Kosovo Polje 23.IV------23;13
Dragi moji, odusevili ste me paznjom i brigom, dirnuli do suza. Ali =
posto sam ja veliko musko, ne ide da cmizdrim. Nego cu vam reci jedno
veliko HVAAAALLLLLAAA
Napulju seva i puca danima, prave pauzu samo kad im vreme ne
dozvoljava. Ne znamo vise da li da se radujemo suncu ili ne. Poceli
smo sebi da licimo na kisne gliste ali ponosne kisne gliste. Kad je
tmurno i kisovito, a gde ces do u kucu, a kad sine sunce sinu i oni.
Istovaraju ti oni svoje paklene tovare, od jutra do mraka ih ne mozes
ni prebrojati, niko ih i ne broji vise. Jedino bacis pogled kad negde
blizu udari. Nocu se vise niko i ne budi. Stare rupe se prosiruju,
nove nastaju negde gde ih niko i ne gleda i znatizeljno trazi, sve u
svemu postali su dosadni. Ali ne znaju za jednu srpsku zvrcku, mi im
samo skupljamo, a i mi se dragi moji skupljamo, ne mogu nas ni
prebrojati. Cujem na raznoraznim satelitskim kanalima, kako se razmecu
glupim informacijama o dezerterstvu.Pa to im svaki srbin moze poreci.
Pa kad bi oni mogli a ne mogu, da zavire u bar jedan kutak, za
dobrovoljce i nase i mnoge pravoslavne izdaleka dosle. A da ne pricam
o nasim stalnim i nestalnim momcima, o kojima oni nista i ne znaju.
Dzaba im svi silni spijuni, pogotovu nasi siptari, kad oni jadni
uglavnom dobijaju informacije onakve kakve mi hocemo, uglavnom. Dobro
mozemo i mi omanuti, ali u gomili slucajeva nismo omanuli. Pitanje je
vremena kad ce se javno pricati o njihovim zrtvama i steti. Puno me je
ljudi pitalo, i licno sam odgovarao, sto to nasi kriju. Pa sta
pokazati od jadnika, kad na njemu nista prepoznatljivo nije ostalo.
Naleteo covek na nase parce hleba, hteo bi da uzme a ne pita, dali bi
mi i soli pride, e kad nece, ima da ga nema, to i bi. Ali dosta o
tome
Mozete li zamisliti ovakvu atmosferu, danas po podne, svi dosli s
posla Napolju prolece, moj park buja u cvetu i zelenilu, ribnjak
oziveo, pcele zuje, a zuje i Oni gore, vise tutnje nego zuje,ali nama
zuje, pa ih skoro i ne primecujemo. Mama u basti, tata i brat u
dvoristu oko kola, sestre sa mojom suprugom piju kafu pored ribnjaka.
A ja, e i ja zujim, kako gde i kako kad. Kad imam radnih obaveza
radim, kad su ratne ....,a kad sam slobodan druzim se sa mojim divnim
narodom sirom sveta, a onda skupljajuci impresije i posebna
upecatljiva pisma nosim napolje u park, kod ribnjaka, ili kod
radionice. Ali i to nije sve, vasa podrska, ljubav prema otadzbini,
zelje i misli, ukljucujuci i humor koji nam je neophodan i pesma koja
nas odrzava, je nesto sto ni jedan narod na svetu nema a pogotovu onih
19 prokletih. Proklece ih narod, dusa, srce i nebo.
Jedna divna Anika lepo rece "Grlim te. Dovoljno je znati da postojis
tamo negde, takva kakva jesi." Ja to mogu reci svima Vama, tamo negde.
Tacno tako, dovoljno je znati da postojite, a ko postoji on je deo.
Deo srpske duse i tela srpskog. Posebno izdvajam i bracu i sestre
(Dafe) po veri iz Makedonije. Podrska koju dobijamo ovde na Kosovu
pogotovu, to moram naglasiti se redovno cita na dnevnim protestima u
centru grada.
Opet menjam temu.
Da li je neko od Vas osetio ljubav koja struji? Mozda sam previse
sentimentalan i to prihvatam sa mnogo emocija, ali pre neki dan su se
svi tako osecali u Manastiru Gracanica. Protesti skup kao i svaki
drugi, lepa rec, pesma, recital, ali ogromna razlika je izmedju =
onog u gradu i onog sto sam ja i mnogi osetili toga dana. Na kraju
svega sto je bilo u planu, uhvatili smo se za ruke, srbin do srbina,
vernik do vernika, dusa do duse, telo do manastira. Ledjima okrenuti =
manastiru,dodirujuci telima zidine, cuvamo ga od zla i gledajuci mu
u oci , opasali smo manastir , srpskim obrucom, vere i ljubavi.
Trajalo je minut -dva- pet, a bilo je vecnost. Prostrujala je ljubav i
prkos. Oni za to nikad nece znati. Mogu nas satrti fizicki, ali nam
dusu nece uzeti. Kao i ovi sto kruze dok pisem ovo pismo, i na
trenutak registrujem samo kad pukne. A puci ce i njima jednog dana. A
nece znati odakle. Mi smo za sad u prednosti, mi znamo odakle puca.
Oni jadnici cak i ne znaju da mi imamo prednost. Hvale se nekim
uspesima, te unistili nas 50 te 80 ili neznam koliko posto. A zasto
onda svakodnevno beze i podvijaju rep kad ih potprasimo. Sto ne sidju
nize. Zato sto ne znaju odakle puca, tu je njihova muka i nasa snaga.
A NASA SNAGA SMO DRAGI MOJI, SVI MI, GDE GOD BILI
Predrag Obradovic - Gagi
ul.Knjaza Milosa 20, Kosovo Polje 38210
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------