne 8,4 milijarde dolara i da "ratne aktivnosti
na Balkanu ni u kom slucaju nisu uticale na interesovanje za rusko oruzje
jer se pokazalo da se stara sovjetska vojna tehnika, koja je proizvedena jos
6O-tih godina, dostojno suprotstavlja najnovijem zapadnom oruzju".
Gasprom nastavlja isporuke SRJ
MOSKVA - Ruska drzavna kompanija "Gasprom" nastavlja sa snabdevanjem
Jugoslavije gasom, isporucujuci dnevno oko tri miliona kubnih metara tog
energenta, receno je agenciji Interfaks u toj kompaniji.
Prirodni gas stize u SRJ gasovodom koji prolazi kroz Ukrajnu i Madjarsku.
Zemlje clanice NATO odlucile su proslog vikenda da sprece snabdevanje SRJ
naftom i derivatima, ukljucujuci i pomorsku blokadu, ali je Rusija navela da
nece postovati tu odluku.
Isporuka sirove nafte Jugoslaviji nema vise svrhe, buduci da su NATO snage
porusile srpske rafinerije u Novom Sadu i Pancevu.
Naftni derivati pristizu u SRJ i preko crnogorske luke Bar, a jugoslovenski
ambasador u Moskvi zatrazio je juce da Rusija poveca izvoz naftnih proizvoda
u SRJ.
Bugarska: Steta od 37,1 miliona dolara mesecno
SOFIJA - Od pocetka sukoba na Kosovu, Bugarska je pretrpela direktne stete
od 37,1 miliona dolara, izjavio je bugarski ministar za trgovinu i turizam
Valentin Vasilev.
Gubici bugarske industrije dostizu 20,7 miliona dolara, a saobracaja 13,2
miliona, dodao je ministar, a prenose bugarski mediji.
Indirektne stete Bugarske, prema recima Vasileva, iznose vise od 70 miliona
dolara mesecno i prouzrokovane su pretezno transportnim problemima bugarskog
izvoza.
Ranije je objavljeno da je oko 40 odsto bugarskog izvoza u zapadnoevropske
zemlje islo preko SR Jugoslavije.
Odnedavno su kamioni sa robom prinudjeni da putuju zaobilaznim putem preko
Rumunije, a Dunav kao transportni put, koji je Bugarska takodje koristila,
postao je neupotrebljiv.
Tokom rata u Bosni i Hercegovini, Bugarska je trepela mesecne stete od 63
miliona dolara i izvoz joj je znacajno pao, rekao je bugarski ministar
trgovine i turizma.
Bugarska agencija za ekonomske analize i prognoze ocenila je danas da ce,
ukoliko sukob na Kosovu bude trajao duze od dva meseca, biti neophodno da se
nanize revidiraju predvidjanja o ovogodisnjem bugarskom rastu - sa 3,7 na
2,5 procenata.
OTE ce traziti naknadu za bombardovanje Telekoma Srbija
ATINA - Grcka telekomunikaciona kompanija OTE, vlasnik 20 odsto akcija
"Telekoma Srbija", razmatra pravnu osnovu buducih zahteva za naknadu stete
koja je toj telekomunikanoj firmi naneta bombardovanjem.
Predsednik OTE Vasilis Rapanos rekao je danas da ta kompanija sada sa svojim
pravnim savetnicima i grckim ministarstvima inostranih poslova i privrede
razmatra pravnu osnovu buducih zahteva za obestecenje, preneli su atinski
mediji.
Grcki ministar za transport i komunikacije Tasos Mandelis i predsednik
kompanije OTE, izjavili su u Skupstini Grcke da ce ta grcka kompanija
potrazivati sva prava vezana za svoje ulaganje u "Telekomu Srbija".
Mandelis je rekao da steta od bombardovanja u "Telekomu Srbije" "nije
ozbiljna" i da domaci telefonski saobracaj u SRJ normalno radi.
On je precizirao da je telefonska kablovska mreza "netaknuta", kao i da ima
stete na bezicnoj mrezi.
Mandelis je dodao da OTE "ostvaruje profit od usmeravanja dela srpskih
telekomunikacionih aktivnosti na Solun".
OTE je juna 1997. godine kupio udeo od 20 odsto u vlasnistvu "Telekoma
Srbija", dok 29 odsto ima italijanski STET.
Konstatinesku: Pomagacemo posleratnu obnovu Jugoslavije
BUKUREST - Rumunski predsednik Emil Konstatinesku ocenio je da je njegova
zemlja "zauzela pravedan stav prema konfliktu u Jugoslaviji, vodeci pritom
racuna o svojoj bezbednosti i nacionalnim interesima".
"Rumunija veruje da ce imati znacajnu ulogu u posleratnoj obnovi regiona, a
posebno SR Jugoslavije", izjavio Konstatinesku u sinocnjem intervjuu
Rumunskoj televiziji.
On je kazao da, zbog raspolozivih proizvodnih kapaciteta i minimalnih
transportnih troskova, Rumunija moze da pod veoma konkurentnim uslovima
ponudi cement, betonsko gvozdje, naftne derivate i elektricnu energiju, koji
ce svakako biti veoma potrebni Jugoslaviji posle okoncanja sadasnjeg ratnog
sukoba.
Zaustavljene isporuke naftnih derivata SRJ
BUKUREST - Hemijski kombinat "Solventul" iz Temisvara vise nece moci da
isporucuje naftne derivate SR Jugoslaviji, pise danas nezavisni
bukurestanski dnevnik "Romania libera".
Cevovod kojim je "Solventul" povezan sa Hemijskom industrijom Pancevo
proverili su predstavnici NATO i uverili se da je on na vise mesta
blindiran.
Predstavnici NATO obisli su "Solventul" i proverili stanje cevovoda, posle
glasina da je taj Kombinat nedavno posetila delegacija iz SRJ.
Posle samitra NATO-a u Vasingtonu, sefovi diplomatija Evropske unije su 26.
aprila odlucili da zabrane izvoz nafte i naftnih derivata u SRJ i pozvali
druge zemlje da se tom embargu prikljuce.
Za vreme trgovinske blokade SRJ, koju su Ujedinjene nacije uvele od 1992. do
1996. godine, taj cevovod je, suprotno zvanicnim izjavama tadasnje rumunske
vlade da postuje embargo, koriscen za ilegalni transport velikih kolicina
benzina i dizela.
Dokaze o tome izneo je posle izbora za predsednika zemlje sadasnji sef
rumunske drzave Emil Konstantinesku.
Rumunija zbog rata na Kosovu izgubila 750 miliona dolara
LUKSEMBURG - Rumunski ministar spoljnih poslova Andrej Plesu izjavio je da
su ekonomski gubici njegove zemlje zbog rata na Kosovu dostigli oko 750
miliona dolara.
Na sastanku sa visokim predstavnicima Evropske unije u Luksemburgu, Plesu je
rekao da je u Rumuniji, i pre rata na Kosovu, doslo vec do velikog pada
privredne aktivnosti.
On je novinare posle tog sastanka obavestio da je od EU zatrazio da se
pridruzi Medjunarodnom monetarnom fondu (MMF) u obezbedjenju makroekonomske
pomoci Rumuniji.
Komesar za spoljne poslove EU Hans van den Bruk je na tom sastanku ponovio
da Rumunija mora da pojaca napore na reformi svoje privrede i bankarstva.
Rumunija je kandidat za clanstvo u Uniji, ali detaljni pregovori o tome jos
nisu poceli. Plesu je izjavio da se nada da ce na samitu u Helsinkiju krajem
ove godine lideri 15 zemalja EU ubrzati pregovore o ukljucenju novih
clanica.
Dodatne finansijske potrebe RS zbog dogadjaja u SRJ
SARAJEVO - Misija Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) posetice uskoro Bosnu
i Hercegovinu radi ocene uslova za zakljucivanje stend-baj aranzmana, ukupne
ekonomske situacije i sagledavanja dodatnih finansijskih potreba nastalih
zbog dogadjaja u SRJ.
Znacajno mesto u radu misije imace razgovori sa vladom Republike Srpske (RS)
o nacinima otklanjanja posledica dogadjaja u susednim zemljama po ekonomiju
RS, javlja Onasa.
MMF ce nastaviti da savetuje vlasti RS o merama koje ce pospesiti upotrebu
konvertibilne marke i zastititi ekonomiju od stetnih efeketa znatne
devalvacije jugoslovenskog dinara.
Medjunarodni monetarni fond (MMF) pozdravio je odluku Predsednistva i Veca
ministara Bosne i Hercegovine da prekine primenu preferencijalnih
trgovinskih sporazuma sa Hrvatskom i SR Jugoslavijom.
Kako se navodi u saopstenju Kancelarije rezidentnog predstavnika MMF-a u
BiH, ova mera je, uz usvajanje drzavnog budzeta BiH, znacajna za
inplementaciju jedinstvene fiskalne i spoljne politike u zemlji.
Usvajanjem budzeta i prekidom primene preferencijalnih trgovinskih sporazuma
sa Hrvatskom i SRJ uklonjeno je i nekoliko znacajnih prepreka zakljucivanju
stend-baj aranzmana izmedju MMMF-a i BiH.
Prevoznici Dunavom suoceni sa ogromnim dodatnim troskovima
BEC - Kompanije koje zbog blokade Dunava nastoje da nadju drugi put za
isporuku svoje robe suocavaju se sa povecanjem troskova za cak 300 odsto,
procenio je direktor austrijske kompanije "Becka luka" Valter Edinger.
Roba sa barzi na Dunavu, blokirana zbog rusenja mostova posle vazdusnih
udara NATO u SR Jugoslaviji, seli se na drumove i zeleznice, ali za to je
potrebno vreme i troskovi prevoza rastu.
Edinger je agenciji Rojters izjavio da je pretovar 200.000 do 300.000 tona
dugotrajan i prevoznici su suoceni sa veoma velikim vanrednim troskovima -
za 100 do 300 odsto.
Ti dodatni troskovi uglavnom nisu pokriveni osiguranjem pa ce morati da se u
izvesnoj meri prebace na potrosace, ocenio je Edinger.
Dunavom se sa zapada na istok prvenstveno prevoze zita i soja, dok u
suprotnom smeru, na koji otpada oko 70 odsto ukupnog transporta na toj reci,
uglavnom voze ugalj i gvozdena ruda.
Edinger je izjavio da se ulazu veliki napori da se nadje nacin da se
zaobidje srpski deo Dunava drumovima i prugama, pa da se teret ponovo vrati
na reku, ali jos nije jasno gde ce se taj pretovar vrsiti.
Jedna od mogucnosti za prevoznike tereta sa istoka na zapad je transport iz
Crnog mora do Jadrana u luka poput Trsta, gde bi se roba prebacivala na
vozove.
Prekid saobracaja bi mogao da se dugorocno nepovoljno odrazi na prevoz
Dunavom jer kada se otkriju manje problematicni putevi, prevoznici ce se
teze vracati na reku, ocenio je Edinger.
On je procenio da ce po okoncanju napada biti potrebno najmanje mesec ili
dva da se Dunav ocisti od ostataka srusenih mostova u Novom Sadu.
"Becka luka", koja je u vlasnistvu austrijskog glavnog grada, obavila je
1998. pretovar 2,6 miliona tona tereta, ukljucujuci oko 1,7 miliona tona
recnog tereta, a njen godisnji obrt dostize 400 miliona silinga.
Edinger ocekuje da ce se aktivnost becke luke oporaviti za oko 30 odsto i da
buducnost njegove kompanije nije ugrozena.
"Jedini put u tom regionu koji bi ponovo relativno brzo mogao da posluzi za
transport velikih kolicina robe je Dunav", rekao je Edinger, i dodao da je
"pitanje, medjutim, koliko je medjunarodna zajednica zainteresovana za
oslobadjanje ovog recnog puta".
Austrijskim delom Dunava svake godine prodje oko 9,5 miliona tona tereta,
ali to cini samo 10 do 15 odsto potencijalnih kapaciteta te reke.
"Becka luka", koja se prostire na povrsini od 3,5 miliona kvadratnih metara
u istocnom delu austrijske prestonice, ne zavisi u potpunosti od recnog
prometa jer posluje i kao distributer robe koja stize drumovima i
zeleznicom.
Rat na Kosovu je vec prinudio "Becku luku" da odlozi planove o ekspanziji.
Edinger dodaje da je pocetkom aprila planirano da se uvede redovna linija od
Beca do ukrajinske luke Izmail na Crnom moru, ali smatra da je odluka o tome
samo odlozena.
Zemlje u razvoju traze preventivnu akciju bogatih
VASINGTON - Zemlje u razvoju traze od SAD i drugih bogatih zemalja da pocnu
da deluju preventivno da bi sprecile buduce svetske finansijske krize.
U saopstenju nakon jednodnevnog sastanka u okviru Medjunarodnog monetarnog
fonda (MMF) Grupa 24 zemlje u razvoju navodi da su ostre mere koje MMF od
njih trazi u vreme svetskih kriza pogubne za njihove privrede.
MMF bi trebalo da stalno preispituje svoj odgovor na krize, navodi se u
saopstenju G24 i pozdravlja spremnost Fonda da ublazi restrikcije koje
preporucuje.
Predstavnici 24 zemalje u razvoju pozdravljaju i osnivanje programa
kontingentnih zajmova (CL) u okviru MMF-a, po kojem se krediti mogu dobiti
pre nego sto dodje do finansijske krize.
Predsednik Grupe 24, G.L. Peiris iz Sri Lanke ocenio je da iako se belezi
izvestan globalni ekonomski oporavak, kriza koja se prosle godine prosirila
iz Azije u Latinsku Ameriku jos nije okoncana.
"Osnovna potreba nije rasturanje medjunarodnog finansijskog sistema i
izgradnja (novog) iz rusevina, vec jacanje postojecih okvira i izvlacenje
pouke iz ranijih gresaka", ocenio je Peiris.
U saopstenju G24 ocenjuje se da je najvaznije da bogate zemlje sada deluju
"preventivno da bi se efikasno izborile sa nepovoljnim trendovima u svetskoj
privredi".
Iako ima znakova ekonomskog oporavka u nekim delovima sveta u razvoju, G24
upozorava da pad cena sirovina i masivni odliv privatnog kapitala i dalje
predstavljaju veliki problem.
Cene sirovina, koje cine 80 odsto deviznih prihoda zemalja u razvoju, znatno
su pale u poslednjih nekoliko meseci, a samo je cena nafte pocela delimicno
da se oporavlja.
Ministri zemalja G24 pozdravljaju i "mnogo puteva koji se ispituju da bi se
privatni sektor ukljucio i u sprecavanje i resavanje finansijskih kriza".
U saopstenju sa sastanka G24 zemlje u razvoju traze da im se u slucaju krize
dopusti da uvedu kontrolu nad poremecenim tokovima kapitala, kao sto su
poslednjih meseci izveli Cile i Malezija.
Grupu 24 zemlje u razvoju cini po osam zemalja iz Afrike, Azije i Latinske
Amerike, a Kina je na sastanku ucestvovala kao gost.
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------